Rejonizacija uvodi red u proizvodnju grožđa

[Ђуле]

Који су стандарди да нека регија или крај добије титулу виноградарског подручија?

[sale]

 Mislim da su granice regija i vinogorja jasno definisana novim zakonom o vinu i da tu"titulu"ne mogu dobijati mesta van tih granica.Zakon mozes pogledati na sajtu ministarstva poljoprivrede a cini mi se da sam ga video i ovde na forumu.

[danijelmih75]

Ovo je Poziv Ministarstva poljoprivrede

Република Србија
МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ,
ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ
Број: 320-05-7924/2008-08
15.10.2008. године
Немањина 22-26
Б е о г р а д

Поштовани виноградари и винари,
Квалитет вина, као специфичног пољопривредно-прехрамбеног производа, је у највећој
мери условљен подручјем и климом у коме се оно производи, односно његовим географским
пореклом које му на тржишту омогућује препознатљивост и одређени реноме. Ова повезаност се,
пре свега, идентификује и успоставља рејонизацијом гајења винове лозе.
Тренутно важећа рејонизација, законски регулисана Правилником о рејонизацији
виноградарства („ Сл. гласник СРС“, бр. 50/77) и Одлуком о рејонизацији виноградарских подручја
(„ Сл.лист СРЈ“, бр. 30/97), заснована је на експертској студији која је рађена 70-тих година 20.
века. Од тада је дошло до великих и значајних промена у сектору, пре свега у површинама под
виноградима и њиховом власништву, сортименту и технологији гајења винове лозе, структури и
власништву винарија, али и до промена климатских фактора. У складу са тим, Министарство
пољопривреде, шумарства и водопривреде препознало је потребу за креирањем нове рејонизације
као одговор на те промене.
Наше Министарство спроводи комплетну реформу законске регулативе која регулише
област виноградарства и винарства у Србији кроз усаглашавање са важећим законским прописима
Европске уније, почевши од успостављања Виноградарског и Винарског регистра, реформе система
географског порекла вина и др, а са циљем добијања што квалитетнијег правног оквира за развој и
конкурентност овог сектора, чији је незаобилазан део и нова рејонизација гајења винове лозе.
У циљу израде адекватне, што квалитетније рејонизације гајења винове лозе, позивамо вас
да нам доставите своје мишљење о границама виноградарскo географских производних подручја,
рејонираним сортама са препорученим максималним приносима и рејонираним подлогама винове
лозе као и другим питањима од значаја за нову рејонизацију. Са тим у вези, у прилогу овог позива
можете наћи документ под називом Виноградарски рејони Србије који је део поменуте студије о
рејонизацији гајења винове лозе, у којем се налазе границе тренутних виноградарско географских
производних подручја (рејони, подрејони, виногорја и оазе), као и списак тада рејонираних сорти.
У овом документу смо приказали и тренутно стање сортимента у Србији за свако виноградарско
географско производно подручје, добијено на основу прикупљања података за Виноградарски
регистар који спроводи Сектор за аналитику и аграрну политику у 2008. години. Сем тога, у
прилогу можете наћи и текст Одлуке о рејонизацији виноградарских подручја, а све у циљу помоћи
при давању предлога у вези сортимента винове лозе.
Ваше мишљење, све примедбе и напомене у вези са рејонизацијом гајења винове лозе, пре
свега по питању граница виноградарско географских производних подручја, рејонирања или
искључивања одређених сорти и подлога из рејонизације одређеног виноградарско географског
производног подручја, као и максимално дозвољених приноса предложених сорти за сваку
квалитетну категорију вина можете нам доставити у приложеном обрасцу до 31.01.2009. године на
адресу:
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Сектор за аналитику и аграрну политику
Биноградарство и винарство
Немањина 22 – 26
11000 Београд

Уз све остале неопходне податке, стручне и научне студије, ваши предлози и мишљење би
били основ за израду нове рејонизације која би одражавала тренутно стање и потребе у вези
граница виноградарско географских производних подручја, сортимента и максималног приноса
сорти.

Ближе информације и обавештења у вези са проблематиком израде нове рејонизације
можете добити на број телефона: 011/3617 – 595 и интернет страници www.minpolj.sr.gov.yu.
Kонтакт особе су Дарко Јакшић (e-mail: djaksic@minpolj.sr.gov.yu) и Никола Дамљановић (e-mail:
ndamljanovic@minpolj.sr.gov.yu).
Са поштовањем,


МИНИСТАР
др Саша Драгин
Link ka min.poljoprivrede grupa za vinarstvo i vinogradarstvo
http://www.minpolj.sr.gov.yu/index.php?option=com_content&task=category&sectionid=15&id=119&Itemid=110
U delu Rejonizacija sve ti pise, a ako ti nije jasno slobodno nazovi min.poloprivrede grupu za vinogradarstvo

[sale]

Poziv je vazio do 31.01.2009.Posle toga je donet zakon o vinu u kome su jasno definisane granice reona i vinogorja

[danijelmih75]

Poziv jeste vazio do 31.o1.2009. Ali to ne znaci da se jos uvek ne mogu podnositi Obrazaci za mišljenja i predloge o reonizaciji. A sto se tice zakona o vinu , zakon ne propisuje vinske regije niti u zakonu pise koje su im granice, vec taj deo pisuju podzakonski akti, tako i sam zakon propisuje da je trenutno na snazi i dalje
1)  Правилник о рејонизацији виноградарства („Службени гласник СРС”, број 54/90);do donosenje novog.

Izvod iz Zakona

Примена подзаконских аката

Члан 71.
До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона
примењиваће се:
1)  Правилник о рејонизацији виноградарства („Службени гласник СРС”,
број 54/90);
2)  Правилник о заштити географског порекла вина и ракије („Службени
гласник СРС”, бр. 23/80 и 30/80-исправка) и
3)  Правилник о квалитету и другим захтевима за вино („Службени лист
СРЈ”, бр. 54/99, 39/02 и „Службени лист СЦГ”, број 56/03).

[dioda]

Vinogradarska rejonizacija Srbije privodi se kraju. Uz Pravilnik o kvalitetu vina, čija je primena počela, ona će dodatno urediti proizvodnju tog pića. Od sada, ukoliko proizvode za domaće ili tržište Evropske unije, proizvođači će imati ista pravila.
Kako su menjane države u kojima smo živeli, menjane su i zakonske odredbe koje propisuju proizvodnju grožđa i vina, rejonizaciju vinogradarskih područja, ali i kazne nesavesnim proizvođačima. Tako, na primer, u članu 7. Zakona o vinu iz 1929. godine piše:

“Zabranjeno je stavljanje u promet šire ili vina pod oznakom bilo vinorodnog predela ili mesta, bilo podruma, sorte grožđa, godine starosti i druge kakve osobenosti, ako oznaka ne odgovara stvarnosti.”

Prekršiocima se bavio član 26.

“Ko povredi odredbe člana 7 ovog zakona, kazniće se zatvorom od 7 do 30 dana i novčano od 100 do 10.000 dinara ili jednom od ovih kazni.” Tako je bilo nekad. A najnoviji Pravilnik o vinu usvojen je protekle sedmice. Sada se od Ministarstva za poljoprivredu očekuje da do nove godine usvoji i novu rejonizaciju. Savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u tom Ministarstvu Darko Jakšić kaže da je ona već gotovo spremna.

“Prvi razlog jeste da bi sami proizvođači znali koje su to oblasti i određeni regioni ili rejoni, vinogorja pa čak i parcele povoljne za gajenje vinove loze. Drugi razlog za rejonizaciju je oznaka geografskog porekla. Da bi vino moglo da nosi oznaku da je kvalitetno ili vrhunsko, ili da bi moglo da nosi geografsku odrednicu ono zaista mora da potiče sa određenog područja koje je dokazano kao dobro kroz tradiciju, istoriju ali i naučno-stručna ispitivanja”, kaže Jakšić. On podseća na to da su i subvencije za vinogradare uslovljene rejonizacijom. “Ako neko hoće da dobije subvenciju od države vinograd mora biti podignut u okviru rejona. Međutim, kad budemo doneli rejonizaciju subvencije će biti pre svega usresređene na područja koja su najbolja za gajenje vinove loze a to su zapravo vinogorja ili određene oaze. Znači najbolji položaji za gajenje vinove loze”, zaključuje Jakšić.

Inače, rejonizacija je usklađena sa onom u Evropskoj uniji, pre svega radi jačanja konkurentnosti naših vina, prilagođavanja novoj agrarnoj politici Evropske unije kao i promenama zakona u Uniji. Rejonizacija je nužna zbog promene klime i sortimenta, kao i zbog ekonomskih promena u našem vinogradarstvu i vinarstvu, kao i radi pravilnog obeležavanja vina. Iako su površine pod vinogradom smanjene, mnogo je učinjeno na unapređenju sistema geografskog porekla.Srbija ima 60 proizvođača čijih je 187 vina sa geografskim poreklom vina već u prometu, propisno obeleženo markicama kvaliteta i porekla.

Izvor: RTV

[lazarcobi]

koji su uslovi da jedan kraj dobije status regiona,podregiona,vinogorja,u mom kraju se do pedesetih godina masovno gajila loza,zatim je okrcena,a danas se sve vise vinograda obnavlja,pa me interesuje kakva nam je perspektiva

[lazarcobi]

radi  se o donjem sremu,surcin i okolina

[lozar]

“Prvi razlog jeste da bi sami proizvođači znali koje su to oblasti i određeni regioni ili rejoni, vinogorja pa čak i parcele povoljne za gajenje vinove loze. Drugi razlog za rejonizaciju je oznaka geografskog porekla. Da bi vino moglo da nosi oznaku da je kvalitetno ili vrhunsko, ili da bi moglo da nosi geografsku odrednicu ono zaista mora da potiče sa određenog područja koje je dokazano kao dobro kroz tradiciju, istoriju ali i naučno-stručna ispitivanja”, kaže Jakšić.

ovde leži deo odgovora.
opšte uzev, tamo gde je ratarstvo dominantno i gde je kvalitet zemljišta prve i druge klase ne treba očekivati od države da forsira vinogradarstvo i voćarstvo već ratarstvo i povrtarstvo.
druga strana je tradicija a pod tim se misli na vinogorja koja su kroz istoriju predstavljala oaze u kojima se pretežno gajila vinova loza. verujem da je svako naše domaćinstvo imalo jedan broj gidža za sopstvene potrebe ali misli se na delove terena gde je vinova loza gajena u svrhu prodaje grožđa ili vina a koji su po tome postali poznati.
šta je perspektiva? podići veći broj hektara vinograda u tvom kraju sa bar jednom vinarijom koja bi dokazala da na tom delu terena može da se postigne vrhunski kvalitet ili bar kvalitet vina iznad proseka.

[skabeta]

Mislim da ce sada da bude region Vojvodina i vinogorja. Ono sto bi vi trebali da vidite koliko ima sada vinograda i da trazite da bude oaza. Sadilo se pre svugde gde su bile Svabe, ljudi donjeli sa sobom u vojvodinu. Sto kaze Lozar drzava nece da forsira (mada jao nama ako je ovo forsiranje) na nekim manje pogodnim zemljistima.

[lazarcobi]

na 10 km precnika postoji preko 20 parcela,doduse manjih do 50-tak ari maksimum po parceli ali znam da se na dve parcele proizvodi vino vrhunskog kvaliteta sto je potvrdjeno medaljama na raznim izlozbama.Za svetog Trifuna osnivamo udruzenje pa cemo u perspektivi probati da podignemo broj parcela,hektara i proizvodnje