KizaHood
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241
OS:  Windows XP Browser:  Microsoft Internet Explorer 6.0
|
 |
« Poslato: 10. Avgust 2009, 16:22:23 » |
|
Kad mogu vinari da prave "suvo vino", mozemo i mi rakijare da pecemo "suvu rakiju"  Ipak, ovde je rec o klasicnoj rakiji, od suvih sljiva i meda (nista bez meda), koju ispekoh u subotu. Postavka: -40 kila suvih sljiva bez koske -65 kila suncokretovog meda -265 litara vode -kilo secera -70 grama kvasca Rezultat: -64 litra rakije od 21 grad (+litar prvenca i gomila patoke) Prvo sam ubacio suve sljive u burice i nalio sa dvostrukom kolicinom vode, stop sam ostavio da odstoji 24h. Onda sam to dobro promesao i dodao starter (koji sam napravio od kilo secera, 2 litra vode i 70g kvasca: secer sam razmutio u vodi, zagrejao do 35 stepeni, dodao kvasac, promesao, sacekao pola sata), srazmerno velicini burica, pa ponovo promesao. Onda sam zatvorio burice i sacekao 3 dana da vrenje krene. 4. dana sam razmutio med u trostrukoj kolicini vode (na kilo meda 3 litra vode) i tu mesavinu dodao u burice, puineci ih do 80% zapremine svaki. Vrenje sam pustio na 38 dana, zbog povelike koncentracije ukupnih secera. Pecenje sam sproveo na nacin opisan u temi o medovaci (dakle 1. kazan samo meka rakija, prekid na 8 gradi, drugi kazan prepek i to 1/3 kazana tecnog dela dzibre (konine, mash-a, masulja, kljuka, kako ko vec zove), 1/3 kazana meke rakije (tj. sva meka iz prvog kazana) i 1/3 kazana vode. 3. i 4. kazan isto kao 1. i 2. Iz 2. i 4. kazana sam izvukao po litar prvenca (prvi litar jos 2x prepecen u 3. pa u 4. kazanu). Proces sam prekinuo pri pojavi patoke, za koju sam procenio (probanjem) da se pojavila na oko 13 gradi (u kom momentu je u 2. kazanu jacina uhvacene rakije bila 20.5 gradi, a u 4. 21.5 gradi. Rezultat: odlicna rakija, sa izrazenom aromom sljive (iako je sljive bilo mnogo manje nego meda), izuzetno pitka uprkos jacini. Sve sam stavio u hrastovo bure od 65 litara i ima da je "orocim" na godinu dana 
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #1 Poslato: 10. Avgust 2009, 17:00:06 » |
|
Кизахуд, рекао бих, прави редовно добре ракије а то зато што има добру технологију (логичан технолошки приступ) на коју дода свој властити препознатљиви печат. Ја бих радо пробао ову ракију, и да правим а и да пијем, али се бојим да нећу скоро моћи да је сам печем. Немам сувих шљива а и мед је овде претрано скуп. Истина, пре неколико година понео сам из Србије једну балу од, ако се добро сећам, од 10 кг сувих шљива, коју сам купио на пијаци у Београду, и покушао да направим ракију од тога, али сам на крају морао све да бацим јер је шљива била конзервисана сумпором. Од таквог сувог воћа не може се ништа направити. Дакле, да искористим ову прилику и овај Кизин топик, па да питам да ли бих могао негде у Србији да нађем суву ракијску шљиву, која није конзервисана сумпором (најбоље ничим!)?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
kazanpasa
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Lokacija: Auckland
Poruke: 300
OS:  Windows Vista Browser:  Microsoft Internet Explorer 7.0
|
 |
« Odgovor #2 Poslato: 11. Avgust 2009, 00:13:42 » |
|
Svaka cast Kiza Hood,vi stvarno znadete kako/Tako cu ja sa suhim grozdjicama,samo se bojim da nisu i one tretirane sumporom kao st navodi alambik.Trenutno radim sa jabukama i sve ide prilicno dobro.Juce sam kupio univerzalni termometar s koji cu moci kontrolisati temperaruru kad budem peko.Mislim da ce mi fermentacija potrajati jer je prohladno,bas sam mjerio temperaturu u buradima za fermentaciju i iznosi 11,3C.Pozdrav svima.
|
|
|
Sačuvana
|
Osim pameti sve se može odglumiti.
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #3 Poslato: 11. Avgust 2009, 09:12:23 » |
|
Грожђице знају некад такође да третирају сумпором али, мислим, да су чешће конзервисане биљним мастима. Ја сам се бојао да би и то могло да ствара проблеме, у смислу замућења ракије, али се показало да то није тако. У сваком случају морате проверити како су конзервисане а то би морало да пише на паковању.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
KizaHood
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241
OS:  Windows XP Browser:  Microsoft Internet Explorer 6.0
|
 |
« Odgovor #4 Poslato: 11. Avgust 2009, 15:59:11 » |
|
Auh, da, med i EU, gadna kombinacija...  Secam se kad sam '93, kad su ovde plate bile po 20DM i manje, valj'o med nekim Nemcima po 10DM kilo, bili ljudi presrecni  Srecom je Srbija suficitarna sa medom, trenutno je med ovde oko 250-350 dinara, medjutim 'oce da spuste kad se pazari na veliko, tako da sam ja plac'o 150  Obaska sto je suncokretov, koji kod nas ne drzi cenu jer narod misli da med kad se useceri ne valja (iako to nema veze) pa ga izbegava, a suncokretov se potpuno useceri posle samo nekoliko meseci. Naravno, tim procesom se kvalitet ne menja, a reverzibilan proces je jos brzi. Stos' tice sljiva, hm, nisam znao za tu varjantu sa sumporom  , no moj jedan drug radi u fabrici koja izmedju ostalog pravi i kvalitetne susare za sljive, pa mi je on "tipovao" fabriku suvih sljiva, u Bresnici kod Mrcajevaca. Sljive su pakovane u kutije od po 10 kila i mogu se kupovati na komad (kutije, ne sljive). @kazanpasa: 11,3 je preniska temperatura za vrenje! Samo nekoliko vrsta kvasaca uspesno "radi" na tako niskim temperaturama, i to uglavnom pivski. Vecina kvasaca mnogo sporije radi kad temperatura padne ispod 15 stepeni, a nikako kad padne ispod 10. Posto imas malu kolicinu, najbolje negde da uneses.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #5 Poslato: 11. Avgust 2009, 22:08:42 » |
|
Како не би били срећни кад је тих 10 дојчмарака 5 евра а толико кошта теглица од 450 грама (ту и тамо се може наћи мало јефтине али и скупље, и то доста скупље, зависно од тога од чега је мед).
Ја мед до сада нисам користио ни за вино ни за ракију (јесам, али као заслађивач, али не мислим на то). Планирам да то урадим једном и не долази у обзир да купујем мед негде другде јер хоћу да ми производ има локални карактер (и одговарајућу маркицу која потврђује да је производ локални). Морћу направити калкулацију колико ће такво пиће коштати. Иначе, из теорије знам да неки који праве вино од меда (медовину, која се у германским језицима зове меде и што је очигледно име позајмљено из словенских језика) отопе мед у врелој води, или га чак прокувају. На овај начин мед лако преври али се изгуби скоро сва арома. Мед треба отопити у хладној води иако ће врење тад теже ићи.
Киза, знате ли телефон те фабрике сувих шљива, или неки други податак за контакт?
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
KizaHood
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241
OS:  Windows XP Browser:  Microsoft Internet Explorer 6.0
|
 |
« Odgovor #6 Poslato: 11. Avgust 2009, 22:35:42 » |
|
Pravio sam i medovinu, do duse u simbolicnim kolicinama, i da, prokuvavao sam med. Time se postize da se neke nezeljene supstance pojave po vrhu, pa ih je moguce skloniti. To nije bitno kad se pece rakija, jer te supstance ne prelaze u destilat, ali je bitno kod proizvodnje vina, tj. medovine. Bitno: time se ne unistava aroma meda. Preporuka: ne dozvoliti da prevri do kraja, ili ako prevri do kraja, naknadno dodati jos meda. Ipak, bolja je medovina kada malo sladi 
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
kazanpasa
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Lokacija: Auckland
Poruke: 300
OS:  Windows Vista Browser:  Microsoft Internet Explorer 7.0
|
 |
« Odgovor #7 Poslato: 11. Avgust 2009, 23:36:19 » |
|
Грожђице знају некад такође да третирају сумпором али, мислим, да су чешће конзервисане биљним мастима. Ја сам се бојао да би и то могло да ствара проблеме, у смислу замућења ракије, али се показало да то није тако. У сваком случају морате проверити како су конзервисане а то би морало да пише на паковању.
Na kesici pise da su sa uljem od sjemenki pamuka.Inace je sultana i proizvedena je u Turskoj.Hvala vam na odgovoru.
|
|
|
Sačuvana
|
Osim pameti sve se može odglumiti.
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #8 Poslato: 12. Avgust 2009, 09:28:47 » |
|
Да, исте користим и ја! Цена им је, у малопродаји, 1,15 евра по килограму. Због тог биљног уља, ако правите вино, неће да се избистри, али након дестилације уља више нема у дестилату. Истина, ако правите јак дестилат (препек) па га накнадно разредите водом, замути се, али то није због тог уља него због етеричних уља из самих грожђица. Ја додам на сваки килограм 3,5 литре воде. Тад добијете комину са око 10% алкохола.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
kazanpasa
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Lokacija: Auckland
Poruke: 300
OS:  Windows Vista Browser:  Microsoft Internet Explorer 7.0
|
 |
« Odgovor #9 Poslato: 12. Avgust 2009, 12:54:55 » |
|
Да, исте користим и ја! Цена им је, у малопродаји, 1,15 евра по килограму. Због тог биљног уља, ако правите вино, неће да се избистри, али након дестилације уља више нема у дестилату. Истина, ако правите јак дестилат (препек) па га накнадно разредите водом, замути се, али то није због тог уља него због етеричних уља из самих грожђица. Ја додам на сваки килограм 3,5 литре воде. Тад добијете комину са око 10% алкохола.
Ovdje su $3.80 KG,Nepravim vino nego zelim napraviti nestomalo rakije (za kucni bife).Mislim praviti od 7KG i nadam se da bi dobio oko 3L mada cu biti zadocoljan i sa 1.5L.Trenutno radim od jabuke pa su mi posude zauzete.Jabuke sam uzeo zlatni delises i bile su 39 centi KG nevjerovatno jeftine i zato sam se odlucio da ih uzmem.Rakiju od pomorandze sto sam dobio svega 0.5L od 29 KG,neznam zasto je tako malo ispalo.Jedno znam da sam izgleda drzo predugo u fermentaciji i svaki dan mjeso.Pojavila mi se bjela gljivica na vrhu sto je vjerovatno prokislo.Takoder sam na pocetku dodao dosta (previse)vode,tako da kad sam destiliso dobio sam samo patoku.Bio sam ljut i razocaran,ali nisam bacio vec sam nakon 6 dana uzeo i prepeko.Tad sam dobio tih pola litrekoja je stvarno jako lijepa,jaka i ljepo mirisi.Sad stoji na dozrjevanju u flasi samo poklopitoj,a ne zacepitoj. 
|
|
|
Sačuvana
|
Osim pameti sve se može odglumiti.
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #10 Poslato: 12. Avgust 2009, 15:13:03 » |
|
Од грожђица, у препеку, ја добијем од 1 кг отприлике 7 дл ракије од 42% (после разређивања), и нешто мало првенца и патоке, а у једнократној дестилицаји око 5 дл ракије и доста патоке. Дакле ви можете од планираних 7 кг грожђица лако добити 3 литре ракије, и то у једнократној дестилацији, а у препеко и скоро 5 литара. Услов за то је да ферментацију и дестилацију коректно и до краја проведете. Засејте квашчеву културу и мешајте кљук свакодневно. На крају ферментације грожђице се неће више ни подизати на површину па мешање више није потребно. После завршетка довирања (то је онај последњи део ферментације кад комина још мало ради, али споро) одмах дестилишите први пут (ако је препек, ако није онда је то и први и последњи), а онда оставите сирову ракију да одстоји неко време пре друге дестилације. Сирова ракија ће вам бити између 30% и 35%. У препеку је можете тако јаку дестилисати па ћете добити дестилат од око 70%. Он је веома доброг квалитета али са релативно мало сортног букеа а осим тога, кад ову ракију разредите на конзумну јачину, она се редовно замути. Истина, ако је оставите да стоји неколико месеци, поново се избистрити и направи се фини бели талог на дну. Друга опција у препеку је да сирову ракију разредите на, рецимо, 12%. Тад ћете добити у препеку ракију од око 50%. Њу можете и оставити тако јаку иако ја мислим да ракије не треба правити преко 45%, па стога препоручујем да и ову мало разредите за употребу. У овом случају се неће замутити. Ова ракија имаће нешто више сортног букеа него чисти препек.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
KizaHood
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241
OS:  Windows XP Browser:  Microsoft Internet Explorer 6.0
|
 |
« Odgovor #11 Poslato: 12. Avgust 2009, 15:35:31 » |
|
У препеку је можете тако јаку дестилисати па ћете добити дестилат од око 70%. Он је веома доброг квалитета али са релативно мало сортног букеа а осим тога, кад ову ракију разредите на конзумну јачину, она се редовно замути. Истина, ако је оставите да стоји неколико месеци, поново се избистрити и направи се фини бели талог на дну. Zato ja nikad ne preporucujem prepicanje ciste meke rakije. To naknadno razblazivanje vodom mi deluje kao nekakvo "kalemljenje", isto kao i podgrevanje hladnog pechenja. Ko zeli da pravi cist prepek, najbolje da u kazan sipa meku rakiju razblazenu vodom, i to zestoko razblazenu, tako da koncentracija alkohola u kazanu bude izmedju 15 i 20%. Evo sta se dobije kad se pravi prepek od nerazblazene meke rakije: http://i67.photobucket.com/albums/h282/kizahood/SIG%20Sumadinac/DSC_2866.jpg 
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
KizaHood
Zaslužni član
  
Van mreže
Pol: 
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241
OS:  Windows XP Browser:  Microsoft Internet Explorer 6.0
|
 |
« Odgovor #12 Poslato: 12. Avgust 2009, 15:43:34 » |
|
Друга опција у препеку је да сирову ракију разредите на, рецимо, 12%. Тад ћете добити у препеку ракију од око 50%. Њу можете и оставити тако јаку... E, dabome. Nego, zar je 50% jako?!?!? Pa to je svega 20 gradi! Kvalitetna rakija ima izuzetno dobru pitkost na 20 gradi, sve ispod toga je po meni premalo. Ja preporucujem da ciljana jacina rakije bude izmedju 20 i 22 grada (50-55%). No, ukusi su razliciti... 
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #13 Poslato: 12. Avgust 2009, 17:18:28 » |
|
Сасвим сигурно да се део ппиче о јачини ракије може "свалити" на стари изговор да се о укусима не расправља (degustibus non est disputandum), али постоје ту и неке објективне чињенице. Али да почнем мало изокола. Овде где сам, у последњих 100-тињак година, укус конзумента битно се изменио. Томе су допринели индустријска производња дестилата која датира још са краја 19. века и традиција високих акциза на алкохол. Наиме, обе ове чињенице деловале су у истом смеру а тај је да је јачина дестилата стално била обарана (индустријски алкохол био је лошег квалитета па је палио у устима, те је због тога било тражено да ракија не буде јака, а акциза на алкохол плаћала се по количини чистог шпирита у пићу, па су произвођачи исти смањивали да ракија не би била прескупа), тако да је између два рата у продаји била житна ракија од 25%, па некад још и мање (наравно, оваква није хватана испод казана него је до те јачине разређивана водом). Онда је удружење за заштиту квалитета оригалног јеневера видело да је враг однео шалу па су поставили правило да се дестилат не може звати јеневер ако није бар 35% јак. Ово је резултирало тиме да је чувени холандски јеневер постао стандарно 35% алкохола, то јест минимално по пропису!  У међувремену, после неколико деценија живота ове чињенице на тржишту, укус конзумента фиксирао се за ову јачину. Сад кад им ја понудим ракију од 40%, 42%, или чак, понекад и 45%, и кад они, пре него што је пробају прочитају на етикети колика је јачина те ракије, спреме се да им ракија испалаи усну дупљу, али кад је пробају врло се изненаде да се то не догоди! Дакле, овом причом дајем вам за право да квалитетан алкохол не пече у устима. Али, са друге стране, велика концентрација алкохола може да маскира нежни буке воћног о-де-фија. Колика је оптимална јачина зависи од врсте воћа и карактера ракије. У правилу би ракије од крушке, или неког другог воћа који има тако нежан буке као виљамовка, морале бити слабије, шљивовица може нешто јача, а, по мени, грожђани дестилати могу најјачи да буду.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
alambik
|
 |
« Odgovor #14 Poslato: 12. Avgust 2009, 17:27:23 » |
|
У препеку је можете тако јаку дестилисати па ћете добити дестилат од око 70%. Он је веома доброг квалитета али са релативно мало сортног букеа а осим тога, кад ову ракију разредите на конзумну јачину, она се редовно замути. Истина, ако је оставите да стоји неколико месеци, поново се избистрити и направи се фини бели талог на дну. Zato ja nikad ne preporucujem prepicanje ciste meke rakije. To naknadno razblazivanje vodom mi deluje kao nekakvo "kalemljenje", isto kao i podgrevanje hladnog pechenja. Ko zeli da pravi cist prepek, najbolje da u kazan sipa meku rakiju razblazenu vodom, i to zestoko razblazenu, tako da koncentracija alkohola u kazanu bude izmedju 15 i 20%. Evo sta se dobije kad se pravi prepek od nerazblazene meke rakije: http://i67.photobucket.com/albums/h282/kizahood/SIG%20Sumadinac/DSC_2866.jpg  Разређивање дестилата се давно почело примењивати. Вотка се, на традиционалан начин, а ни на модеран, другачије не може ни направити. Исто је и са коњаком, калвадосом, или вискијем. Шљивовица се, колико ја знам, није разређивала, и ако то сад уводимо у производњи шљивовице, онда правимо иновацију. Кажете накаламљено? Па јесте кад се уради, и још неко време. Ако одстоји пар месеци онда се вода и пиће сједине и више не делује накалмљено.
|
|
|
Sačuvana
|
|
|
|
|