Destilacija "kazan na kazan" - pro et contra

[codexnox]

mozda off topic,ali za cega se upotrebljava onda metil i recimo visi alkoholi?
Kada se nakupi metila i alkohola koji nije za pice sta se sa njime radi u industrijama?

[bistrica]

Jedna litra apsolutnog alkohola prve destilacije ima 2583 mg viših alkohola...

Jedna litra apsolutnog alkohola prepeka ima 2906 mg viših alkohola...

Ova tvrdnja se kosi sa elementarnim zakonima fizike. Ma ne samo fizike; i logike i zdravog razuma.

Dakle, ti tvrdis da sto vise destilisemo, to nam rezultat biva "prljaviji"?!?!?!?

Gledano u rikverc, iz tvoje tvrdnje sledi da litar apsolutnog alkohola DZIBRE (tj. nedestilisane mase) ima manje visih alkohola nego destilati?

Ne verujem.

Pri svakoj destilaciji, odvajamo frakciju sa visokim sadrzajem lakoisparljivih alkohola i aldehida, srednju frakciju, i frakciju sa visokim sadrzajem visih alkohola. To je sustina. Iz takve sustine sledi da je svaki sledeci destilat opterecen sve manjom koncenttacijom kako nizih, tako i visih ugljovodonika.

Elementary, dear Watson!

Kao prvo, ja ovdje ne govorim, zato što mi to uopšte nije interesantno, o trećoj, četvrtoj i petoj destilaciji, nemojmo biti bukvalci i poturati nekome drugom nepostojeće zaključke, zato što nismo u stanju pročitati ono što doslovno piše. Uostalom destilacija može biti šesnaesta, to za prelazak viših alkohola u destilat ništa ne znači, njima je važnije nešto drugo. Viši alkoholi uopšte nisu „prljavi“, „prljave“ su njihove neprimjereno visoke koncentracije.
Ja ovdje govorim o egzaktnim podatcima dobivenim hemijskom analizom sveukupne prve destilacije (meke rakije), i podatcima srednje frakcije iz druge destilacije te iste meke rakije, i mogao bih ti navesti na desetine ovakvih podataka sa imenima Doktora nauka i instituta i akademskih kuća koji su ih i objavili. Ne može se samo kao papagaj ponavljati rečenica da je patočna frakcija najvećim dijelom sačinjenja od viših alkohola, bez obzira što je to tačno, i misliti da u njoj leži sva logika destilacije viših alkohola. Nije to cijela istina o višim alkoholima. Njih u patočnoj frakciji ima najviše ne zbog toga što oni u toku destilacije samo tada prelaze u rakiju, nego zbog toga što je prije tog trenutka sve ostalo velikim dijelom gotovo napustilo kazan a samo su pojedine isparljive komponente kao viših alkoholi ostali još da pređu. Viši alkoholi zbog svoje hemijske prirode i sličnosti sa etanolom koji im povećava isparljivost i leže u srednjoj frakciji ma koliko se to nekom sviđalo i koliko to bilo u suprotnost sa onim što oni misle da znaju. Ovo je nešto što nažalost nisam ja otkrio nego je to osnovni postulat prelaska u rakiju isparljivih jedinjenja tokom destilacije.Taj zaključak si i sam mogao izvući ako si pogledao pregled pet grupa jedinjenja i njihov način isparavanja. Ako ti pregled nije jasan dat ču ti i njegovu jednostavniju verziju.
S obzirom na rastvorljivost u alkoholu ili vodi, postoji nekoliko mogućnosti prelaska hemijskih jedinjenja tokom destilacije:
1. jedinjenje je potpuno ili djelimično rastvorljivo u alkoholu, destilirat će kada su pare bogate alkoholom,
2. jedinjenje je rastvorljivo u vodi, i destilirat će kada su pare siromašne alkoholom,
3. jedinjenje je rastvorljivo u oboje, i alkoholu i vodi, te će destilirati tokom cijele destilacije,

Pa ti sad sjedi i razmisli kome fali, logike, fizike, i zdravog razuma.

[peca50]

Metil alkohol-otrov, se jednim delom koristio za proizvodnju boja i lakova, u avio modelarstvu se koristi kao pogonsko gorivo, i koristi se u velikom sistemima gde protiče vazduh da bi se zimi sprečilo zamrzavanje i stvaranje ledenih čepova. Tako je i došlo do trovanja i smrtnih ishoda u jednom ne tako davnom slučaju, kada se metil-alkohol namenjen za sprečavanje zamrzavanja vazdušnih cevi našao kao jeftiniji alkohol i završio u rakijama, što je mnoge konzumente otrovalo.
I možda mnogi nisu znali ili neznaju da je prva mera kod trovanja metil-alkoholom: popiti jednu veliku čašu votke (čist etil-alkohol).
U domaćim uslovima najbolje je da se dobro razredi sa vodom i da se izlije u kanalizaciju (1:20).


I poruka za Bistricu i ostale: otvorite novu temu Naučno profesionalna diskusija o destilaciji, gde bi svojoim znanjem i profesionalnošću razradili tu temu do kraja. Ovako ste za ljude koji nemaju učenu potkovanost nerazumljivi i pomalo dosadni.
To je samo moje lično mišljenje, a ne kao jednog od urednika!

[bistrica]

Ovim dodatkom i sam „prljaš“ temu, trebao si ga napisati u novootvorenoj temi koja nema veze sa vinom i rakijom, nego sa ličnim odnosom ili porukom. Tako da ti preporučujem da tamo prebaciš i svoju poruku i moj odgovor na nju.
Vidim da si se sada i ti uključio u otvorenu sezonu lova na bistricu, koja od pojedinih članova foruma traje već duže vrijeme. Bistrica zna napisati post sa određenom teoretskom pozadinom, i u svemu tome pokušava biti što manje nerazumljiv. Problem nastaje kada neki drugi krenu u nemoguću misiju i pokušavaju dokazati, ne libeći se neprimjerenog i uvredljivog tona kao jedinih argumenata, nešto što je nedokazivo. Mnogo ovakvog ispraznog i nadasve netačnog teoretisanja je bilo na forumu i prije nego je na njega došao bistrica. I bistrici samom mnoga kvaziteoretisanja djeluju dosadno i totalno nepotrebno, ali nije kriv zec što lovci u šumi prave graju.  
Ne bi se složio sa podjelom ljudi na one učene i neučene, jer nivo razlikovanja ispravnog od neispravnog jako često nema veze sa obrazovanjem, bar u današnjem smislu te riječi.
Bistrica će i dalje kao i do sada reagovati i ako je potrebno podastrti teoretsku argumentaciju u svim situacijama kao što je bio slučaj na ovoj temi, jer smatra da je za sve pa i za njega samog mnogo korisnije da čuju i drugu stranu. U protivnom bi ostala samo jedna „istina“: „Druga destilacija oduzima voćnu aromu rakiji pa se zbog toga preporučuje presipanje iz šupljeg u prazno, u raznim varijantama“. Vidiš kako bistrica nema potrebe da teoretiše, rečenica je jako jednostavna i svakom razumljiva, ali iza nje onda kreće lavina i nisam siguran da ni sad neće krenuti.
Sve lavine do sada su i kretale od jako jednostavnih bistrićinih konstatacija. Šećer se nikada ne dodaje u kljuk jer šteti aromi rakije. Voda se ne dodaje ni u kljuk ni u kazan. jer šteti aromi rakije. Hvatanje rakije preko vode nema nikakvog smisla i tako se ne može razdvojiti metil alkohol, i još mnoge slične a jako jednostavne konstatacije. Znam da je ovo tvoje lično mišljenje i ne smeta mi, ovo pišem samo istine radi. Kada bih znao da je ovo mišljenje mnogih sa ovog foruma onda bih i prestao pisati o šećeru, vodi, destilaciji, a vjerovatno i o bilo ćemu drugom. I tako bih bio u stanju svoje stavove, a vjerujem i stavove mnogih drugih na ovom forumu, zadržati samo za sebe.    

Prebaci ove poruke u full kontakt, i uputi apel za spas foruma od nesnošljivog bistrice. Ja se neću miješati samo ču osluškivati.

[alambik]

Ovu temu treba definitivno očistiti i to ću predložiti diodi da se uradi.
Vi ste bistrice majstor da kontaminirate svaku temu. na primer, ovde, iznosite jedan podatak za koji tvrdite da je egzaktan a u koji niko ne može da poveruje. To što svi misle drugačije nije dokazom da vi ne govorite istinu ali kad vas se pita da objasnite koji je mehanizam takve pojave napišete članak sa nekoliko hiljada karaktera i na kraju ne odgovorite na pitanje!
Dakle, ako je količina viših alkohola u prepeku tri puta veća nego u sirovoj rakiji po kojem se to mehanizmu događa i drugo pitanje, koje sledi iz ovog, da li to znači da je u komini ta količina najmanja i sledstveno tome u svakom sledećem sve veća i veća.
ovo je vrlo prosto pitanje, u stvari dva povezana pitanja, odgovor ne trpi filozofiranje, pa izvolite.

[peca50]

"Ovim dodatkom i sam „prljaš“ temu", Kaže naš Bistrica i ostade živ. Ja sam ti samo predložio da naučna dokazivanja prebaciš u drugu temu i nemam nameru da te lovim, ili idem u hajku na tebe. A to što imaš kompleks dokazivanja i samodokazivanja, to je već samo tvoj problem i nemam nameru da ti ga rešavam, a najmanje da se svađam sa tobom ili da te vređam, i zato otvori temu, ili kreće gumica za brisanje, pa i ovo što sam ja napisao biće obrisano.

[bistrica]

Obriši, i to je način kako ćeš me izbaciti zauvjek sa ovog foruma. Ako ti je to namjera, izvoli.

Ionako mi je obrisano desetak poruka. zanimljivo je da su obrisane i dvije teme u kojima se priča o rektifikacionoj koloni. Naknadno mi pade na pamet. Kada bi ja htjeo da jeftino privatizujem rektifikacionu kolonu i sa njom uslužno drugima pravim rakiju, možda bi i ja obrisao sve što diskredituje njen kvalitet i sve one što zastupaju takve stavove.

[bistrica]

Ne bježim ni od jednog odgovora, a pogotovo ako mi se pitanje direktno postavi, u tome je problem.

Dakle, ako je količina viših alkohola u prepeku tri puta veća nego u sirovoj rakiji po kojem se to mehanizmu događa

Nema nikakvog mehanizma u pitanju je samo način na koji viši alkoholi prelaze u destilat, a mehanizma za ovo ne može da bude jer ovo tri puta nije tačan nego izmišljen podatak.  
Ne tvrdim ja da je količina viših alkohola u prepeku tri puta veća, nego ti izvlačiš pogrešan zaključak i u to hoćeš da ubijediš mene. U pitanju je samo činjenica koju sam ti objasnio preko razlomaka i mjernih jedinica sa zajedničkim imeniteljem, a ti i dalje ne vjeruješ. I sad mene tjeraš da objašnjavam nešto što je u stvari tablica množenja, a onda kasnije ispada kako mudrujem i teoretišem, i nadasve imam problem sa samodokazivanjem. Ali hajde, ako ti nije jasno na onaj način, a opet prozivaš onda moram na drugačiji.  
Mjerna jedinica je miligram po litri apsolutnog alkohola, zato što je neko tako odlučio. Ona može da bude i miligram po litri rakije, ako je to lakše za razumijevanje. Takvom mjernom jedinicom samo moramo utvrditi koliko naš pojam „rakija“ sadrži etanola. Radi lakšeg računanja recimo da je to 40 stepeni. Podatci koje sam ja iznio razlikuju se u 12%, i radi lakšeg računanja, a da bi prije shvatio, uzmimo da sam rekao da i prva destilacija i srednja frakcija prepeka sadrže po 2000 miligrama po litri apsolutnog alkohola. Tebi je svejedno za ovih 12%, jer ti tvrdiš da je to tri puta više, a meni je lakše objasniti jer baratam okruglim brojevima. Uzmimo još za pretpostavku, isto zbog lakšeg računanja da je naš prvi destilat imao jačinu 20 stepeni a  srednja frakcija prepeka 80 stepeni.

Naš prepek sadrži 80 stepeni i 2000 mg/l a.a., i treba ga svesti na rakiju. To uradimo jednostavno tako da u litru prepeka dodamo litru destilovane vode (nećemo valjda sada i o kontrakciji). Pola toga naspemo u flašu od jedan litar i sad imamo tvoju famoznu litru rakije od 40 stepeni koju možemo uporediti sa prvom destilacijom. Sad moramo postaviti pitanje iz osnovne škole. Ako u litri 100%-tnog destilata imamo 2000 mg viših alkohola, koliko viših alkohola imamo u litri 80%-tnog destilata. Odgovor je 80% od 2000, a to je 1600. Kako smo litrom destilovane vode napravili dvije litre rakije, rezultat je da u litri rakije iz srednje frakcije prepeka imamo 800 mg viših alkohola.

Naš prvi destilat sadrži 20 stepeni i 2000 mg/l a.a., i treba ga svesti na rakiju. Recimo da to možemo uraditi nekakvim zaleđenjem koje će našem destilatu oduzeti samo dio vode a sve ostalo ostati nepromijenjeno. Uzmemo dvije litre prvog destilata odvojimo od njega litru leda, u kojem se nalazi samo voda, i ostala nam je litra rakije koja u sebi sadrži 40% etanola. Tu rakiju sada naspemo u flašu od jedan litar i opet imamo tvoju famoznu litru rakije od 40 stepeni koju možemo usporediti sa rakijom iz prepeka. Sada ponovno moramo postaviti pitanje. Ako u litri 100%-tnog destilata imamo 2000 mg viših alkohola, koliko viših alkohola imamo u litri 20%-tnog destilata. Odgovor je 20% od 2000, a to je 400. Kako smo od dvije litre zaleđenjem i oduzimanjem vode napravili jednu litru, rezultat je da u litri rakije iz prve destilacije imamo 800 mg viših alkohola.

Dakle, prva destilacija i srednja frakcija druge destilacije nema tri puta različiti iznos viših alkohola. A mogao si samo povjerovati brojkama isto kao što vjeruješ tablici množenja, i bar mene sačuvati od ovolike blamaže.

i drugo pitanje, koje sledi iz ovog, da li to znači da je u komini ta količina najmanja i sledstveno tome u svakom sledećem sve veća i veća.

Sada bi ti pričao o svemu, osim o onom što sam rekao i to kao kontraargument tvojoj iznesenoj tvrdnji. Mene ne zanima šta bi to tebi moglo da znači i koje bi ti sve zaključke tamo mogao da pronađeš. U ovoj priči to nije uopšte bitno, mene samo zanima šta ima u prvom destilatu i srednjoj frakciji drugog destilata i o tome sam i pričao. Tako sam i osporio tvrdnju da se u srednjoj frakciji prepeka dobije manje viših alkohola nego u prvom destilatu. Obe ove teze koje sada postavljaš kao pitanje, si ti i postavio a ja samo demantovao, i šta sad još hoćeš od mene, da branim tvoje stavove.

[lozar]

kad smo kod "gumice".na donjem linku su pravila foruma a ja nisam primetio koje je to pravilo narušio bistrica.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,12.0.html
šta ko od nas misli o bistrici je potpuno nebitno.postoje pravila foruma i mogućnost da se odgovori,postane ili ostane ubeđen, čak i posle ovolike količine informacija za koju sam mislio da će da dosadi i samim autorima(računajući i administratore).
samo jedno pravo ne bi smelo da se uskraćuje nikome ko ne krši pravila foruma: pravo na izražavanje sopstvenog mišljenja pa kakvo je da je.
pa ako mislite da rezultat vašeg "internet" sukoba bude (samo)brisanje, mislim da će forum da izgubi više od jednog bistrice.izgubiće na kredibilitetu.forum gubi smisao ako nema supstancu a to je razmena mišljenja, pa makar i pogrešnih.
neko nekoga nervira?pa šta!ko te tera da buljiš u računar?idi gledaj TV ili taslači nešto.ili dođi da se dopisujemo na sveovinu.com.

[alambik]

Sve je to bul šit priča!
Prilikom destilacije komine u sirovu rakiju imamo u pari koja prođe kapak, i dođe do hladionika, po vašim podacima, 3 x manju koncentraciju viših alkohola nego kad destilišemo sirovu rakiju u prepek.
Koji andrak vi to sve relativizujete na količinu alkohola a ne na količinu destilata. ZAšto vi od prepeka pravite dve litre a sirovu rakiju prepolovljujete?
Zašto ne izrazite količinu viših alkohola. recimo, na litru čiste vode? Imalo bi isto smisla kao i ovo što radite.
I sad sam siguran da vi ne znate objasniti zašto je to tako što kažete da jeste pa ja počinjem da verujem da jednostavno izmišljate jer ne znate šta biste sa slobodnim vremenom pa rešili da se zajebavate ovde sa nama.
To što tvrdite nema blage veze s mozgom i služi samo za sprdnju sa ovim forumom.

[bistrica]

Kao što lozar reče, sad je i meni stvarno dojadilo, i ovo definitivno prekidam. Nemam namjeru nekoga ubjeđivati u ispravnost tablice množenja. Mogu ti samo reći da se u matematici ne mogu sabirati babe i žabe. Kada se radi o različitim veličinama onda se one moraju svesti na zajedničku, usporedivu vrijednost, a kao takve su prikazane i u mojim podatcima i svugdje u svijetu. Ako ti nakon svih ovih objašnjenja nije jasno, i ja ostajem nemoćan.
Na primjedbu da sam neozbiljan, vjerovatno si u pravu. Samo bi se budala ko ja navukla na situaciju da nekome objašnjava kako i zašto, šest puta šest jeste trideset šest.

Evo ti ipak za poklon dvije slike sa kojih se jasno vidi dinamika prelaska viših alkohola tokom destilacije. Za napomenu, ne radi se o voćnoj rakiji pa podatci nisu relevantni za korištenje u nekim dubljim analizama, ali jako dobro prikazuju suštinu načina prelaska određenih komponenti u toku trajanja destilacije. U pitanju je destilacija rakije od šećerne trske.

[alambik]

Drugim rečima, u patoci prepeka viši alkoholi prisutni su samo u tragovima!
Fantastično saznanje!
Protivi se shvatanju meni do sada svega poznatog o mehanizmu destilacije pa bi ovo valjalo i objasniti.
Očigledno da viši alkoholi isparavaju na nižim temperaturama i da u značajnijom meri ispare pre etanola pa će zaključak biti da ih u prvoj destilaciji ima tek na samom početku destilacije i onda im koncentracija opadne na praktično nula!
Ali odakle onda patočni miris kod patoke?
Ja mislio da je to od velike koncentracije upravo viših alkohola a ovde ispada da je patoka jako siromašna istima?
Uzmite da ste ovde, na ovoj krivoj, hvatali patpku od 30% pa na niže.
Koliko bi tu bilo viših alkohola?
Zanemarivo.

[bistrica]

Fantastično saznanje!
Protivi se shvatanju meni do sada svega poznatog o mehanizmu destilacije pa bi ovo valjalo i objasniti.

Opet imperativ!
O tome i pišem, da sam to slučajno napisao prije godinu dana od pojedinaca bih javno bio pribijen na stup srama. Tada sam za ovakve stvari od tebe dobio epitet lakrdijaša, mislim da poruka nije obrisana. Ovako sam još dobro i prošao. Sada ču i nastaviti ali samo još ovim postom, da neka korist bude od ovog nepotrebnog „nadmudrivanja“ koje me je debelo umorilo i za koje sam izgubio volju. Ako sam se bar izborio za ravnopravnost viših alkohola sa ostalim aromatskim komponentama, onda trud nije uzaludan.

Ali odakle onda patočni miris kod patoke?
Ja mislio da je to od velike koncentracije upravo viših alkohola a ovde ispada da je patoka jako siromašna istima?

Lijepo sam u postu prije stavio napomenu:“ ne radi se o voćnoj rakiji pa podatci nisu relevantni za korištenje u nekim dubljim analizama, ali jako dobro prikazuju suštinu načina prelaska određenih komponenti u toku trajanja destilacije. U pitanju je destilacija rakije od šećerne trske“.
Kod viših alkohola u vinu važi pravilo da oni u količini do cca. 300 mg po litri daju doprinos kvalitetu vina i aromi, a u količinama preko 400 mg izuzetno negativno djeluju na nju. Kod rakija je ta granica oko 4500 mg po litri apsolutnog alkohola. Ne mogu sad tražiti podatak, a ne znam ga tačno jer mi nije interesantan iz razloga što se ne približavam toj granici. Ali je i to uslovljeno zastupljenošću i međusobnom proporcijom pojedinih od njih. Miris vina i rakije bar kada su u pitanju fermentacione arome čini 7 jedinjenja od kojih su dva viši alkoholi (izobutil i izoamil alkohol). Ovog drugog najviše i ima u odnosu na ostale više alkohole kako destilacija odmiče. U interakciji sa mirisom sirćetne kiseline, koja spada u ovih 7, a isparava krajem destilacije, njegov miris postaje i izraženiji. To je u stvari karakteristični patočni miris.

Uzmite da ste ovde, na ovoj krivoj, hvatali patpku od 30% pa na niže.
Koliko bi tu bilo viših alkohola?

Nastavit ču nakon ovog pitanja a time obuhvatiti i dio gornjeg. Sada pogledaj dijagram prelaska viših alkohola kod prve destilacije konjaka, pa će ti biti jasnije o čemu pričam.



Karakteristika linije dijagrama je mnogo sličnije karakteristikama voćnih rakija (od one sa šećernom trskom), iako i kod voća ima varijacija u zavisnosti o kom se voću radi.
Ovdje samo još treba napomenuti da postoji razlika u krivulji na dijagramu u zavisnosti od toga da li se radi o prvoj ili drugoj destilaciji, odnosno zavisna je od koncentracije etanola u polaznoj smjesi. Veća koncentracija gura krivulju u lijevo. Bez uvrede, znaš ponekad bukvalno shvatiti neke stvari, pa samo napominjem da su za određivanje trenutka reza i odvajanje patoke jako bitna i druga jedinjenja osim viših alkohola, pa je odluka o rezu kombinacija svih elemenata. Još je bitno reći da je ovo generalna krivulja viših alkohola i u njoj su sadržane varijacije svakog pojedinačno. Tako da ne treba zanemariti činjenicu da je glavni satojak patoke izoamilni alkohol, kao jedan od četiri ili pet bitnih.  
Linija na dijagramu završava na vertikali gdje piše „tails“- patoka, a tačnije u pitanju je snaga etanola od 5%, i nije ovo prava tačka nule, ali joj se krivulja značajno približila.

Zanemarivo.

Nije zanemarivo ni kada se gleda pojedinačni trenutak (na ovoj drugoj krivulji), a ako sada ta količina uđe u rakiju onda pogotovo nije zanemarivo. To ti je kao kap koja preliva čašu vode, u rakiji je to granica pozitivnog i negativnog uticaja.

Na kraju ču još reći, pa ču malo ohladiti od ovakvih teoretskih obrazloženja i diskusije na ovoj temi. Ni ja svom kazanu svu ovu teoriju ne snimam na CD, da bi mu puštao dok traje destilacija nadajući se da ču tako dobiti bolju rakiju. Takve teoretske spoznaje mi samo i itekako pomažu u donošenju odluka u svakoj konkretnoj situaciji u pravljenju rakije. Tako i u procesu destilacije. Konkretno kada primijetimo negativan miris i ukus već je kasno za rez.

[mitrodus]

Eto opet ja sa pitanjima na koje sam zaboravio odgovor.Naime pri pecenju rakije sta znaci kazan na kazan i koji je najuobicajniji sisten destilacije.Dali ispeci jedan kazan i oprati pa sledici i teko redom ili ispeceno sipati u sledeci i tako redom Ili je najbolje sve skupiti u jedan sud posle prepeci? :'(

[alambik]

Ovde na ovoj temi imate, ako odbacite metafiziku destilacije, dosta napisano o temi kazan na kazan.
Ja ću samo ukratko ponoviti:

Kod tehnike kazan na kazan, kako ju je Peca ovde opisao, radi se o tome da nemamo prvenca i patoke jer, iako ove dve frakcije stalno odvajamo, i ne hvatamo ih u rakiju, odmah ih već u sledećem kazanu spajamo sa novom kominom.
I tako dok ne završimo svu destilaciju, pa bilo to i 1000 kazana.
Dakle, samo se prvi kazan razlikuje jer hvatamo sve, bez frakcionisanja.
Zbog toga je i drugi kazan malo drugačiji od ostalih jer se sastoji od sveže komine i celog destilata iz prvog kazana, ali sad, od drugog kazana odvaja se prvenac, srce i patoka, srce ide u bure za rakiju a prvenac i patoka se sipaju u sledeći kazan koji se dopuni svežom kominom.
Sad je dalje svaki kazan isti, to jest svaki put hvatamo tri frakcije, srednja u bure za rakiju a prva i treća u sledćei kazanzajedno sa novom kominom.
Po Pecinim rečima ima još jedna "caka" a ta je da nakon svakih 5 kazana odvojeni prvenac ne vraćamo u kazan nego bacimo dok ovakvo prekidanje gomilanja patočnih jedinjenja ne radimo nego se patoka do samog kraja stalno vraća.


O oceni ove tehnike možete dosta pročitati u samom topicu a ja samo da kažem da pored dosta dobrih osobina koje ova tehnika može da da za rakiju ima jedna velika zamerka a to je upravo gomilanje jedinjneja prvenca i patoke u svakom sledećem kazanu.
I dok prvenac na svakih 5 kazana izbacijume iz ciklusa (pa je utoliko, bar što se prvenca tiče, ova mana tehnike manje izražena) za patoku to ne radimo i sasvim sigurno da posle određenog broja kazana i sama srednja faza počinje sve više, i više, da se oseća na patoku.
Dakle, dokle god vam je serija mala, da kažemo 3-4-5-6 kazana, tehnika ne mora uopšte biti loša (naprotiv!), ali ako imate seriju od nekoliko desetina kazana, ili praktično neograničenu (prenosite patou ove godine na slečeću godinu, recimo), tad treba o ovoj tehnici kritički razmisliti i, eventualno, "iseckati je", to jest ne samo na svakih 5 kazana izbacivati prvenac iz cirkulacije, nego takođe i patoku.