Sve o Vinu Forum

Postovanje svim vinopijama
Trazim sorte za podizanje malog organskog vinograda. Preferiram crveno vino ali volim i belo ili roze.
Prvo sam se napalio na Nemacku sortu Regent, ali nablizi rasadnik koji je ima je Rast u Sloveniji. Ne salju postom van EU. Nasao sam coveka koji bi doneo sadnice ali nesto je zapelo. Mozda i ne donese. Koji je zadnji rok za sadnju?
Potom sam hteo da kupim sorte Panonija i Probus, ali za neverovati je da ih nema nigde pa ni u Sremskim Karlovcima. Odustao sam od Probusa jer je osetljiv na jake mrazeve. Zivim u donjem Sremu i desava se da temperatura padne ispod -20 Celzijusa.
Zasadio sam par kalemova sorte Backa pa cu da vidim dali mi odgovara. Zasadio sam i vise vrsti stonog grozdja u vinjagu. Nekoliko sorti koje se prskaju jer su atraktivne i nekoliko sorti sto se ne prskaju (bar ne cesto) za klince da grickaju. Zasadio sam i par kalemova Frankovke i Merloa, probe radi.
Dali je neko od Vas u Srbiji video sortu Regent? Dali mozda imate neku ideju kako bi mogao da ga nabavim a da nemoram da sednem u auto i odem po sadnice i rizikujem da ce mi ih oduzeti na nekoj od carina?
Pozdrav

Rondo nije sorta nego hibrid, kod nas je zabranjeno saditi hibride i od njih praviti vino. hemiski lobi je veoma jak gde je tu njihova zarada ako ti prodjes sa dva prskanja plavim kamenom. hibridizacija je otisla daleko tako da vina sadasnjih hibrida daju kvalitetna vina i postizu zavidne rezultate na takmicenjima gde su kotirana i iznad standardnih visoko kvalitetnih sorti i ja sam se nosio mislju da posadim rondo i regent ali sam odustao.

Sta znaci zabranjeno saditi hibrid? Ako se ne varam Probus i slicni hibridi se sire po Fruskoj Gori. I treba da se sire! Jednom sam imao akutno trovanje nekom hemijom kojom sam tretirao mali porodicni plastenik, i rekao sam: NIKADA VISE! Evo dodje cetvrta godina kako ne koristim nikakvu hemiju sem koprive, preslice ...

Evo sta o tome misle komsije: http://blog.vino.hr/archives/3844
citat:"Zato se od njih ne smiju raditi vina sa zaštitom geografskog podrijetla"

http://www.rast-bs.si/hr/katalog/vinova-loza/otporne-stolne-sorte/ (pa nadji Regent)

Jos jedan link : http://www.agroklub.com/vinogradarstvo/regent-sorta-otporna-na-gljivicne-bolesti/3433/

Nailazio sam na svakakve informacije u vezi ukrstenih sorti od toga da su vina od njih puna metil alkohola do njihovog mirisa na lisicu ( nikad nisam omirisao lisicu  :D: ).
Ako je Regent preporucen u Nemackoj, posadicu ga i ja! Necu praviti vino za prodaju. Samo za internu upotrebu!  :)
Pozdrav

procitaj pod 3.
http://www.tehnologijahrane.com/pravilnik/zakon-o-vinu-12

Hvala na odgovoru.

Ali postoji i clan 4. On je meni interesantan posto ce vino biti samo za sopstvene potrebe.

Pozdrav

Jos malo od komsija:
http://vinopedia.hr/wiki/index.php?title=gro%C5%BE%C4%91e


Ako dobro razumem problematiku, neradi se o GMO niti o otrovnom grozdju. Znaci vino od njega moze da se pije.  :thumb:
Pozdrav

hibridi vinove loze su nastali ukrštanjem vrsti vinove loze(dakle istog roda Vitis) u cilju stvaranja otpornosti na bolesti, niske temperature i sl.
GMO su organizmi koji u sebi nose gene više vrsta organizama (recimo ubacivanje dela DNK ribe, insekata ili bakterija u biljke). te dve stvari jednostavno nisu za poređenje.
od nekih direktno rodnih hibrida, pogotovu u SAD se prave kvalitetna vina(dakle, neka nisu otrovna).
a za neke starije direktno rodne hibride se tvrdi da daju vina sa većom količinom metil alkohola(Otelo), pa je proizvodnja vina od njih zabranjena, tj, možeš da proizvodiš za svoje potrebe a za dalju prodaju dok te ne uhvate.
mislim da niko ne može da ti zabrani sadnju jer sorta može da se koristi kao konzumno grožđe.

Neću se miješati u ovu priču ali mi je interesantan ovaj dio oko razloga zabrane i količine metanola kod vina od direktno rodnih hibrida. Zabrana je išla isključivo iz dva razloga od kojih ni jedan nije opasnost po zdravlje. Prvi je očuvanje višeg nivoa kvaliteta vina koji se postiže europskom vinovom lozom, za razliku od onih koja su se dobivala od prvih direktnorodnih hibrida (Otelo, Noah, Izabela..), Drugi je da se zaštiti vinogradarstvo u izrazito vinogradarskim regionima gdje neke druge poljoprivredne kulture nisu mogle uspjevati. Ovo drugo indirektno ima veze sa pričom o metanolu, a direktno sa neotpornosti europske vinove loze (pored filoksere) na sivu plijesan i američke bolesti (peronospora i pepelnica). Otpornost europske vinove loze na mikroorganizme „američke bolesti“ nije postojala jer biljke nisu bile izložene ovim mikroorganizmima pa nisu mogle ni razviti odbranbeni mehanizam kao što je to razvila američka i vinova loza sa nekih drugih kontinenata. Između ostalog zato se i pristupilo ukrštanju i stvaranju direktno rodnih hibrida. Razvoj ovih bolesti a naročito sive plijesni i pepelnice direktno je zavisan od debljine i čvrstoće pokožice grožđa. Takvo pokožica u sebi sadrži više pektina pa posljedično daje više metanola ali je to još uvijek značajno ispod količine pektina i metanola kod ostalog voća, tako da nema govora o bilo kakvom obliku štetnosti iz ovog razloga. Postoje i europske sorte grožđa sa sličnim karakteristikama koje se i smatraju otpornijim na ove bolesti, doduše u nešto manjem obimu. Pored samih karakteristika bobice za smanjenje štetnog razvoja bolesti jako su bitni položaji vinograda iz onih pomenutih i štićenih vinogradarskih područja sa najsiromašnijih, nagnutih, sušnih, skeletnih zemljišta.

Ljudi hvala vam na odgovorima! :thumb:
Sada mi je mnogo jasnija ta zavzlama oko vinove loze i bolesti.
Pitanje za bistricu: koje su europske sorte otpornije na najcesce bolesti vinove loze a imaju dobar prinos i kolicinu secera?
Pozdrav

Rekoh da neću jer to stvarno nije moja oblast. U ovoj situaciji se zbog metanola prepliče sa mojim interesovanjem pa ponešto znam o tome. Pogledaj ovaj link, ima za tebe pored odgovora na postavljeno pitanje i drugih interesantnih stvari.
http://www.undp.hr/upload/file/294/147419/FILENAME/izbor_sorti_za_ekovin.Maletic.pdf

slažem se što se tiče količine metanola.
jednom sam na poklon od poznanika dobio vino napravljeno od "neprskanca" iz njegovog drvorišta. boja je bila vrlo lepa tamno crvena, ukus i aroma naglašeni ali mene su podsetili na neprijatni vonj, na mošus iili sl. nisam siguran da vina dobijena od tog grožđa mogu da ugroze evropske sorte ma koliko njihova proizvodnja bila jeftinija.

U pravu si za ovaj vonj i foks ton kod vina od prvih direktnorodnih hibrida, i sigurno da se od ovog grožđa ne može dobiti taj kvalitet, zato je i išla zakonska zabrana u pravcu očuvanja kvaliteta vina koji se dobiva od europskih sorti. Međutim u novije vrijeme u nekim zemljama se jako ozbiljno radilo na međuvrsnim križancima 2. i 3. generacije i kažu da je dobiven izvrstan kvalitet vina. Na ovom linku u poruci iznad je to i detaljno opisano.
 

OK! Posle jos nekoliko procitanih clanaka na temu rodnosti, kolicine secera, kiselina, kvaliteta vina itd ... , resio sam da posadim jedan probni spalircic Frankovke.
Presudna je bila sinocna emisija na RTS2 o naporima francuskih poljoprivrednika da tecno djubrivo napravljeno fermentacijom koprive uvedu u legalne tokove. Pogledajte je obavezno ako ima negde neki snimak. Bila je u 20:13 i zvala se Tajne biljaka: Kopriva. Odusevio me je poslednji kadar sa vinogradom koji nije prskan hemijom godinama a nema znakova ni jedne bolesti!
Ne zurim nigde. Ako proba uspe za par godina cu posaditi jos spalira.
Hvala vam svima na odgovorima.
Puno pozdrava

gledajuci bistricin link videh da je i morava sa kojom se vinarija jelic toliko hvali hibrid a registrovana je i prodaje kao sortno vino
http://www.milijanjelic.com/rs/vina/morava-2010/
to bi znacilo da bi opet mogla da se obnovi prica oko sadnje regenta,ronda i caberne cortisa kod nas ako moze on mozemo i mi

Mozda bi se i trebalo malo vratiti starim i autohtonim sortama.Mislim da nebi bilo lose zasaditi neku manju parcelu i videti kako ce se pokazati.Zastita osnovna,bakrom i to je to.Da li neko ima neki link sa spiskom hibrida koji se mogu naci kod nas?

http://www.regent-forum.de/en/index.php/variety_regent

Gde kod nas mogu da se nadju sadnice tih hibrida?

Nigde! Nazalost nigde. :doh:
Najblizi rasadnik je Rast u Sloveniji koji je Regenta stavio u stone sorte http://www.rast-bs.si/hr/katalog/vinova-loza/otporne-stolne-sorte/
Medjutim ja sam ,ajde da kazem, odustao od Regenta jer su prinosi mali. :(
Ja jos uvek ocekujem da ce mi poznanik doneti par kalemova Regenta. Ako se to desi rado cu ga dati nekome ko zna da kalemi da ga razmnozi.

Hibridi iz Opitnog polja u Sremskim Karlovcima http://www.hortikultura.edu.rs/sorte-vocaka-i-vinove-loze-stvorene-u-departmanu.php
Zvao sam ih i nemaju nista u ponudi ali ako mi treba veci broj sadnica mogu da pripreme za sledecu sezonu.

Nasao sam i Probus u ponudi na par mesta. Posle kontakta sam shvatio da ih ustvari nemaju. :scr:
I od Probusa sam odustao jer nije bas otporan na mrazeve.

Rasadni Sevar U petrovaradinu http://www.rasadniksevar.com/kategorija/vinske-sorte-vinove-loze-52/strana-1.html
Tu sam uzeo par kalemova Morave iako je nema u ponudi.  :doh:

Pozdrav

Forumasi, gaji li neko od vas interspecies sorte vinove loze? Naime, od prije 3 godine imam neka iskustva sa ovim sortama. Nastale su na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a ogledna polja gdje se ispituju su u Sremskim Karlovcima. Ono sto je kod njih jako interesantno je to da su izrazito tolerantne a neke i otporne na glavne prouzrokovace bolesti: Plamenjacu, Botritis i Pepelnicu.

To nama, proizvodjacima, omogucava da ih gajimo uz vrlo redukovanu ili nikakvu zastitu u dobrim godima. Imam licni primjer da se sorta Petka u kisnoj 2016 godini bez tretiranja odrzala i opstala skoro bez simptoma od plamenjace, dok su plemenite loze u istom vocnjaku potpuno stradale.

Vrlo su pogodne za gajenje na manjim povrsinama, pa i za organsku proizvodnju. Imaju i Vinske i stone sorte. Ne znam sve kako se ponasaju, ali evo mogu da kazem da sorta Morava daje fenomenalno bijelo vino, a Petra je Bijela stona sorta izrazito mirisljava.

Volio bih u buducnosti da probam jos neke, ako neko ima iskustva, dijelite...

U dvorištu imam 7 ari koje bih iskoristio za vinovu lozu, pretežno bih koristio grožđe za destilaciju, lozovača i brendi, tako da sam veoma zainteresovan za interspecies sorte vinove loze i voleo bih da čujem kakva su iskustva za destilaciju istih, aromatične za lozu a neutralnije za brendi. Uglavnom imaju pozitivne ocene za destilaciju ali bih više voleo da čujem iskustva nekog ko ih gaji i vrši destilaciju istih sa dobijenim rezultatima. Ili je sigurnije da za svaki slučaj odaberem proverene standardne sorte, mada ako neko ima iskustva sa standardnom sortom koja je dobra za destilaciju može ovde da mi da predlog ako nije off topic.

Pre nego ti odgovorim da napomenem da se moje iskustvo odnosi na jug,kao i zemljište karakteristično za kraška područja.Kako to naravno ima uticaja na krajnji profil grožđa,kao i odnos šećer/kiselina i slično,uzmi i to u obzir.

Pokušaću najpre da odgovorim na ovaj drugi deo iz svog iskustva sa evropskom muskantnim vinskom sortom i tako malo skrenem s teme o hibridima.

Malvasia aromatica,sorta koja daje izuzetno bogatu muskantnu aromu kod vina.Probala sam i destilaciju jednom prilikom ogledno,neverovatno koliko je aroma destilacijom očuvana.Negde sam naletela na podatak da dalmatinci od nje prave komovicu,ali nisam imala prilike da probam.U mom slučaju nije bila komovica,već destilacija celokupnog kljuka,i u drugom ogledu destilacija vina.Sasvim solidni rezultati,kao što rekoh,iako nisam ljubitelj muskantnih ni vina ni rakija.

Sorta je visokorodna,i iz tog razloga mora se voditi računa o normalnom opterećenju čokota.Tako ćeš postići izbalansiran odnos šećer,kiselina,i dobar aromatski profil.

Kad kažeš Brandy da pretpostavim da misliš na piće koje je po zakonu definisano:" proizvedeno od rakije od vina sa ili bez dodavanja vinskog destilata, koji je destilovan na sadržaj etanola od najviše 94,8% vol, pod uslovom da taj destilat ne prelazi više od 50% ukupnog alkohola u gotovom proizvodu".Tu imam iskustva sa sortom Ugni Blanc,i Chenin Blank,kao i Rkacitelijem.Rkaciteli mi se nije pokazao najbolje,iako vidim da ga pojedini autori preporučuju na našim prostorima.Ima previše naglašenu sortnu aromu po mom mišljenju.Za prve dve sorte mogu da trvdim da su odličan izbor u te svrhe.

Na našim prostorima se još preporučuje i Rizling Italijanski,Župljanka,Smederevka i Prokupac (iako crno grožđe u ovom slučaju procedura za belo vino).Za rizling ne znam,ali ove tri poslednje sorte imam iskustva samo kad je vino u pitanju i nisam zadovljna onim što nude.

Što se tiče hibrida za vinjak podatak na koji sam ja naišla je hibrid Baco 22A,zovu ga i Baco Blanc.To je hibrid koji nakuplja niži sadržaj šećera i visok sadržaj kiselina,i mešavina je francuske i američke sorte.Samim timšto je "amerikanac" je imun na većinu boljki koje napadaju "evropljane ".Možda ti je iz tog razloga ovaj hibrid za tako malu površinu ispred kuće i najbolji izbor.Zakon te ne ograničava za hibride za svoje potrebe,a ako planiraš već nešto ozbiljnije onda on otpada.

Da li je Malvasia aromatična različita sorta od malvasie, pošto uglavnom po rasadnicima kod nas ima malvasia, ja volim da loza ima arome tako da bi mi dobro došla za lozu. Ja sam sa juga Srbije tako da mislim da bi podneblje odgovaralo. Gde može da se nabavi Ugni Blanc, on je jedna od najboljih sorti za konjak, a to je ono što bih voleo da destilujem pored loze, isto tako i Folle blanche je extra za konjak i nju bih voleo da imam ali kalemova kod nas nema, a Baco 22a je izveden od ove sorte.

To je naziv sorte,a ima preko 50 vrsta na listi OIV-a.Uglavnom se dele na dve grupe,one sa izraženim muskantnim notama,i one bez njih.Malvazija sa kojom ja imam iskustva spada u prvu grupu.

Nismo u istoj državi,tako da ću ti o nabavci sadnica ostati dužna s nadom da će ti neko drugi odgovoriti. ;)

Da,Baco 22a je izveden iz sorte Folle blanche baš u Francuskoj i koristi se već godinama za Armagnac.

Pozdrav svima.Pre 2 godine sam dosadio 2 stare sorte-
Lipa-veliki list i crno vece zrno,lepo rodi,lako se odvaja od kozice,ali treba pomoc zuba da bi se meso ploda pocepalo i da bi mogao da je odvojim od semena..Zestoka mirisavka

Rumunka-manji i bledji list,sitniji  crni plodovi lepo rodi,. Obe sorte su muskatne,stim sto lipa ima veoma izrazen miris.

Probao sam da gledam slike na netu i da nadjem pravo ime loze,ali sve su mi iste i ne vredi,mozda nije ni bitno...

Primetio sam da vino u pocetku nekako smrdi,vremenom se popravi ali nije to to. radim pravilno,kvasci,temperatura,zatvorena posuda od stakla sa crevom sto ide u vodi,nema kiseonika,plodovi su zdravi,sve sve naj... ali opet bazdi.

Mislim da je to do sorte,imam neki zasad 2ga godina,ako je do loze izvadio bih je i stavio nesto drugo....

Citao sam malo,Prokupac je otporno grozdje,i kazu da ima od njega solidan kvalitet vina... Kakav je vinjak od Prokupca?

Ja bih hteo neku otporniju sortu da zasadim,ali najvise zbog vinjaka,pocetnik sam i imam 1000 obaveza i ne mogu stalno da ga prskam a hteo bih lepo da odradim,imamo vinograd solidan,ali moji samo hoce otporne sorte i ne razumeju se u vino najbolje.

Ukratko-Da li je prokupac dobar za vinjak,i da li ima neka bolja otporna sorta za amaterski vinograd od 5 ari?Hvala unapred

Za vinjak, bijele vinske sorte koje odlikuje visok sadržaj kiselina i niži sadržaj šećera. Visokorodne i otporne na bolesti, sa blagom i diskretnom aromom nikako muskantne.
Prokupac se baš i ne uklapa..
Kakva je klima kod tebe?

Najbolji vinjak kod domacina sto sam probao je baz ikakve sumnje bio od rajnskog rizlinga. E sad, u to sto ti hoces mislim da ce da se bas uklopi Morava, skoro smo nesto i pricali o tome. Prilicno otporna sorta pre svega, par prskanja najjednostavnijim preparatima na bazi bakra i jedno tretiranje sumporom bi trebalo da bude dovoljno. E sad vinjak od tog grozdja nisam probao, ali vino mi ostavlja utisak da bi dalo vrh detilat.

Ja sam okolina Pozarevca-Petrovca na mlavi.Nadmorska visina oko 100m,ako uopste i znaci nesto...

Znaci ima sorta Morava koja je otporna,i rajnski rizling je vrh za vinjak. Slobodno javite ako ima jos neka sorta,ja mogu i posaditi vise sorti,ako jedna omane da imam ostatak,a i radi kupaze ako znaci...

Sorta Morava je nova sorta i jedan od roditelja je bas rajnski rizling.

Sad mi pade na pamet, ti si blizu S. Palanke. Tamo je vinarija Despotika, oni imaju Moravu.Vlaski Do, preciznije. Obidjes ih i probas, najjednostavnije  ;D

Tesko da cu moci da odem... probacu da nadjem tu sortu od nekoga,ili da porucim preko interneta... ccitao sam malo o njoj sad,zvuci mi primamljivo. Prskam ja lozu,izdvojim vremena,ali ne mogu joj obecati potpunu zastitu uvek kad joj treba... zato zelim otpornu sortu,a morava mi zvuci bas takva... hvala

A kako se zove vinjak od moravke? Moravac. ;D
Ako je otporna i ima dobre kiseline, i vuče na rajnski rizling može biti interesantna.

Da takva je, a ima i dobre ostale karakteristike pa bi se mogla ispitati kod pravljenja vinjaka. Postoji jedna koja je već ispitana a pokazala se jako dobrom za vinjak. Isprobana i na tvojim nadmorskim visinama. Mađarska sorta otporna na bolesti i zove se Bianca. Jedna od najkvalitetnijih PIWI sorti bijelog grožđa.

Hvala Bistrice I hvala svima. Amater se najbrze uci ako slusa iskusne.
E sad Jos pitanje...
Na jesen cu kupiti par gotovih sadnica loze,vrv Bianca I moravka,bas mi odgovaraju zbog otpornosti I kvaliteta za upotrebu koju ja hocu-vinjak. A posle planiram vec da ih razmnozim na jesen obicnim zasadjivanjem grancica loze. Da li ce te sadnice biti istog kvaliteta kao I prve sadnice,sadnice od kalemara? Jer razmak od 1m izadje stvarno puno sadnica,a koliko gledam 1 Kosta do 100din....

Nemoj to raditi. To je vinova loza koja nosi 90% gena plemenite europske vinove loze pa prije svega nema otpornost na filokseru. Najblaže rečeno nepoznanica joj je i sposobnost ukorjenjavanja, ožiljavanja, a naročito podnošenja, zemljišnih, klimatskih i ostalih uslova koji se traže od  kvalitetne lozne podloge. Ona je temelj od koga zavisi ne samo razvoj vinove loze nego i kvalitet vina...

Ok,necu... probacu da ih nabavim ako mogu i ako skupim para.. trazio sam malo i odlucio  muskant hamburg sto imam 3 loze i njega cu obavezno razmnoziti za vino i kao jelo jer svi obozavamo njegovu aromu i amaterski volim mirisljavo vino,boja me ne zanima....

I jos ovo pitanje i necu vise smarati...Ako ne uspem da ubedim shkrtice da izdvojimo novce za gotove kaleme,koja je neka nasa otporna sorta koja se razmnozava reznicama a koja je bar sto god bolja za vinjak i nema miris na lisicu...? moze biti bilo koja,osrednji kvalitet. stvarno uporno trazim i nikako da se odlucim jer ne razumem koja se kako razmnozava... Hvalaa unapred

Ne znam kakva je u destilatu,ali smederevka je visokorodna i ima dobre kiseline.Kažem ne znam,jer samo sam imala susret sa njom u vinu i na vinogradu,ali sam par puta naletela na podatak da može dati solidan vinjak.

Imao sam je u vidu i iz mog je regiona i izgledala mi ok. taman cu vrv smederevku posaditi najvecim delom,a uz ivicu na kraju cu jedan red Bianke ili Morave pa ako mi se svide i osetim razliku ja cu lako jos prosiriti vinograd...
Hvala puno svima

 E jbg, Evropske sorte loze se moraju kalemiti na podloge poreklom iz Amerike kod nas najčešće Kober inače rizikuješ da ga filoksera uništi. Ne znam koja ti količina treba, kalemovi su oko 50 eurocenti komad. A možeš da napraviš od par kalemljenih matičnjak podloge. Kupiš kalemljen lozni kalem( sadnicu) odsečeš plemku tik ispod mesta spajanja zasadiš krenuće divlja američka loza koja ce pustiti lastare odmah pri zemlji, nagrneš ih zemljom oni će se ožiliti u jesen ih odgrneš odsečeš od " majke" utrapiš u pesak i reno proleće kalemiš. Možeš malo i da izguglaš kako ovo detaljno ide ja sam iz glave ali u osnovi ovako ide.
P. S.
Ima u zapuštenijim vinogradima da se nađe loza gde se plemeniti deo osušio pa je iz korena krenula podloga i porasla prepoznaćeš je pre berbe listovi su krupniji raste kao puzavica roda nema uopšte ili poneki minijaturni grozdić koji dosta kasnije dozri i nikakvog je ukusa e od nje opet možeš da nasečeš i ožiliš reznice pa na njih kalemiš...

Narode,resio sam da postepeno zamenim sorte  svom relativno mladom,desetak godina starom vinogradu u okolini Beograda ,  od dve hiljade cokota cabernet,merlot,frankovka.....Sto se mene tice,jurnjava sa novim i novim genijalnim pesticidima se mora privesti kraju u narednih nekoliko godina  , jer je to ono sto ozbiljno kvari uzitak rada u vinogradu.
Neka vino bude nesto losijeg ukusa , ali hocu da grozdje gajim bez, ili sa minimumom hemije.
Molim savet,koje sorte izabrati a da se mogu naci kod nas.
Panonija i ljana, moldova i dionis....Ili nesto sasvim trece?Ima li ko iskustva sa ovim ili slicnim sortama?
Hvala unapred

U vinogradu  imam Moravu Silu Petru i Panoniju...Morava se pokazala kao najotpornija

Bilo bi zanimljivo da cujemo sta mislis kakva vina daje koja sorta. Ja sam imao prilike da probam sva ta vina i jos neoplantu. Moje misljenje je da je vino od Morave daleko najkvalitetnije. Taj miris sveze pokosene trave u casi i sada osetim kad pricam o tom vinu, toliko mi je ostavilo dobar utisak.

Pozdrav,

Da li neko ima iskustva sa hibridima vinovih loza? Gledao sam par vrsta i zapale su mi za oko: Mediana, Lucija, Petra,
Zlata, Evita, Bianka, Rani rizling, Mila, Liza, Matilda i Moldava. Koja je vrsta najbolja za destilaciju? Koja je najbolja za uzgoj i koja je najotpornija na bolesti?

Da li se preporucuje kod loze koju sam prosle godine sadio, Morava konkretno, da ove godine ostavim nesto roda ako ga bude ili ako ga bude da ga poskidam odmah pre cvetanja?

Poskidaj ga.
U nekom uobičajenom toku  stvari tek u trećoj godini ostavljaš rod i to samo u polovičnoj količini kako bi na pravilan način i uz maksimalnu pažnju razvio svoju vinovu lozu i svoj vinograd.
U drugoj godine se ostavlja samo jedan najbolji lastar od koga se formira stablo vinove loze a svi ostali se uklanjaju. Na njemu se njeguje 4-6 ili u boljem razvoju 6-8 lastara sa istom namjerom i istim ciljevima kao u prvoj godini. Dobro osvijetljena lisna masa za maksimalni razvoj korijena.