Razmnožavanje vinove loze reznicama

[bodo]

.Ali ne znam da li kod nas postoji po starim vinogradima loza koja moze da posluzi kao podloga za kalemljenje.Sta se u praksi pokazalo kao bolje kad je manji broj cokota??  

Kao podloga za kalemljenje koriste se Kober 5BB itd, koje su u stvari američke selekcionisane sorte vinove loze koje su prirodno otporne na napad filoksere. Sve domaće-evrposke sorte vinove loze su osetljive na korenovu filokseru, pa i one divlje, te se one ne koriste kao podloga za kalemljenje. Znači po starim vinogradima nemaš adekvatnu podlogu za kalemljenje. A i inače koju podlogu ćeš da koristiš za kalemljenje ( koja je najbolja ) to zavisi od tipa zemljišta na kojem ćeš da sadiš vinograd, tj. od količine krečnjaka u zemljištu. Pozz.

[miticd]

 Bodo da li znas odkad se kod nas koriste americke sorte kao sto je Kober 5bb so4?Ja mislim da su i pre 50 godina koriscene americke podloge.Al nisam siguran!Ako se kao reznice ozmu one koje su izbile iz podloge nasledice osobine podloge?Verovatno sam ja promasio temu trebalo je u okviru kalemljenja da postavim post.

[bodo]

Ne znam tačno od kada se koriste američke podloge za kalemljenje, ali zadnjih 70 godina sigurno, tako da lastare izbile iz podloge te stare loze o kojoj govoriš, komotno možeš da koristiš za kalemljenje. Čak što više sigurno su adekvatne za taj tip zemljišta , čim su preživele pedeset godina, kao što kažeš. Slobodno ih možeš uzeti kao podlogu za kalemljenje, i da reznice nasleđuju osobine matičnog čokota. Pozz.

[zoća]

Iz svog iskustva bi mogao možda nekom i pomoći, npr. ožiljavanje željenog grožđa.
Ja sam to ovako radio, naravno u rano proleće kad se orezuje loza (februar-mart) odvajao sam lepe deblje prošlogodišnje lastare sa 4-5 pupoljaka (oko 35-40cm dužine) i pazio da nisu smrzle, iskopao dublju rupu na željeno mesto, urolovo novinski papir 2-3 kom zajedno u obliku cevi oko 10cm u prečniku ( koristio sam dnevnik jer je ogroman  ), spustio grančicu u sredinu cevke i nasuo pesak okolo, naravno u novine i onda paživljivo sve zatrpao zemljom pomešanom sa humusom tako da mi je poslednji pupoljak ostao dva prsta iznad površine zemlje.
Naravno redovno zalivao (celo leto) i nijedna nije zakazala, sve su se ožilile.
Bitno je da je grančica u pesku ( zbog filoksere), da tu pusti koren a papir će brzo istrunuti tako da će se koren lako širiti dalje u zemlju.
Možda zvuči malo komplikovano i malo veći posao ali vredi, siguran prijem

[lazarcobi]

mogu li se za razmnozavanje koristiti reznici sa dvogodisnjih cokota,koji jos nisu radjali,ili to nema veze

[Brankopo]

Може ако нема оштећења од мраза или од болести.
Ако ти до сада није родила, како си сигуран шта размножаваш?
Пази да не негујеш неки коров 2-3 године.

[boss]

Reznice ostavljam u podrumu u pesku do proleća, tada ih rasađujem u takozvanu školicu, tj iskopam kanal nagnut na jednu stranu, reznice poređam uz vertikalnu ivicu kanala na oko 10 cm jedno od drugog, tako da viri najgornje okce 2-3 cm iznad zemlje, zatim ih zatrpam pažljivo. Ovo pažljivo potrebno je zbog toga što ja reznice prvo držim u kofi sa bunarskom vodom , na toplom i senovitom mestu, dok ne isteraju listići 5-10 mm. Ovako postižem veće prinose korenjaka, zbog toga što već na samom početku škartiram mrtva i loša okca. Normalno da doljnja okca skidam sa oštrim nožem. U školici mogu dobro i lako da negujem reznice, a rasađujem ih u iduće proleće. Pozz.

Da li se kod potapanja u vodu ostavljaju sva četiri okca ili samo gornje?
Ako ostaju sva četiri da li se tri donja skidaju kada gornje olista i kada se reznice sele u pesak, ili kada se definitivno presađuju na predviđeno mesto?
Do kog nivoa se reznica potapa u vodu, 1-2 cm, 1-3 okca?
Unapred hvala na odgovoru.

[bodo]

Nisam spominjao četri okca, jer to ne bi bilo tačno. Dužina lastara je 35-40 cm, a na pesku i 50 cm. E sad u zavisnosti od sorte na toj dužini imaš od 3-7 okaca. Kada stavim reznice u vodu one su potopljene do pola. Skidam donja okca neposredno pre rasađivanja na mesto ( ili u školicu), kada kažem donja okca, tada mislim na sva okca koja se nalaze ispod lastara koji je krenuo. Istovremeno odsecam i višak internodije ispod najdonjeg kolenca lastara, na 2 mm. Pozz.

[momala]

Nisam spominjao četri okca, jer to ne bi bilo tačno. Dužina lastara je 35-40 cm, a na pesku i 50 cm. E sad u zavisnosti od sorte na toj dužini imaš od 3-7 okaca. Kada stavim reznice u vodu one su potopljene do pola. Skidam donja okca neposredno pre rasađivanja na mesto ( ili u školicu), kada kažem donja okca, tada mislim na sva okca koja se nalaze ispod lastara koji je krenuo. Istovremeno odsecam i višak internodije ispod najdonjeg kolenca lastara, na 2 mm. Pozz.

Jesam li za...ao, poskidao sam sva okca ispod lastara koji je krenuo. Komšija me pita, iz čega da da izađu korene žilice? Da li da sve čupam iz peska ili da nastavljam da zalivam?

[bodo]

Ostavi i zalivaj, a komšiju više ne puštaj u vinograd. Ja donja okca posečem sa kalemarskim nožem, pa ponekad zasečem i dublje slojeve kambijuma pa ništa ne smeta, naprotiv još više tera korenje. Iz pupoljka se koren ni ne formira, komšija ti se u to ni malo ne razume, da ne kažem nešto nedoličnije. Pozz.

[grujini]

Jesu li se primile reznice proletos zasađene i kakva su iskustva. Koliko je trenutno rasprostranjena filoksera u Srbiji? Da li se isplati ožiljavati reznice?

[bodo]

Od 100 reznica koje sam proletos stavio u zemlju, primilo se oko 75, stim da je početkom avgusta to bilo oko 95. U avgustu uh je najviše stradalo od bolesti, a i trava ih je zagušila. Jednostavno , nisam imao više snage da se borim i protiv trave i protiv bolesti. Iskreno od filoksere, u životu jedino sam video onu lisnu, dok za korenovu nemam pojma ni kako izgleda. Kod mene je ipak pesak, još uvek ne znam da li u mojoj zemlji filoksera može da preživi, hvala Bogu pa je tako.Pozz.

[grujini]

bodo, hvala na odgovoru. Malo sam se raspitivao u mom kraju o sadnji vinograda iz reznica i stariji vinogradari su mi rekli da to meže da se radi i kod nas i da ima vinograda koji su tako sađeni. E, sad na pojedincu je kako će i šta će da sadi. Doduše ja sam hteo da popunim prazna mesta na kojima su se osušili pojedini čokoti. Probam na proleće pa javim kako je to ispalao za početak. Inače živim u Sivcu u Vojvodini na Telečkoj visoravni.

[strsljeen]

Merlo koji orezem sad na prolece planiram, barem 100 reznica, da stavim u skolicu na ukorjenjivanje pa bih na godinu sadio. Zemllja nije pjeskovita, srednja BiH je u pitanju. Jeli ko radio nesto slicno sa merloom? LP

[Black]

Merlo koji orezem sad na prolece planiram, barem 100 reznica, da stavim u skolicu na ukorjenjivanje pa bih na godinu sadio. Zemllja nije pjeskovita, srednja BiH je u pitanju. Jeli ko radio nesto slicno sa merloom? LP

Ja sam pre 3 godine urovio nekoliko reznica merloa , lepo su se primile i jesenas sam ih presadio u vinograd.