13. Decembar 2018, 19:19:21 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1] 2 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rakija od piva  (Pročitano 26868 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Poslato: 08. April 2009, 21:27:07 »

Мислим да сам овде писао о својој ракији од пива коју су неки на нашем сусрету у Крњеву и пробали.
Ракија је, по мени, изузетно једноставна за направити а изузетног је квалитета, једино морам имати више стрпљења за зрење и на прави начин је барикирати.

Ево јуче ми је стигла нова пошиљка непродатог пива (ово што видите је само део!), на моју срећу већим делом у бурићима од 50 литара, а тек мање део у гајбама. Има га преко 800 литара:

Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.434

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


« Odgovor #1 Poslato: 09. April 2009, 12:17:17 »

Ko je probao ovu "pivovicu" na druzenju i kakvi su utisci?
Ne mogu da zamislim kakvu aromu ima ta rakija Scratchhead

Pisali smo vec o ovaj rakoji u okviru neke teme ali sam zaboravio detalje... Alambik, kako radis degazaciju odnosno kako se oslobodis ugljendioksida? Ako stavis u kazan pivo sa CO2 pretpostavljam da i ono potece na luli zajedno sa destilatom Cheesy
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #2 Poslato: 09. April 2009, 13:32:27 »

Па разговарали смо већ о томе.
Пеца је имао своје решење тог проблема. Чак је хтео да га и наплати Grin

Ја ставим силиконско уље. Ако је концентровано јако га мало иде (једна супена кашика на казан) и пене као да никад није ни било.
Међутим, ја мислим да је код пива и други проблем везан за пењење, то јес киљење, а то су беланчевине. Слично као и код млека. Млеко није газирано па кад проври искипи.
Међутим, било да је проблем угљендиоксид, било беланчевине, силиконско уље то решава.

До сад сам увек дестилирао пива која су била газирана то јест пиво које је било спремљено за продају па се није продало а рок му прошао.
У будућности ћу дестилирати пиво које ће бити специјално прављено за дестилацију. Такво пиво неће бити газирано но свеједно ћу имати проблем пењења. Дакле, и тад ћу морати стављати силиконско уље у њега.
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.434

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


« Odgovor #3 Poslato: 09. April 2009, 13:42:17 »

Znam da smo razgovarali o tome ali sam ja zaboravio sta smo sve pisali Embarrassed
Davno je bilo...
Kako mislis pivo koje nije gazirano?
Koliko je meni poznato pivo se jos u toku fermentacije zasiti ugljendioksidom (fermentise u zatvorenim tankovima tako da CO2 ostaje u pivu).
Pretpostavljam da se to "pivo za destilaciju" pravi tako sto previre u otvorenim tankovima Roll Eyes
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #4 Poslato: 09. April 2009, 13:57:28 »

Моžda se pilsner tako pravi, ja ne znam.
A možda i alle piva u industrijskoj produkciji. Opet ne znam.
Ali zanatsko alle pivo, ili još konkretnije - belgijska alle piva visokog vrenje, ne prave se tako nego se vrijaju kao i vino, na sobnoj temperaturi, i sa vrenjačom. Kad je prevrelo ono nema u sebi ugljendioksida.
Ugljen dioksid se dobija naknadnim vrenjem u bocama. Kad se flašira stavi se malo šećera i sveža kvaščeva kultura i pusti na novo vrenje u zatvorenoj boci.
Umetnost je (bila je nekad, danas se sve zna i više nema tajni) staviti pravu količinu šećra. Ovakvo pivo stvori novi talog koje padne na dno flaše. Ako je bilo previše šećera onda je u flaši previše ugljendioksida, i kad se flaša otvori ugljendioksid podigne talog i zamuti pivo. Ako je pak dobro dozirano to se ne dogodi.
Razna belgijska piva imaju različite količine taloga i različite kvalitete taloga. Tako postoje piva koje praktično i nemaju novog taloga, pa do onih koja ga imaju puno.
Ako taloga ima onda se ova piva dele na ona čije taloge nećemo u čaši i na ona koje upravo hoćemo jer daju ekstra ukus pivu. Tako često vidimo na etiketama da piše da se pivo određeno vreme pre sipanja u čašu mora držati uspravno (da talog padne na dno) i onda, kad se sipa, da se sipa sve, pazeći da se poslednji mililitri, to jest talog, ostave u boci.
Kod drugih pak traži se da se posebno vodi računa da se talog izmeša sa pivom i tako sipa u čašu.

Eto male lekcije o alle pivima, nadam se da mi se neće zameriti.
Kod nas se zna jedino za lager pivo, to jest pilsner.
Belgijska piva su čudo! I ima ih na stotine vrste, a razlikuju se između sebe kao kod vina, recimo, rizling od frankovke, ili šardonje od merlota.

Zaboravih da dodam:
Najviše me izbace iz takta neki moji sunarodnici koji dođu kod mene, i kad ih ponudim pivom, i iznesem neko kvalitetno belgijsko alle pivo, kažu: "Ne treba čaša."
Tad se odmah okrenem, vratim to pivo u gajbu, i donesem ih neki jeftini nemački pilsner.
Sačuvana
dioda
Osnivač foruma
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 38
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1.434

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


« Odgovor #5 Poslato: 09. April 2009, 14:19:50 »

Ja sam i pricao o lager pivu, moram priznati da nikada u zivotu nosam probao ale pivo whistlefly
U Srbiji i okruzenju se piju samo pilsneri tako da na trzistu skoro i nema ale piva, bar ih ja nisam nasao... Evo u par redova razlika izmedju lager i ale piva, cisto da ne bude zabune

Generalno, sva piva se mogu grubo podeliti u dve osnovne grupe:

- piva "gornjeg" vrenja - ale piva
- piva "donjeg" vrenja - lager piva

Ove dve grupe su razdvojene prema načinu odvijanja procesa fermentacije u sudu; pa tako kod piva "gornjeg" vrenja (ale pivo) fermentacija se odvija u gornjoj zoni sladovine jer je kvasac skoncentrisan na njenoj površini. Kod piva "donjeg" vrenja (lager piva - sva piva koja se proizvode u Srbiji su ovog tipa) fermentacija se odvija u donjoj zoni fermentora jer je kvasac skocentrisan u koničnom delu suda. Kod obe grupe piva mogu se naći piva različite boje, od svetle do tamne.

Za ale piva je karakteristična voćna i alkoholna aroma usled vrenja na visokim temperaturama (oko 20°C) i intenzivnoj fermetaciji, te ova piva podsećaju na vina. Boja piva može biti različita od bakarne, preko crvenkaste boje do crne.

Za lager piva karakteristična je ležernija fermentacija, na nižim temperaturama (oko 12°C), najpoznatije lager pivo je svetlo lager pivo koje se još naziva i Pils / Pilsner / Pilsener. Ovo pivo je zlatno-žute boje elegantne suvoće i prijatne hmeljne arome....
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #6 Poslato: 09. April 2009, 15:47:32 »

Prvo izvinjenje (mlogo se izvinjavamo): u pravi ste, treba ale a ne alle. Ja sam to napisao sledeci holandski pravopis a treba engleski.

A za pivski destilat:
U Krnjevu je samo par ljudi probalo taj destilat ali kakva je to degustacija mogla biti neposredno posle izlaska iz Radovanovicevog podruma! Tamo smo se svi prezderali vina i hajde sad da probamo zestu!
Destilat je dobar, verujete mi na rec. Ima onu posebnu plemenitost koju vec imaju dobri zitni destilati. Kod nas su ti destilati uglavnom poznati samo preko viskija, ali ima ih vise, naravno. Tu spada svakako i pivski destilat.
Interesantno je da ja, kad sam ga prvi put pravio, nisam znao da li jos neko drugi to radi. Kasnije sam u holandskom pravilniku o nomenklaturi nasao posebno navedeno kako se, zvanicno, na etiketi, pored komercijalnog imena, koje nije zabranjeno, mora nazvati i destilat od piva (moze dakle da stoji neko izmisljeno ime, "Crni panter", ili "Ljukava lisica", ali iznad toga, moze i manjim slovima, mora da stoji "eau de vie de biere").
Moj kompanjon, pivar, uzima od mene novi bezbojni destilat, razredi ga, odamh flasira, i tako prodaje kao kuriozitet uz ostala svoja piva. Kaze da mu se dosta trazi.
Onaj deo koji meni ostane, za usur, ja lagerujem u drveno bure i pustim na zrenje. Medjutim, najduze sto mi je zrelo je 10 meseci, a to je malo. Osim toga bure je vec staro pa skoro da nije nimalo barikirano.
E tu cu uneti neke izmene pa cemo videti sta cemo dobiti.
Iako, istini za volju, eau-de-vie je po definiciji bezbojni, mladi destilat, pa ce biti da moj kompanjon ima vise pravo nego ja, ali ja sam tvrdoglav i hocu da ga barikiram i starim.
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 68
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


WWW
« Odgovor #7 Poslato: 09. April 2009, 21:50:40 »

Ko to mene optužuje da sam hteo da prodam rešenje, Alambik čini mi se!? A taj isti Alambik u Krnjevo doneo rakiju od piva da probamo, a koliko je doneo, pa ni prioćanac mu nije ravan (Piroćanac doneo ohohooo). Ja sam stigao da je probam, i mogu reći odlična, u klasi najboljih viskija, samo drugačije i lepše, nego mlogo brate malo doneo. Krokodil nebi mogao oko da ispere da mu je upalo nešto u njega. Aha al sam mu rekao!
Šalu na stranu, rakija od piva je baš, baš odlična!
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #8 Poslato: 10. April 2009, 00:22:00 »

Ма донећу ти следећи пут да те удавим! (сећаш се оне сцене из хумористичке серије, мислим да је Љубав на сеоски начин, где Чкаља и Жика Миленковић, несуђени пријатељи, кад се подјебавају, па кад Цветко (Жика) пита будућег пријатеља шта ће да попије а Чкаља, да би га подбо, каже: "Дај једну ракију." - и дода: "Ако имаш", а Жика му се тад унесе у лице и каже му: "Имам, бре, да те удавим у њој!")

Хвала на изванредној оцени ове моје пивске дестилаторске авантуре.
Ја чак, кад је пијем са неоптерећеним осетилима укуса, после кад је прогутам, и пустим вазух кроз нос, јасно осетим арому доброг белгијског але пива, од којег је направљена.
Радићу још на зрењу и барикацији, и дај Боже здравља, за неколико година морала би бити заиста одлична.

Да, заборавих:
нисам пуно понео бојећи се неугодности на граници. Понео сам једну дрвену гајбицу са 12 политри разних дестилата. То је 6 литара и то не бих смео да преносим (ако се цариник баш заинати).
Ето то је једини разлог што сам мало понео.
Sačuvana
cip
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 60
Lokacija: Valjevo
Poruke: 157

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 6.0


WWW
« Odgovor #9 Poslato: 10. April 2009, 18:01:59 »

Citat:и пустим вазух кроз нос, јасно осетим арому доброг белгијског але пива, од којег је направљена.
Pitanje: Mozda bi trebalo probati jedno za drugim pa da se uporedi?
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 68
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


WWW
« Odgovor #10 Poslato: 10. April 2009, 21:17:49 »

ALAMBIK
"Да, заборавих:
нисам пуно понео бојећи се неугодности на граници. Понео сам једну дрвену гајбицу са 12 политри разних дестилата. То је 6 литара и то не бих смео да преносим (ако се цариник баш заинати).
Ето то је једини разлог што сам мало понео"
Samo sam se šalio prijatelju, video sam koliko si poneo, i znam za propise carine.
Kad se tiče barikiranja rakije od piva, ja bih je samo malo "ugasio", onu što sam probao odlična je, bojim se da bi barikiranje oduzelo lepotu piva na aromi i ukupnom utisku.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #11 Poslato: 11. April 2009, 10:35:54 »

Како мислиш "угасио"?
Да је само, у инокс бурету, чувам док се не стабилизује?
Без старења и посебно без барикирања?
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 68
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


WWW
« Odgovor #12 Poslato: 11. April 2009, 13:30:22 »

Како мислиш "угасио"?
Да је само, у инокс бурету, чувам док се не стабилизује?
Без старења и посебно без барикирања?

Ja sam iskoristio jedan malo širi izraz, a evo šta sam mislio. Jakiju od piva drži vrlo kratko vreme u barik drvetu, a najbolji parametar ti je za to kada dobije zlatno žutu boju viskija, možda za nijansu tamnije, pa je onda izvadi iz barik čipsa ili bureta, i stavi u inox bure na stabilizaciju. Da bi se postigla kompletna stabilizacija neophodan je vremenski period od tri meseca. tako se radi sa svim jakim alkoholnim pićima koja stare (ili se oplemenjavaju) u buradima drvenim ili čipsu. (francuski konjak, stare šljivovice, viski, vinjak kod nas itd...) Jer iako bi se filtrirala rakija, ako nije stabilizovana, posle izvesnog vremena može doći do pada boje, gubljenja boje, blagog zamućivanja, a najvažnije je to da nebi imala pravi ukus miris i punoću, jer proces homogenizacije dobijene boje od drveta ili čipsa, eventualno razblaživanje i ostalo sporije teče kod jakih alkoholnih pića. I da nezaboravim. skidanje jačine se vrši posle vađenja iz čipsa ili drvenog bureta. Pod izrazom skidanje jačine sam mislio na dovođenje rakije na približno željenu jačinu dodavanjem destilovane vode. I opet važna napomena, isključivo destilovanom vodom, ne omekšanom. Znam Alambik da su ti ove stvari većinom poznate, ali sam iskoristio ovaj odgovor da i oni koji imaju pitanja i nedoumice u vezi ove teme dođu do saznanja koja su im potrebna, jer se mnogima desilo da rakiju ili vinjak izvade iz buradi sa starenja ili barikiranja, razblaže sa vodom dobijajući željenu jačinu, filtriraju preko ek filtera i flaširaju, posle 10-20 dana počinju muke sa mutnoćim, talogom, bojom...
I pošto sam posto dosadan sa napomenama, evo još jedne: ako želite da imate pravu jačinu koja bi pisala na boci, pri razblaživanju morate ostaviti jedan stepen veće jačine, jer će se izgubiti, kalirati, pri stabilizaciji, filtriranju i flaširanju.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 701

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #13 Poslato: 11. April 2009, 16:16:50 »

Нешто слично, дакле, до сад сам и радио.
Истина, буре је доста старо па се не може рећи да је барик, али јесте и даље порозно (за разлику од старих винских буради која добијају на површини, изнутра, један танак филм, не знам чега, али у сваком случају састојака из вина, па тако практично постану непропусна, више личе на стаклени суд, или инокс, а не на порозно дрвено буре).
Ево, уосталом, да опишем како сам то до сада радио:
Јак препек пива (негде око 68%) стављо сам у старо ракијско буре од храстовине и остављао тако минимално 6 месеци, а максимално 10. Боја дестилата је тада као у старе шљивовице, мало интензтивнија од златно жуте, то јест нешто мало загаситија од тога.
Међутим, није разлика само у боји. Како сам један део оставио у стакленом балону, могао сам контролисати разлику. Овај дестилат из бурета, поред боје, другачији је и по укусу. Једном речју - старији је од свог вршњака из стакла.
Разблаживање сам вршио прокуваном воду. Ту бих могао послушати твој савет и покушати са дестилованом.
Премда не видим ни овако никаквих проблема. Прокувана (и охлађена) вода има мању релативну тврдоћу од непрокуване. Ако и непрокувана вода није нарочито тврда ова техника је сасвим одговарајућа, и бржа.
Истина, после разблаживања дестилат се мало замути али то није од воде. То је од етеричних уља која сад више, у раблаженом дестилату, нису отопљена.
Свеједно, после разблаживања поново је потребан период од 3 месеца за стабилизацију, то јест за потпуно сједињавање дестилата са водом. У овом периоду се дестилат поново избистри створивши нешто мало талога на дну.
Сад га треба само оточити са талога и флаширати.

Ситне ствари које треба знати:

кад се разблажује, а што каже и Пеца, треба разблажити на нешто већу јачину од жељене. Ја то урадим на јачину 3-5 % више него што ће бити крајњи производ и тек пред само флаширање измерим тачну јачину те га онда доведем на праву јакост. Ова мала корекција јачине нема никаквих последица по замућење дестилати (а и његова нова нестабилност је безначајна и брзо се у флаши стабилизује). Наиме, по локалним правилницима, одступање праве јачине од оне назначене на етикети сме бити максимално 0,4%, а то је прилично мала маржа. Готово да је немогуће одмах погодити толико тачно па са 70% смањити на 42% са максималним одступањем 0,4%.

Е сад:
као што видите баратам са 3 појма - стабилизација, старење и барикација.
Стабилизација се догоди у каквом год суду и траје до 3 месеца. Током овог процеса се заврше сви хемијски (и физикално-хемијски) процеси у дестилату.
Старење се одвија у интеракција дестилата и кисеоника. Наравно, ако би се то одвијало при сталном довођењу новог кисеоника у дестилат, дестилат не би старио него би оксидирао. Значи потребна је права мера, а она је мала, то јест доток новог кисеоника мора бити мали. Искуство је показало да је тај доток идеалан кроз порозне дуге дрвеног суда, то јест бурета.
Трећи појам је барикизација (или барикација, не знам шта је лепше). Ту дестилат, у ствари, мацерира дрво и из њега отапа одређене састојке које би дестилату морале дати лепши буке.
Како се из природног дрвета, а то је готово увек храстовина, могу отопити и састојци мање пожељни у дестилату, дрво за барикацију се претходно припреми. Наиме, дрво се прво кува и на тај начин се отопи већина непожељних састојака и одстрани из дрвета, после тога суши, па онда пали. То је посебан поступак и не можемо га сами изводити већ треба да код неког реномираном произвођача купимо барик дрво (дашчице или чипс, али изгледа да су дашчице боље).

Да сваки дестилат мора да се стабилизује, нико не доводи у питање.
Остаје питање да ли конкретни дестилат, поред стабилизације, мора проћи и старење и барикацију.
Ја сам био мишљења да пивски дестилат мора па сам га из тог разлога и стављао у дрвени суд а не у инокс. Међутим време потребно за старење је дуго и мојих 10 месеци тешко да се може звати старењем. Требало би бар пар година, премда, као што сам и рекао, и након 10 месеци осети се разлика између тог дестилата и оног које је стајало у херметички затвореној посуди.
И остаје питање барикације. За дестилат није потребно користити скупо барик дрво, као што за вино јесте потребно, него су сасвим довољне и барик дашчице. Време барикације је врло кратко, и чак и код тешке барикације не прелази месец дана.

С обзиром на све речено ја бих рекао да сам ја свој дестилат од пива, у сваком случају стабилизовао, и то након сваке битне промене састава (после разређивања, рецимо) , али сам га и кратко старио, и скоро нимао барикирао.
Сад бих хтео да га дуже старим и у извесној мери барикирам.
Да ли ми и ти, Пецо, то предлажеш, или кажеш да га не старим него да га само мало барикирам и стабилизујем?
Или сам ипак све криво схватио?
Sačuvana
peca50
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 68
Lokacija: Krnjevo(pomoravlje) Ratković (levač)
Poruke: 1.140

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.8


WWW
« Odgovor #14 Poslato: 11. April 2009, 18:55:31 »

Ja sam išao sa pričom o razdvojenim procesima barikiranja i starenja. Ako bi išao i barikiranje onda će ti se proces starenja znatno smanjiti. Konkretno mislim , pošto sam probao tvoju rakiju od piva, da bi barikiranje oduzelo nešto od lepote mirisa i ukusa rakije od piva (normalno to je samo moje mišljenje, jer nisam veliki ljubitelj barika), to mi nešto dođe kao nabrzinu spremljen doručak od zobenih pahuljica. Alambik, pošto imaš vremena a i sirovinu , uradi probu pa ćeš videti koje je bolje pojedinačno ili pak i starenje i barikiranje zajedno.

Kad se tiče problema buradi od vina, vinski kamenac napravi posle niza godina tvrdu prevlaku na buradima sa unutrašnje strane i to u vinarstvu ima dobrih, ali i loših osobina. Dobro je to što je najbolji zaštitnik i izolator, ali ako se bure ukiseli i najgori rasadnik sirćetnih bakterija. vina sa velikim procentom vinske kiseline znatno omeknu u takvim buradima, ali vina sa malo kiseline brzo izgube i ono malo svežine što su imala. Odstranjivanje vinskog kamenca sa unutrašnjosti duga bureta se odstranjuje pranjem sa sodom i ubacivanjem lanca u bure pri pranju, uz intezivno kotrljanje i tumbanje.
Sačuvana

Sve sto trazim od vina je da uzivam u njemu!
Hemingvej
Stranice: [1] 2 3   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.028 sekundi sa 21 upita.