Vinjak

[Panta]

I ja bih se pridruzio da posetimo Pecu. Meni je Krnjevo još blize. Naravno ako nas pozove.

[peca50]

I am evry open for all visit. Welcome in vilage Krnjevo!

[DraganC]

Kad ste vec spominjali stari Vinjak da li mozda znate njegovu cenu.Mislim na onaj 1973 star 8.god.
 Flasa je u drvenom burencetu

[peca50]

Stari Navip-ov vinjak 8 godina star košta oko 1200 dinara, ali ga nema više u burencetu.

[dioda]

Kad ste vec spominjali stari Vinjak da li mozda znate njegovu cenu.Mislim na onaj 1973 star 8.god.
 Flasa je u drvenom burencetu

Odlezao 8 godina u hrastovom buretu i flasiran '73.
Od tada je proslo 36 godina
Nasao sam isti takav na limundu, pocetna cena je 3000 din ali ne vidim da ima zainteresovanih za kupovinu....

http://www.limundo.com/kupovina/Ostalo/Ostalo/STARI-VINJAK-IZ-1973/828169

[Dux]

Da je u pitanu Rubin mozda bi se i licitiralo, znam neke njihove "manekene".

Peco mozes li da mi objasnis zasto burici moraju da budu izlozeni klimatskim promenama?

[peca50]

Čudan je put vina, pa i proizvoda od njega! Hoću reći da je svaka proizvodnja komlikovana i nepredvidiva, iako mislimo da smo sve savladali. Pa u sklopu te priče, ide i ova sa buradima pod otvorenim nebom, izloženim letima, zimama, jesenima , prolećima i tako dalje. Od 1971 godine pa sve do 1985, u firmi gde radim burad napunjena vinskim destilatom bila su pod otvorenim nebom, i normalno pražnjena su i ponovo punjena, a u zavisnosti dali će biti 3 god, 5 godina ili 8 godina stari vinjak. U to vreme navipov vinjak osvaja 11 titula zlatni pobednik Beograda, gde se uzorak uzimao iz trgovine po sistemu slučajnih uzoraka, a ocenjaivanje uzoraka je išlo pod šifrom, tako da je bilo stvarno nepristrasno, i mnogo drugih vrednih nagrada na svim sajmovima. U to vreme smo (samo Krnjevo), izvozili od 800 do 1000 vagona godišnje raznih alkoholnih pića (jedan vagon-dest hiljada litara). Primenjivane su subvencije za svaki litar koji pređe granicu-izveze se, i istog momenta smo imali pare na računu. Navip je tada izvozio u preko 160 zemalja sveta, na svim kontinentima. Na krugu je bilo preko 3000 buradi, po dva u visinu, dole su bila burad do 600litara zapremine, a gore do 300litara. Sva burad su bila postavljena na drvene podvaljke, tako da nisu ležala na goloj zemlji. Možda sam bio preopširan, ali i odgovor na kraju zašto napolju? Temperaturna kolebanja po godišnjim dobima, izloženost prirodnim uslovima zrenja, kvalitetna, plemenita hrastovina buradi, i vrhunski kvalitet destilata davali su još bolji finalni proizvod-vinjak. I sve to prekopirano u to vreme iz pokrajine Konjak iz Francuske. Sada se to više nerradi nigde na taj način, jer je gospodin kapital, koji diktira tehnologiju i način dolaska do finalnog proizvoda. Pa i u pokrajini Konjak. 1970 godine u Krnjevu je montirana i počela da radi frakciona kontinuirana destilerija za dobijanje vinskog destilata, i ostalih destilata, kapaciteta 60000litara vina za 24 časa. I još jedan podatak: Jedna od svega tri tada u Evropi, Nemačke prozvodnje a marka HermanIII. I dan danas radi i prema svim ocenama neprevaziđena je u dobijenom kvalitetu destilata, bez obzira koliko je od tada pa do danas napredovala nauka i tehnologija.
Nemojte da shvatite ovo kao reklamu, jer je to sve prošlost, već samo kao pokazatelj odnosa prema kvalitetu, konkurenciji i doslednosti pravilima tehnologije ukompovane sa prirodom.

[DraganC]

A na koji rubinov vinjak mislis. Imam one od 5.god starosti reserve,od 0,7l al neznam iz koje su godine.

[FranjoTahi1]

Ostavio sam već pitanje na topic-u o Komovici, kasnije sam naišao na ovaj.
Dakle: imam komovice cca 70 litara (18-20 gradi),  hrastovu bačvu u kojoj  je nekoliko godina bilo vino i koju je bačvar popravio, očistio i uklonio vrata te ostavio samo otvor za pipu.
Želio bih napraviti domači vinjak, bez dodavanja bonifikatira (valjda sam dobro napiso).
Nije mi problem čekati nekoliko godina odležavanja u bačvi budući da rakiju inaće ne pijem (uglavno dijelim), a šteta mi je baciti kom.
Da li dodati neke trave?
Ponavljam: kako napraviti vinjak, a bez dodavanja aroma koje treba kupovati. Bar približni recept? Radio sam travaricu i ispala je odlična.

[strashni]

Kako sam ja razumeo ne moze se napraviti vinjak od komovice, cak ni od komine koja je ostala posle otakanja - ili se to onda ne bi zvalo vinjak

[peca50]

Franjo,
Prozvodnja vinjaka je jasno definisana tehnološkim postupkom. A on kaže da se vinjak dobija destilacijom VINA, i odležavanjem vinskog destilata u hrastovim sudovima.
To znači da ćeš odležavanjem, starenjem komovice u hrastovom buretu dobiti staru komovicu, a ne vinjak.

[J.S.P.]

Vinjak kod nas u Francuskoj konjak, je proizvod dobijen od vinskog destilata.
Ova tema mi je promakla a to je moja ljubav broj 1 kod jakih alkoholnih pića, i po proizvodnji, a i po konzumiranju(30 godina sam proveo na proizvodnji vinjaka, kao osnovno radno mesto), i naučih se, između ostalog, i da ga lepo pijem.

Prvo pozdrav svima ,forum je odlican.
Da li ovo kako ste opisali proizvodnju vinjaka ,vazi i za proizvodnju konjaka. Da lise i francuskim konjacima se dodaju arome ,bonifikatori?,boje...?
Posto vidim da ste upoznati sa proizvodnjom ,a kako kazete i sa konzumiranjem jel imate neki savet koja kombinacija uz sta dobro ide?
Jesu li isto Konjak (u FR),vinjak(u SR) sto recimo i Metaxa (GR) i recimo Stock84

[peca50]

Pa kao rekoh vinjak kod nas a u Francuskoj konjak. Prozvodnja je svuda ista, osnovno destilacija vina i odležavanje vinskog destilata. Sama završnica, finalizacija i glancanje je stvar finesa, tehnoloških saznanja i primena raznih dodatka, a opet da se zadrži tradicija i sačuva izvornost-originalnost proizvoda. A na pitanje dali se dodaju neki doaci i u francuski konjak, pa kao smo mi to mogli da izmislimo ovde u Srbiji, odnosno Jugoslaviji. postoje pojedinačni primeri gde se može iztrpi prirodnost procesa do kraja (mislim na odležavanje i ekstrakciju), ali to su već extra brendovi čija se boca prodaje 1000Eu+. Pa i tu je nužna dorada i "glancanje".
Na drugi deo pitanja u vezi metakse(GR), to je dezertno piće koje se po mom mišljenju nemože svrstati u jaka alkoholna pića, a ni u vina, najbliže bi se moglo smestiti u vermute.
štok je po kategorizaciji brendi, što znači da ima u svom sastavu rafinisani alkohol drugog porekla i deo vinskog destilata. Uobičajeni naziv u bivšoj Jugi je za brendi bio konjak (badel, navip, zvečevo, ....), što je terminološki pogrešno.

[J.S.P.]

A sta kazete kad je rec o konzumiranju ,naravno bez leda ali koja temperatura, da li su prave za njega tzv. konjak case ili nesto drugo,cesto sam vidjao po kafanama da ga sluze u tzv.stolovacama pa i u malim casama za rakiju.
Opsali ste proizvodnju u "Navipu" jel slicna situacija i kad je rec o "Rubinu"
Kakvo je vase misljenje sto se tice kvaliteta vinjaka koji se sad prav u "Rubinu" Pre svega "Vinjak 5" i "Vinjak XO".

[peca50]

Kad se tiče služenja i konzumiranja vinjaka-konjaka, postoji pravilo da se služi u čašama stolovačama kruškastog oblika, obično tri do četiri puta veće zapremine od količine usutog vinjaka, pri tom se nožica od čaše drži između srednjeg i domalog prsta na ruci a cela donja površina čaše naleže na dlan i toplotpm dlana se zagreva pa pri tom dolazi do izražaja sva lepota ukusa, mirisa i bukea posluženog pića.

Destilacija vina u Rubinu se obavlja na istovetan način kao i u Navipu, preko kontinuirane frakcione destilerije, samo mislim da je duplo većeg kapaciteta u odnosu na Navip, oko 5000litara vina na čas. Proces starenja i ostalih procesa do finalizacije mi nije poznat pa zato i nemogu ništa konkretno reći, a i da znam nebi bilo fer da pričam o tome, jer smo jedno vreme bili konkurenti na tržištu, sada im navip nepredstavlja konkurenciju.

Iz istog razloga nebih da komentarišem moj utisak o "vinjak 5" i "Vinjak XO".

Mogu da dam objektivno mišljenje, ako mi se veruje, o Navipov-om Vinjaku (8 godina starom), koga nažalost sve manje ima na tržištu. A to je da je stvarno neponovljivo odličan i da su svi sa kojima sam pričao dali najpovoljnije mišljenje. A možda je za sve ovo i najbolja potvrda ta da smo par godina radili neke usluge za Francuze, (2006,2007 i 2008), i pošto sam ih poslužio sa tim vinjakom (osmak popularno), bez kurtoazije su izjavili da se ništa nerazlikuje od više klase Francuskih konjaka. To isto su mi potvrdili ranije i ljudi koji su na radu već duže godina u Francuskoj. Obično kad bi polazili nazad u FR poneli bi po par boca da se pohvale da i mi imamo proizvod koji se ravna sa pojedinim odličnim konjacima Francuskog porekla.