Sve o Vinu Forum

Spravljanje belih vina

Tehnoloski postupak spravljanja belih vina:


- Muljanje grozdja
- Sumporisanje i cedjenje kljuka
- Talozenje sire
- Odvajanje sire od taloga i stavljanje u sud za fermentaciju
- Bistrenje sire bentonitom
- Dodavanje ciste kulture kvasca i alkoholna fermentacija
- Spontano talozenje novog vina i odvajanje od taloga
- Prvo pretakanje vina
- Drugo pretakanje vina
- Bistrenje vina
- Filtriranje vina i flasiranje


Spravljanje crnih vina

Tehnoloski postupak spravljanja crnih vina:


- Muljanje grozdja (i odvajanje peteljki)
- Punjenje sudova za vrenje i sumporisanje kljuka
- Alkoholna fermentacija uz potapanje komine
- Cedjenje prevrelog kljuka i talozenje novog vina
- Prvo pretakanje
- Drugo pretakanje
- Bistrenje vina
- Filtriranje i flasiranje vina


Spravljanje ruzicastih vina

Ruzicasta vina predstavljaju kategoriju izmedju belih i crnih vina. Po boji su bliza crnim vinima dok su po ukusu slicnija belim vinima, srednje jacine, laka i pitka.
Za proizvodnju ruzicastih vina se u prvom redu koriste sorte cije je grozdje siromasno u bojenim materijama zatim crno grozdje koje je zahvaceno sivom plesni i ne moze se koristiti za proizvodnju crnih vina i na kraju mesavina grozdja od crnih i belih sorti najcesce u odnosu 5:1.
Spravljanje ruzicastih vina predstavlja modifikovane postupke za proizvodnju crnih ili proizvodnju belih vina....

Šta je to kljuka? :)

Pozdrav Darko,

kljuk je naziv za izmuljano grozdje...

da li je neko radio sa bakterijam za mlf. nije mi bas najjasnije kada se one dodaju.

Imas na ovom linku (http://enovitis.net/downloads.php?cat_id=2) PP prezentaciju "Kontrolisane malolaktičke fermentacije - za sigurnost i uticaj na stil vina" ima oko 2,5 MB pa pgledaj, mozda ces naci neki koristan podatak...
Ne mogu ti nista vise reci jer nisam nikada dodavao MLF kulture, mozda neko jeste pa ces dobiti informacije iz prve ruke..

bakterije za mlf se obicno dodaju nakon zavrsene alkoholne fermentacije, dakle kada vise nema secera u mostu jer te ml bakterije (mlijecne) se prvenstveno hrane secerom a tek potom jabucnom kiselinom koju pretvaraju u mlijecnu. kada i ako ml bakterije pocnu koristiti secer moze se javiti niz nepozeljnih produkata (povisene hlapive kis, konkretno octena, stvaranje vecih kolicina acetata i acetaledhida, mirisa na kiselo zelje..). takoder treba paziti u koje vino i u kojim uvjetima dodavati ml bakterije jer nije svako vino podloga za mlf..

Molim objasnite detaljnije filtriranje crnih vina. Zasto se to radi? I da li je obavezno? Ja cu ove godine prvi put da flasiram crno vino i trebalo bi da znam da li moram vrsiti filtriranje ili ne moram? Ja bih voleo da nije vino ima oporost i trpkost, i ne bih zeleo da to filtriranjem mozda nestane.

filtracija sluzi da se iz vina odstrane nepozeljni mikroorganizmi koje bi kasnije u boci mogli prouzrociti odredena kvarenja vina kao sto je refermentacija u boci (posebno opasno ako ima veceg ostatka secera u vinu!), ml fermentacija i razna kvarenja na koje utjecu razne gljivice, plijesni i bakterije. takoder, smisao filtracije ovisi i o samim higijenskim uvjetima u vinu i podrumu i higijena opreme i samog prostora. naravno da nije obavezna ali je sigurnija. ja je osobno ne provodim jer takoder osim sta uklone neke lose stvari, moze ukloniti i mali dio dobrih stvari kao sto su mirisi, boja.. vino jednostavno ne voli kada ga se puno manipulira a filtracija je posebno veliki stres za vino! obicno se nakon filtracije, koja se provodi neposredno prije punjenja vina u boce, vino u boci ostavi nekoliko mjeseci da se smiri. probajte vino koje je netom proslo filtraciju i probajte ono koje jos nije, naravno isto vino, pa cete i sami skuziti o cemu govorim.

Hvala Ivanu na objasnjenju filtriranja. Kada se fermentacija zavrsi presipam vino u inox bacve sa plivajucim poklopcem i ostavljam u podrumu da miruje. Mislim da cu prve flase moci da punim u februaru? Ili je to prerano? Pitanje: koliko vino treba da miruje i da zri pre punjenja u boce? ???

konkretnog i tocnog odgovora na ovo pitanje nema niti postoji jer sve ovisi o samom vinu, sorti, nacinu proizvodnje, potencijalima, ocekivanjima vinara, itd.. ne bih bas preporucio punjenje tako rano, ja smatram da je to neki optimum prije ljeta, 4.-5. mjesec, dok je jos uvijek relativno hladnije u podrumu i dok nisu nastupile ljetne temperature. 2. mjesec je zbilja prerano jer tada se obicno radi 2. pretok vina i vina se uslijed vrlo niskih zimskih temperatura prirodno stabiliziraju i provodi se bistrenje tako da u 2. mjesecu vino jos nije niti izbliza gotovo i spremno za bocu.

Pozdrav svima od novog člana ,  nadam se da ću biti uspešan proizvodjač vina  , normalno zahvaljujući  Vama i Vašim savetima   :)

Imam par pitanja uvezi  belog vina
 
Koliko sumpora ide na 100l  belog vina otprilike , mislim na vinobran ?

De se može nabaviti  bentonit  i koja količina se koristi na 100l  ,  i postupak ?

Prvo pretakanje vina ide posle završene fermentacije -vrenja ?  Jel  tako ili grešim?

Posle kog vremena ide drugo pretakanje ?  

Dali je ovo drugo bistrebje vina neophodno , mislim dali je obavezno ako je vino lepo ?
I dali se to isto radi  bentonitom ?  Količina je verovatna kao i kod bistrenja šire ?  

Samo da napomenem da imam neka iskustva ali ono "klasično"  izmulja se groždje otoči u neko bure , bez dodavanja sumpora,  sačeka se da provri otoči opere bure pa vrati  vino  nazad zatvori bure , sačeka neko vreme pa ponovo otoči i posle toga se koristi , tako je radio moj otac pre a ja pomagao , sad bi ja hteo da pravim belo vino pa mi svaka pomoć dobro dodje ...
   Hvala .

10 - 20 grama vinobrana (5 -10 g SO₂) na 100 litara. Zavisi doliko je grozdje zdravo, ako je zahvaceno plesnima dodajes vise vinobrana, ako je zdravo onda manje...


Ako u blizini nemas nijednu specijalizovanu vinarsko/vinogradarsku prodavnicu ogledaj u poljoprivrednim apotekama.
Sto se upotrebe tice pogledaj ovaj link http://www.sveovinu.com/index.php/topic,180.0.html


http://www.sveovinu.com/index.php/topic,10.0.html


http://www.sveovinu.com/index.php/topic,10.0.html

koliko dana obicno traje fermentacija kod crveno grozdje vranac pri temeraturi od 20 stepena celziusova

Obicno traje sedam dana.

Da li je kvasac neophodan?

Ako mislis na selekcionisani nije, ali je pozeljan....

Neophodan?Trebalo bi ga koristiti,jer ce fermentacija imati mnogo predvidljiviji tok.Sa divljim kvascima covek nikad nije siguran sta ce se desiti.

Ja sam ove godine prvi put koristio sselekcione kvasce i nisam e pokajao.

Odgovori su konkretni, ali pošto sam ja amater početnik gde mogu da pročitam o kvascima i divljim i selekcionisanim?

Imaš na ovom linku www.sveovinu.com/index.php/topic,101.0. (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,101.0.)

Cenjne kolege sa foruma, kao početnik u pravljenju vina nakon izvesnog vremena tokom koga sam pratio ovaj forum ( oko 10 dana), zaključio sam da je forum izvanredan kako za početnike, tako i za najiskusnije vinaroše. Molio bih sve dobronamerne kolege koji imaju živaca da čitaju ovu moju poruku da mi daju svoje mišljenje i ukažu na greške koje sam napravio u dosadašnjem radu.
-Kljuk sam napravio od grožđa sorte talijanski rizling 200 l, iz mog vinograda, koje je inače ove godine bilo izuzetno kvalitetno.
-Nakon 24 časa iscedio sam širu (oko 140l) koju sam tada merio širometrom ruske proizvodnje sa pijace i imala je 18 % slasti.
-U širu sam dodao 6 kg šećera razmućenih u 12 l vode iz vodovoda i oko 3 g vinobrana.
-Sve to usuo sam u bure od medicinske plastike od 160l (proizvođača iz Temerina koji je već pominjan na ovom forumu), ali nisam naravno stavio plovak, čak sam i poklopac malo nakrivio.
- Nastala je burna reakcija koja je trajala oko 7 dana. Po prestanku burne reakcije dodao sam sredstvo za izbistravanje, ono se kod nas zove "Španska zemlja", oko 150g koje sam prvo razmutio u 1l vode iz vodovoda, a nakon 24 h pomešao sa vinom.
- 3 nedelje nakon ovoga otočio sam vino prvi put tj. skinuo sam ga sa klegera, dodao sam još oko 10 g vinobrana, bure sam dobro oprao, ponovo vratio vino u njega, stavio plovak i zalio ga sa oko 0,5 l parafinskog ulja.
- Sada kada je prošlo oko mesec dana od skidanja sa klegera, vino pijemo uveliko. Ono se izbistrilo oko 80%, merio sam jačinu gradom za rakiju koji je isto kupljen na pijaci i pokazuje 10,5 % alkohola. Vino se pojačano peni prilikom sipanja i oseća se blago na sumpor (što generalno nije veliki problem).
Međutim mene posebno iritira ovaj šmek na sumpor, a ne znam odakle se on stvorio. Da li od vinobrana, ili zato što nisam koristio selekcionisane kvasce, ili iz nekog meni nepoznatog razloga? Molim kolege koji su imali živaca da sve ovo čitaju, da mi ukratko prokomentarišu moj ovogodišnji postupak i ukažu na propuste za koje sam siguran da ih je bilo.

Mislim da si trebao vino jos jednom da pretocis.Miris na sumpor se javio verovatno zbog doviranja, kada si vino pretocio prvi put.Posto si  pretocio, vino se ozracilo i nastavilo se tiho doviranje.

Meni nije jasno zašto si šećer razmutio u vodi ??? Prema uputstvima sa foruma šećer se razmućuje u širi i to tačno po proračunima.

Da li misliš da bi sad trebao što pre ponovo da ga otočim iako sam stavio i "zalio" plovak?

Da zaista glupo, ali to sam radio pre nego što sam "otkrio" ovaj forum, ta mi se greška naravno više neće ponavljati. Da li bi mogao da me usmeriš na kom mestu na forumu se nalaze uputstva za dodavanje šećera? Pozz i hvala što imate živaca za ovakvog fulera.

Evo o popravci šećera u širi možeš pročitati ovde http://www.sveovinu.com/index.php/topic,95.0.html (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,95.0.html)

alidjukic tek sam sada procitao tvoj post. Sta ti se sada desava sa vinom?
Ukazao bih ti na neke stvari koje nisu recene.(secer i pretakanje ti je receno)
Izgleda da stavljane vinobrana u kljuk bez kvasaca pravi vecu stetu nego korist.
Drugo bistio si vino prerano, prakticno bez efekta.
Trece odvoji vino koje planiras odmah da koristis od vina koje ces da cuvas tj. koristis kasnije. Sumporisi samo ovo drugo.

Cenjeni g.dine Dux. Mislim da sam ovu prvu godinu što se tiče probne proizvodnje vina priveo kraju. Naime ostalo mi je još oko 50-ak litara vina u buretu te se dvoumim da li uopšte i da ga pretačem, ako nastavimo ovim intenzitetom degustacije neće ga biti još mesec dana. Dogodine utrostručujem kapacitete, a onda ću od samih priprema pa do kraja biti svaki dan online na forumu radi konsultacija. Gde se kod nas (ja sam iz Neština, okolina Novog Sada) može naći selekcionisani kvasac za sortu Talijanski Rizling? Voleo bih da sa tim stvarima budem spreman kad dođe vreme.

Ima neka firma mislim da se zove vvm,ima ga i ovde na forumu,ukucaj u pretragu nacices ga.

Tako je, VVM (vinarsko vinogradarski magazin) Petrovaradin.... Nije ti daleko a ako ne dolazis cesto salju pouzecem...

Kod pravljenja belih vina, kada se grozdje izmulja koliko treba da stoji kljuk u u siri pre nego se otoci

Sve ima ovde http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html) objašnjeno. vrlo detaljno.

Sa selekcionisanim sojevima kvasaca nemam iskustva !Da li zavisi od sorte koji kvasac dodati ne moze ih imati za svaku sortu to je ne moguce!

Ne postoji odredjeni kvasac za svaku sortu grozdja ali svaki proizvodjac kvasca preporucuje odredjene sojeve za neke sorte grozdja i tipove vina... Au, sto sam zakomplikovao ovu recenicu ::)

Razumeo sam te dioda tako sa i mislio dastoje stvari!

Pozdrav svima...prvo da pohvalim sajt!  :thumb: do skoro sam radio za firmu koja se bavi uvozom kvalitetnih vina i distribucijom,direktor je inace i somalijer tako da sam uz njega zavoleo pre svega da pijem vino  ;D ali i celu pricu oko pravljena vina itd. jer covek ima za svako vino neku zanimljivu pricu da moras da ga saslusas (kako se pravi,odakle potice,koliko treba vremena itd)dok pijuckate bas to vino o kojem on moze da prica satima u njegovom restoranu :)

e sad meni treba mala pomoc. devojka me zamoliila da joj napisem nesto o pravljenu vina i tako neku zanimljivu pricu koju ona treba da isprica ,jer ima neki seminarski,a ne moze da stigne sama da to sve pronadje na netu itd.ja sam nasao dosta teksta o pravljenju,ali ako neko ima vec sastavljenu neku pricu iili tako nesto zanismljivo sto bi moglo da se iskoristi bio bi mu zahvalan da mi  posalje... puno pozdrava iz hladne Svedske  :'(

Pitanje, dobio sam dva mala po 25 litara hrastova bureta i paljene trijeske za barik, pa bih volio da u njih naspem vino. Malo imam svoga vina i stoji mi u inoxu pa sam mislio da kupim crnogorski sardone ili krstac. Ima li kakvih poseebnih stvari koje trebam da uradim.
Pozdrav i hvala.

Ako su burad nova, trebaš da uradiš ovinjavanje, imaš postupak ovde na sajtu.

dali je sumpor neophodan?

Jeste, neophodan je ako planiraš da od šire praviš vino i da ga čuvaš dok se ne izbistri pa da ga piješ nakon određenog vremena...
U suprotnom nije neophodan.  ;D

 :thumb:

Forumasi,
molim za jedan savjet. Radim crno vino Plavac mali sa Peljesca. Prvo cu obraditi 300 kg Dingaca (vrhunski Plavac mali sa juznih padina poluotoka) jer ranije dozrijeva (oko 20.09), a zatim cu preraditi 750 kg obicnog Plavca malog s losijih terena (pocetkom 10 mj.). Kominu od Dingaca cu nakon 5-6 dana odvojiti od mosta, sumporati, konzervirati i sacuvati tako da je pomijesam s masuljom Plavca malog da bi njemu digao aromu, obojenost i poboljsao njegovu kvalitetu. E sada, brine me da li je to dobro napraviti jer osim onih dobrih stvari koje sam nabrojio, komina Dingaca ce tih desetak dana cekanja jos nesto isfermentirati, a onda moze Plavcu malom dati ostrije, pretezno trpkije tanine. Naravno, ima tu elemenata i za i protiv. Molim vase misljenje?!

Pre bih radio odvojeno, svako vino za sebe, a onda ga kupazirao.

Ako postoji takva mogucnost, definitivno.

Kupaza je naravno moguca, ali onda gubim jedno 150 l vrhunskog vina za vecu kolicinu vina koje ce biti dobre kvalitete, ali pitanje da li ce biti vrhunsko???
Znaci, ipak sam vise u dilemi da li na ovaj nacin poboljsati kvalitetu obicnog Plavca malog s obzirom da je postupak zahtjevan sa upitno dobrim krajnjim rezultatom???

Pa poboljsat ces ga sigurno, samo mi se cini da ti uvjeti u podrumu malo otezavaju stvar. Ne postoji opcija da preradjujes sve isti dan?

Ne, Dingac dozrijeva ranije i mora se obraditi 15-ak dana prije....Ovo je stari trik peljeskih vinara, ali nisam siguran da je opravdan sa svih spekata modernijeg nacina proizvodnje crnih vina....

Ali, jesi ti svjestan da ces svojim prijedlogom izgubiti dosta toga pozitivnog iz toga grozdja s Dingaca u samom procesu konzerviranja. I kako ga mislis konzervirati? Za to trebas izrazito niske temperature i jace sumporenje.
Ne znam ja bi na tvom mjestu potpuno odvojeno radio vinifikacije i pri kraju bi ih skupazirao. Ako je to nemoguce, onda bi preradjivao sve skupa.

Koshpa, ne znam jesi li ga dobro razumio on hoće sa tropom (ostatkom od prešanja) dingača, koji će dodati u maceraciju plavca malog da „poboljša“ kvalitet vina plavca malog. 

Bistrica,
tako je, to je problem, ali Dingac se radi samo sa samotokom, znaci komina ili drop u sebi sadrze dosta soka jer nije bilo presanja, te sadrze dosta isusenih bobica koje su pune sladora(secera) jer pravi Dingac ima obicno 10-20 suvica. To je mozda najveci razlog zasto je dobro staviti kominu Dingaca jer te suvice nece provriti u 5 dana burnog vrenja dok je trajala i maceracija, pa mogu znacajno kasnije popraviti Plavac mali....

Ne verujem da ces tako popraviti kvalitet, pre bih rekao da ces ga smanjiti.

Zasto?

Kao prvo. I jedno i drugo je Plavac mali. Samo sto ga ovi s Dingaca svojataju i proglasavaju najboljim polozajem za navedenu sortu.
Mislim ja se nikad nebi upustio u takvu akciju, ali opet on nema velike kolicine pa ako mu se da eksperimentirati slobodno. Samo neka nam prenese dojmove. ;)

Zato što ti se vrlo lako može desiti da ti se jave sirćetne bakterije i tako ukiseliš svo vino. Najbolje je uraditi odvojeno, kako reče Dux, pa onda izvršiti kupažiranje

Evo pitanja:čitajuči etikete nailazim na termin:odežali na kvascu ili proces vrenja i odležavanja na kvascu e sada me zanima ukratko princip takvog načina proizvodnje vina

A zaso ne bi prvi brao neki dan kasnije a drugi neki dan ranije i tako  ih u stvari brao isti dan i dobio bi isti kvalitet od prilike!

Sur lie metoda
http://www.vinopedia.hr/wiki/index.php?title=sur_lie
http://www.agroportal.hr/vinogradarstvo-i-vinarstvo/vinarstvo/66?task=view
http://en.wikipedia.org/wiki/Lees_%28fermentation%29

koliko je potrebno drzati crno grozdje u kljuku zajedno sa ljuspicama, kad ih izvaditi iz sire? koliko treba da stoji tako do prvog pretakanja?

Ivkovs ta prica nije jedanput ispricana.Kreni citanje od pocetka dobices tu trazenu informaciju a pored nje i stotinak drugih.

Danas sam presao kljuk /poslije 6 dana maceracije/  iz tri bureta po 100 kg. Jedno bure je imalo miris na pokvarena jaja. Tu siru sam dobro provjetrio i stavio u inox sa vranjem. Trebam li staviti vinobrana?
P.S. Cime se mogu oprati ruke koje sam ofarbao kljukom u crno? 

Limunskom kiselinom.

A trebam li staviti vinobran, bojim se da ne stane vrenje ?

Nemoj stavljat ako jos kipi

Vino sada samo susti u inoxu, ali je dosta hladno u podrumu, pa sam juce zamotao burad dekama.
Ima li neki ustaljeni naziv vina koje je napravljeno kupazom 80 % vranac 20% cabarnet ?

Samo da provjerim jesam li dobro zapamtio.

1. Bijelo vino  poslije vrenja sacekati desetak dana pa otakanje prevrelog vina posle završene burne  fermentacije sa što većim provetravanjem. Usuti bentonit i ostaviti da miruje tridesetak dana. Kada staviti vinobran?

2.Crno vino sve isto ali staviti zelatin za bistrenje.

Ne moras se bas truditi da ga sto vise provetravas, osim ako vino nema neke strane mirise kojih hoces da se resis...
Vinobran dodajes uvek pre pretakanja, dva dana ranije, 5 grama na 100 litara. Rastvori potrebnu kolicinu vinobrana u par litara vina i samo ga prospi po povrssini vina, bez mesanja da ne podignes talog.

Da li  je moguce da mi je za 15 dana zavrsila i burna i tiha fermentacija, a temperatura podruma je stalno bila oko 15 stepeni.
Napominjem da sam koristio kvasce i da sada sve apsolutno miruje. Mjerio sam secer sa mostomjerom i pokazuje nulu. Da li se i u ovoj fazi moze sa mostomjerom mjeeriti secer?

Ne moze, ali moguce da ti je vino otkipilo. Meni je ove godine na vecini velikih inox bacvi burno vrenje zavrsilo nakon 8 dana. Neke jos i sad rade po tiho, ali vecina je odradila u kratkom roku.

Pozdrav prijatelji, pronasao sam ovaj forum pre nekoliko dana i moram priznati da citam non stop, kad god imam vremena
Toliko tema toliko strucnih ljudi i vinara na internetu  je prosto za ne poverovati.

Ovo je moja prva poruka i bas zahvaljuci ovoj temi sam poceo sam (dobro sa suprugom) da pravim vino.
Do sada su to radili baba i deda, ali su retko kada uspevali da im se vino ne ukiseli.

Imamo mali vinograd koji daje od 100 do 200 l vina,
Ova godina je nulta za mene  :lol:

Dakle ovako,
izmuljali smo grozdje stavili sa 10g vinobrana da odstoji dva dana a pre toga smo izvadili rucno peteljke  :'(  :scr:
stavili smo unutar unakrsno dve suve daske da drze `kljuku` u vinu da ne bi izgubilo boju,
Juce smo ocedili kljuku (moz` ce biti i dobre komovice od ostataka) imamo dobrih 50 l sjajnog mladog vina, (ove godine nije bas rodilo kod nas na planini)
lepe boje dobre arome, i vrlo gustog,
Sada, mislim da dodam jos 3 kg secera da popravim ukus za buduce, negde sam ovde na forumu procitao da ide 12 kg na 100 l vina
...
Sta dalje, da li ostaviti nedelju dana pa pretakati kroz filter resetku tj procediti ovaj gustis i cekati ili sam nesto propustio.  :doh:

Puno pozdrava prijatelji !

Za pocetak jedna napomena svima koji traze savjet napisite o kojoj se sorti radi ili barem o kojem je grozdju rijec, bijelom ili crnom jer se postupci proizvodnje razlikuju.

Bas to je problem, zato nisam rekao ne znam koje su sorte dve su razlicite crnoga,
ali u kombinaciji daju ukusno vino , moracu da se raspitam, crno vino je nisam to pomenuo?

Ako se radi o crnom vinu trebao si duze ostaviti na tropu barem 5 dana da izvuces boju, tanine i arome iz pokozice grozdja. Takodjer smatram da je 10g/100l vinobrana previse i da je bolje za crno grozdje koristiti vinobran s taninom. Sto se dodavanja secera tice ne znam koliko si imao secera u grozdju i u principu napamet ne mozes znati koliko tocno secera treba dodati. Ovih 12kg na 100l je nebuloza i to definitvno nije tocan podatak. :doh:
Ostavi vino da ti otkipi do kraja. Kad stane kipnja dodaj 5g/100l vinobrana s taninom i pretoci nakon 2-3 tjedna.

1.Skidao sam crno vino /vranac/ sa stelje i primjetio da jos uvijek izadje poneki mjehuric zraka. Da li ostaviti vranj ili staviti plivajuci i parafin?

2.Bijelo vino /zilavka/mi je lijepog mirisa , ali je potpuno bijelo-kao mlijeko.
Koristio sam bentonit prije vrenja, ali sam stavio vinobran sa taninom, nisam imao obicni.

Hvala Koshpa,
nemam nikakve merace, niti alat ni opremu , Princip je uradi sam  :thumb: kako znas i umes.  ;D

bilo je odstojalo 5 dana nakon muljanja ... I boja je  baš vinska

Videcemo kako ce ispasti.

Joj zasto ovaj s taninom?  ??? Barem taj vinobran nije skup i ima ga za kupiti u svakoj trgovini. Ako je vrijeme netkom zavrsilo normalno je da ima boju bijele kave.
Sto se crnog tice ostavi vrenjacu.

Koshpa kod mene u trgovinama ima kupiti samo zelatin, a sve drugo kupujem Zagreb, Mostar ili Beograd. Prosle godine mi zilavka nije bila ovoliko bijela pa me malo zabrinula sta se desilo.
Hvala.

samo da vam se javim
operacija uspela
vino je super, boja je super
Jako, ukusno, pitko, malo mutno ali to ste rekli da se kasnije da srediti  :scr:

Uglavnom, sve se popilo
Sledece godine cemo nadam se vise da pravimo ...
i pijemo ! ::) :lol: :thumb:

Pozdrav forumaši!!!

Nije me bilo dugo. Uz pomoć ovog firuma prvi put sam uspešno napravio  vino pre tri godine. I ove godine sam cedio grožđe. Pravio sam i kupinovo koje je ispalo ekstra ( bar tako kažu oni koji su probali)Od domaćeg grožđa sam izmulao 160 l i planiram da kupim jedno 200 l Vranca ili prokupca Ove godine sam ručno napravio dve kace od prohroma jednu od 80l i jednu od 140l. Prvi put koristim kace sa plivajućim poklopcem pa me interesuje koliko treba da sipam ulja i gde mogu da ga nabavim.  Hvala unapred.

Поздрав форумаши.
Ове године правим вино по први пут(црвено), сорта Нишавка(скопски регион, Македонија).
Ово сам урадио до сада:
1. 31.9.2012 измуљао сам 200 кг. грожђа. Нажалост муљача не одваја бобице од петељки. Нисам стављао винобран.
2.Другог и трећек дана т.ј. 1 и 2.10.2012 вадио сам петељке ручно и мало потапао кљук.
3. Након 6 дана од муљана 6.10.2012, оточио сам вино/ширу од комине. Вино/ширу сам ставио у пластични суд од 60 литара, набацио обичну крпу, оставио сам простора на врху од прилике 12 цм. За сада све изгледа у реду.
Имам следећа питања, па вас молим за одговоре:
1. Након отакања од комине колико дуго траје процес ферментације и која врста ферментације сада тече? Бурна или тиха(миолим вас да ми то мало појасните)? Шта треба да радим у међувремену?
2. Када радим прво претакање, а када друго?
3. Дали треба у некој каснијој фази да додам винобран. Владан ми је саветовао да додам винобран након ферментације.
4. Дали је неопходно да купим широметар или неки други инструмент, како би колико толико имао увид у стање.
ХВАЛА УНАПРЕД!!!

Meni ovo liči na sprdnju..... Ne mogu ni da zamislim da nekom, ko se preziva Alidjukić ( neka je Savi laka zemlja) i još je iz Neština trebaju saveti kako se pravi vino....
Za Neštin bih pre rekao da je u okolini Iloka i Bačke Palanke, nego NS...
poz

Presao sam kljuk cija je slast bila 20 nakon 9 dana.Slast vina mi je bila 3.Sada je vino u staklenim balonima od 54 litre, zatvoreno vranjevma.Obzzirom da se temperatura u podrumu smanjila na 13C bojim se da ce se nastaviti fermentacija.Da li je potrebno da ubacim kvasac i hranu za kvasce da bi opet pokrenuo fermentaciju ? 

Da li se kod proizvodnje roze vina, posle maceracije (npr 24h) i presovanja kljuka treba ostaviti sira da se istalozi jos jedan dan, pa onda dodati kvsce itd?

Ne. I 24h je poprilicno puno za rose ako ga radis od jacih sorti tipa cabernet sauvignon

Hteo bih da pokusam M. Hamburg koji ima u vinogradu. Njega karakterise slabija obojenost.
Hteo bih da probam za ovih 24h da izvucm muskant arome, racunam da ga nece previse obojiti.
Mogu da proverim boju posle 12h pa da odlucim.

Kako ti deluje ova ideja?

Da li enzimima treba isprskati grozdje pre muljanja ili dodavati postepeno prilikom muljanja u kacu?

Za muskat hamburg je ok 24h. Enzime postepeno dodaj u kacu iako ja nebi za rose nista dodavao.

Uzeo sam cuvee blanc, vise radi extrakcije aroma nego boje. Ako si voljan, pomozi i na ovoj temi :http://www.sveovinu.com/index.php/topic,418.105/topicseen.html

Da li je uredu da se koristi vinobran koji je dostupan u kesicama od 10g po radnjama?
Ili je bolje potrziti u nekoj specijalizovanoj radnji?

Sve je to vise manje isto

Nenade, iz licnog iskustva, ja bi ti preporucio vinobran koji proizvodi ALEVA, jer iz godine u godinu kvalitet im je isti. Videces, to puno znaci, mocices da unapred planiras sumporisanje. I da, obavezno obratiti paznju na datum proizvodnje. Naime vinobran vremenom gubi sumpor , a time i kvalitet. Pozz.

Puno pozdrava iz tople Makedonije.
2012g sam prvi put pravio vino.. po receptu rodjaka i dobio sam sirce
2013g sam resio da sam napravim vino... pa pretrazivajuci ovaj forum.. skrpio sam svoj recept. Vino je ispalo fantasticno. 60l crvenog i 40l belog vrhunskog vina. Sve se popilo.
2014g sad se spremam, sutra stavljamo novo vino. Ovoga puta sam narucio 3 puta vise grozdja (Merlot) od prosle godine 650-700kg. Imam nekoliko pitanja:

1. dali je vinobran neophodan. Vino su ljudi pravili pre nekoliko hiljada godina, tad nisu imali vinobran. Prosle godine sam stavi vinobran za svaki slucaj.. ali posto sam ljubitelj prirode i cisto prirodnih stvari... interesuje me dali se nekako moze bez vinobrana.
2. prosle godine sam pretakao vino 3 puta... flasirao ga... ali opet se u flasi pojavio mali talog. Kako dobiti vino bez taloga.
3. zamolio bih vas jos jednom da ponovite kolika je kolicina kvasca potrebna na 100l sire. Dali kvasac rastopiti vinu ili vodi.

1. Vinobran je obavezan
2. Filtriranjem
3. 20g na 100l. Kvasac aktivirati u vodi

puno hvala jakovljevic na brzom odgovoru. Imam jos jedno pitanje:
lako je dozirati vinobran i kvasac kad se radi o belom vinu, jer je sira cista bez ljuspica i semenki. Ali kad se stavlja crveno vino.. ljuspe i semenke zauzimaju dosta volumena... dali se 100l racuna sa ljuspama i semenkama... ili je doza 10gr/100l vinobrana i 20gr/100l kvasca  za cistu siru.... Ako da,... kako odrediti koliko ciste sire ima u kjuku. Na primer ako ima 100l kjuka... koliko ima ciste sire u tome.
Puno pozdrava sa suncanog juga.

Kad kažeš 10 grama na 100 litara, to znači da nešto u čvrstom stanju (u ovom slučaju vinobran) meriš u gramima, a širu koja je u tečnom stanju meriš volumen u litrama, ako izmeriš da je nečega volumen 100 litara u tečnom stanju skoro pa ne bitno je da li ima ljuspica i semenki, naravno da ima ali u 100 litara tečnosti. :scr:

I što se tiče tvog prvog pitanja, samo da se nadovežem upravo iz razloga što si druge godine dodao vinobran sprečio si da ti se ponovi ono iz prve godine, tome vinobran i služi... (imao sam slično iskustvo u mraku i ne znanju ;) )

Pozz  :)

p.s. kakva je godina što se tiče grožđa u Makedoniji, pošto dosta ljudi uzima kod nas grožđe iz Makedonije.

Svake godine pred berbu mnoge veceri potrosim na raspravu sa prijateljima o nacinu upotrebe bentonita. Ne sumnjam da ga vecina forumasa koristi za proteinsku stabilizaciju vina pa cu zato da napisem moj stav o tome, mozda neko i pronadje nesto korisno.
Vecina mojih prijatelja bentonit upotrebljava na sledeci nacin: sira se otoci nakon muljanja, doda se bentonit i led, posle 24-48h se skine sa taloga i zatim zaseju kvasci. Ja sam bentonit upotrebljavao za vreme fermentacije. Evo jednog linka gde mozete pogledati kako je proteklo naucno istrazivanje na tu temu. Jeste staro 5 godina ali mislim da je veoma korisno:
file:///C:/Users/GoRaN/AppData/Local/Temp/Temp1_bentonit-tokom-fermentacije.zip/ISI-2014-IJFST-bentonita-ijfs12402-final.pdf
Ukratko: u ogledu su koristili 5 tanka, jedan je ostao netretiran kao kontrolni, jedan su tretirali pre pocetka fermentacije i kvasce zasejali tek posto se bentonit stalozio i tri su tretirana u razlicito vreme fermentacije.
Rezultati: vino tretirano pre fermentacije je bilo proteinski nestabilno dok su vina tretirana tokom fermentacije pokazala zadovoljavajucu proteinsku stabilnost.Vino tretirano na kraju fermentacije je najbolje ocenjeno po pitanju senzorskih karakteristika.
Pa ipak zadnja recenica glasi: Potreban je dalji rad ukljucujuci senzorsku analizu da bi se mogao prepoznati najbolji trenutak za tretiranje bentonitom. Jos jedan dokaz da recept za pravljenje vina ipak ne postoji  :)

Normalno da ne postoji recept ali itekako postoji pravilo kada ja bentonit u pitanju, i glasi ne koristiti ga nikako osim ako ne moras. Moras samo onda kada se zuris izbaciti vino na trziste. Ti i mnogi drugi sigurno ne moraju a ako ga i flasiraju ne vidim zasto bi smetalo malo taloga na dnu boce. Vrijeme ce uciniti svoje kod proteinske stabilnosti vina i dati najbolji kvalitet.

Zaključci koje navodiš su tipični za gotovo sva "niskoprofilna" tacnije istrazivanja tipa trla baba lan jer im treba broj objavljenih radova za magisteriji, doktorat, ili ono sto slijedi nakon toga. Usput kažu oni, nisam ovdje nista ni tvrdio jer sam se bas kvalitetno, čitaj ljigavo, ogradio.  :)