Kazan za pecenje rakije

[dioda]

Kazan za pecenje rakije moze biti razlicitih konstrukcija, osnovni delovi se mogu videti na slici ispod:

Kazan

Aparati za pecenje rakije nazivaju se kazani (alambici, destilatori).Njihova zapremina obicno se krece od 80 do 200 i vise litara. Ovakvi aparati najcesce rade sa prekidima i u njima se izvodi dvokratna destilacija. Naime u njima se ne moze jednom destilacijom dobiti rakija potrebne jacine (prepecenica), vec se dobija sirova meka rakija koja se podvrgava ponovnoj destilaciji kalo bi se dobio destilat sa visim sadrzajem alkolhola.

Kazan je izradjen od elektrolitickog bakra visoke cistoce i dobro je uglacan radi lakseg pranja.

Debljina dna kazana za destilaciju krece se od oko 2,0 do 2,5 milimetara sto predstavlja losiju varijantu izrade zbog brzog progorevanja zbog cega se nakon progorevanja dno, po mogucnosti, zamenjuje bakarnim limom debljine 5 milimetara. Kazan se izradjuje od bakra jer je on dobar provodnik toplote, otporan je na dejstvo organskih kiselina koje se nalaze u prevrelom kljuku i veoma pozitivno deluje na ukus i miris destilata.

U kazan moze biti ugradjena mesalica ili postavljena resetka, koja sprecava kontakt cvrstih delova kljuka sa dnom kazana a samim tim i zagorevanje sadrzaja u kazanu tokom destilacije. Zagorevanje kljuka se negativno odrazava na organolepticke osobine rakije.


Kapak (kupola)

Kapak je ustvari poklopac kazana, prihvata pare alkohola i vode i sprovodi ih u parovodnu cev. Izradjuje se od bakra i zapremina mu je obicno oko 10% od zapremine kazana.


Parovodna cev

Spaja kapak sa kondenzatorom i najcesce se izradjuje od bakra. Bolja varijanta izrade parovodne cevi je od nerdjajuceg celika jer se bakar jedini sa isparljivim kiselinama iz kljuka, najcesce sa sircetnom kiselinom i nastaje jedinjenje kupriacetat . Pomenuto jedinjenje ima plavo-zelenu boju koja prelazi u rakiju i boji je ili se u njoj izdvaja u vidu taloga.


Kondenzator (tabarka, hladionik)

Najcesce je sacinjen od spiralno savijene bakarne cevi koja se nalazi u sudu kroz koji protice voda. Spiralna cev mora biti dovoljno dugacka da bi se u njoj iskondenzovale sve alkoholno-vodene pare inace dolazi do gubitaka alkohola i dobija se manje rakije. Rashladna voda i pare koje kondenzuju treba da se krecu protivstujno sto znaci da se hladna voda uvodi u sud na dnu a topla voda se izvodi na vrhu suda. Dobar hladnjak hladi alkoholno-vodene pare tako da se dobija rakija cija je temperatura za oko 2 ^oC visa od temperature rashladne vode odnosno vode koja se odozdo uvodi u kondenzator. Ako imamo na raspolaganju rashladnu vodu cija je temperatura 13 - 15 ^oC to znaci da temperatura rakije koja izlazi iz hladnjaka treba da bude 15 - 17 ^oC. Temperatura rashladne vode koja izlazi na vrhu suda treba da bude oko 65 ^oC.

[deki]

Da li neko zna kakav je kazan za pecenje rakije koji Merkur prodaje na akciji? Postoje bilbordi u Beogradu koji reklamiraju ovaj kazan i i cena je prilicno pristupacna. Ovaj podatak sam dobio od nekih poznanika iz BG-a koji su videli bilborde

[e2e4]

Ja sam poceo peci rakiju 2006 godine!
Koristio sam plitak kotao od 85kg sa kacom od 600lit i cilindrom. kapa na kotlu 60 do 70lit, u dnu presjek kape 40cm, presjek se prema gore mnogo siri, vidi se sa slike
Crna sljiva 46*, nije prepeka
Bjelica 46*, nije prepeka




2007 god.

duboki kotao 90kg, sa kacom od 600lit i cilindrom, manja kapa na kotlu od 40lit, presjek kapka u dnu 30cm, ne siri se prema gore
crna sljiva 44* prepeka
prskulja 44* prepeka




Ovo je bio kotao sa strasno puno gresaka.
Najveca je bila vrlo mali kapak i vrlo mali cabar.
Umjesto cabra od 200 litara sa spiralom napravio sam kacu od 600lit i cilindrom.
kapu sam produzio.
cijev sam promijenio i produzio sada je postandardu sa standardnim holenderima
mjesalicu sam okrenuo za 180 stepeni, dodao sam fiksator za mjesalicu
napravio sam i lijevak za usipanje koma
ubacio azbestnu spagu unaokolo kotla izmedju kotla i lozista, da izbjegnem dimljenje

U svakom slucaju kotao sam prepravio tako da sada apsolutno sam mogu bez ikakvog napora da pecem rakiju.
ne treba pomocnik
U cabar pustim crijevom mali mlaz vode iz bunara koji se nalazi povise mjesta na kojem pecem rakiju.
potrebni curak vode u cabar je isti koliki izlazi mlaz rakije iz cilindra!!!!
Potrosnja vode je neshvatljivo mala

Sve sam napravio razmisljajuci o materiji.
Imam jos nedoumica sa velicinom kapka.
Trebalo bi eksperimentisati u vezi sa tim sta donosi jos veci kapak.
Dacu ga napraviti kada dojem do jos para.
Imam jos nekih ideja ali za sada ih ne otkrivam.

Dakle sam kotao nije ni na gornjoj slici vise takav.
Pretrpio je jos neke izmjene koje sam spomenuo. (mjesalica)

[dioda]

Tema za razmisljanje:

Sve sam napravio razmisljajuci o materiji.
Imam jos nedoumica sa velicinom kapka.
Trebalo bi eksperimentisati u vezi sa tim sta donosi jos veci kapak.

Zanimljiva pitanja, kasnije cu prokomentarisati, sad nemam vremena..
Zanima me sta ostali imaju da kazu na zadatu temu

[dioda]

Uloga kapka nije samo da sprovede paru do parovodne cevi, mnogo je komplikovanija 
Sustina dobijanja rakije je u razdvajanju para alkohola od vodene pare a kapak u toj prici ima znacajnu ulogu. Na njemu se desava kondenzacija vodene pare koja se vraca u kazan. Samim tim se povecava udeo para alkohola jer se alkohol skoro i ne kondenzuje na kapku ako je njegova temperatura veca od temperature kljucanja alkohola a to je 78,3 stepena Celzijusa.
U komu ima svega i svacega ali u ovom slucaju cemo uprostiti pricu i svesti ga na dvokomponentni sistem alkohol-voda.



Ako imamo kom sa 10 % alkohola sa gornjeg dijagrama se moze ocitati da ce takva smesa alkohola i vode kljucati na otprilike 93^oC. Sa x ose se iz 10% povuce vertikala do zelene krive (tecna faza) i ocita se temperatura na y osi. Kroz tacku 93, na y osi, se povuce horizontalna linija do crvene krive (parna faza) i spusti se normala do x ose, tu se ocita koliki ce udeo u procentima imati para alkohola a to je 55%. Znaci kom sa 10 % alkohola ce prokljucati na 93^oC a para koja se dobija kljucanjem ce imati sastav 55% alkohola i 45% vode.

E sad dolazimo do kapka 

Kada bi se takva para direktno uvodila u parovodnu cev i dalje u kondenzator dobili bi rakiju od 55% alkohola a destilat obicno na pocetku ima jacinu od otprilike 75% alkohola...

Otkud 75% 

Rekli samo vec da je temperatura pare 93 stepena i ta temperatura se ne menja dok je god u komu 10 % alkohola. Nije bitno koliko je jaka vatra, samo se moze pojacati intezitet kljucanja ako je jaca vatra ali temperatura nece preci 93 stepena. Para se podize do kapka i predaje mu svoju toplotu koju on predaje okolini i hladi se. Koliko ce se ohladiti zavisi od temperature okoline, uzecemo da se ravnoteza uspostavlja na 85 stepeni tj. da je temperatura kapka 85^oC.

Para sastava 55% alkohol 45% voda dolazi do kapka i tu se kondenzuje. Kondenzuje se samo vodena para jer je temperatura kapka za 15 stepeni niza od tacke kljucanja vode. Voda koja se kondenzuje se vraca u kazan a samim tim se menja satav parne faze, vise nije 55% - 45% kao na pocetku nego je 75% - 25% i zato rakija koja izlazi na luli ima toliku jacinu. Para alkohola se ne kondenzuje jer je temperatura kapka veca za nekih 7 stepeni od njegove tacke kljucanja (85-78,3=7).

e2e4 sad razmisljaj o velicini kapka, ako je suvise mali nece imati dovoljnu povrsinu za hladjenje i manja kolicina vodene pare ce se kondenzovati, samim tim dobijas slabiji destilat odnosno manje alkohola.

Svo ovo moje pisanije je samo u momentu dok je satav koma takav da ima 10% alkohola. Cim se promeni sadrzaj alkohola u komu sve se menja, temperatura kljucanja, sastav parne faze, temperatura kapka ali princip ostaje isti....

[e2e4]

Princip je tacan. 

uz sitne opaske na: citiram,  nije bitno koliko je jaka vatra i sl.
temperatura hoce preci 93 tepena celzijusa ako se pojacava vatra.
To o cemu si govorio je minimalna temperatura na kojoj se pocinje odvijati proces (pocetni uslovi) ali sa ulaganjem energije a po zakonu o odrzanju energije, temperatura mora rasti.
jacina destilata pada. (vracas se po crvenoj liniji nazad ali ne egzaktno po njoj jer tu postoji odredjeni histerezis jer se paralelno odvijaju i oni procesi koje si spomenuo to jest da procenat alkohola u komu pada  )

Mozes li ipak nabrojati sta sve postoji u komu, sa stanovista rakije.
Sta kojim redom isparava, na kojim temperaturama?
Te egzaktne podatke ja nemam jer se nikada nisam bavio naucnim istrazivanjima oko toga od cega se detaljno kom sastoji niti sam imao prilike vidjeti relevantne podatke.
Dakle razdvoji na koliko stepeni pocinje isparavati metil, na koliko sledeci alkoholi, mirisi itd..

[dioda]

Evo ti temperature:

- Acetone 56.5ºC (134F)
- Methanol (wood alcohol) 64ºC (147F)
- Ethanol 78ºC (172F)
- 2-Propanol (rubbing alcohol) 82ºC (180F)
- 1-Propanol 97ºC (207F)
- Water 100ºC (212F)
- Butanol 116ºC (241F)
- Amyl alcohol 137.8ºC (280F)
- Furfural 161ºC (322F)

O aromama pojma nemam, tu ce Peca i ostali reci svoje...

[peca50]

O aromama i tačkama njihovih isparavanja, nemam mnogo znanja. Generalno znam da je izdvajanje aroma obrnuto proporcionalno sa gustinom tečnosti, odnosno materijala koji se destiliše. Pre počinje isparavanje aroma u retkim tečnostima nego u gustim, pre počinje izdvajanje aroma u rastresitim materijalima nego u zgusnutim. Važna je još jedna stvar, ako tečnost ima uljnu podlogu teže će isparvati, ako je pak podloga voda ili alkohol onda će brže isparvati. Šta znači brže sporije, mislio sam na tačke isparavanja.

[e2e4]

Odlicno!

Hvala za podatke!

[dioda]

temperatura hoce preci 93 tepena celzijusa ako se pojacava vatra.
To o cemu si govorio je minimalna temperatura na kojoj se pocinje odvijati proces (pocetni uslovi) ali sa ulaganjem energije a po zakonu o odrzanju energije, temperatura mora rasti.

Energija koja se dovodi se trosi na povecanje kineticke energije molekula a samim tim je i kljucanje intenzivnije....
Kada stavis vodu da kljuca temperatura nikada nece preci 100 stepeni bez obzira koliko joj toplotne energije dovodis, razlika je jedino u tome da li ce litar vode ispariti za 5 minuta ili za 3 sata... Uostalom ovo nije ni bitno za pricu o kapku i kazanu ali eto, malo da se ponovi termodinamika 

PS pokusacu da iskopam neke podatke o aromaticnim jedinjenjima pa cu postaviti ako nadjem...

[peca50]

Jedan podatak sam zaboravio kod destilacije, a koji se odnosi na arome. Mnoge arome imaju gornju tačku isparavanja a u smislu promene mirisa, naprimer ako se dunja pregreje u destilatu-rakiji dobićemo miris na petrolej, zato oprezno. Da bi se kod destilacije aroma to deformisanje izbeglo, a na osnovu praktičnih i naučnih saznanja, se pribegava ekstrakcija arome u alkohol ili vodu, ređe ulje, pa se tek vrši njena koncentracija destilisanjem. Primer: Stavite latice ruže u mali aparat za destilaciju i pokušajte da dobijete koncentrovani miris zagrevanjem, dobićete smrad, ali ako te iste latice ruže potopite u neutralni rastvor alkohola(određene proporcije), pa posle 24 časa izvršite destilaciju, dobićete predivnu mirisnu kolonjsku vodu sa mirisom ruže!

[peca50]

jeste da je jedna za drugom ali sam na ovaj način hteo da odvojim dve priče na istu temu.
Pošto mnogo ljudi u zadnje vreme posećuje ovu našu sedeljku i pisanku, svakako će im i ova saznanja dobro doći.
Kazani za pečenje rakije kao gorivo mogu koristiti razne otpadne materijale, kabaste i čvrste (slama, seno, otpad od suncokreta i drugih biljaka, piljevinu, ugalj i plin preko gorionika). Ako sam nešto izostavio nema veze, poenta je na drugom, skoro u svim ovim  primerima plamen direktno zagreva dno kazana i na taj način vrši destilaciju, što ima dosta mana i problema, pogotovu ako je masa kašasta pa je podložna zagorevanju., i neujednačenost plamena, tojest temperature destilacije. Postoji drugi način destilacije, ali ne i jednostavniji, to je destilacija pomoću vodene pare, direktno ili indirektno.
-Direktno znači da se na dno kazana postavi perforirana bakarna cev u koju se dovodi zagrejana vodena para koja zagreva materijal za destilaciju i postiže željenu temperaturu od propuštene pare u njega. taj način je koristan kod komina i kabastih materijala koji se destilišu, jer prilikom dotoka žive vodene pare, ona se jednim delom odmah kondezuje što daje tečnost u kazanu pa je destilacija bolja i brža. Mane su da svojim kondezovanjem delimično mnja strukturu sastava dobijenog destilata i povećava troškove, jer stalni gubitak vode u kotlu za proizvodnju pare mora se nadoknađivati ubacivanjem nove koja je normalno hladna, pa je potrebno više goriva za peču.
-Indirektno dovođenje vodene pare je daleko bolji način i ekonomičniji: U kazan se montira spiralna cev(kao spirala na satu), kroz koju prolazi zagrejana vodena para koja na izlaz van kazana ima kondezatorski lonac ili posudu, koja vraća kondezovanu zagrejanu ili vrelu vodu u bazen pored kotla i koja se sa specijalnom pumpom ubacuje u kotao nazad tako da je ušteda energije velika. Na ovaj način alkoholne pare i pare od vode koja je već u sirovini za peču vrše destilaciju, što nemenja organoleptičku sliku dobijenog destilata.
Normalno da bi se ovo uradilo treba malo više truda i para, pod uslovom da se neko želi ozbiljno baviti prozvodnjom rakije i raznih destilata. Praktična primena nije moguća kod kazana prevrtača, već samo kod kazana koji imaju bočni otvor za ispuštanje ispečene sirovine.

[e2e4]

Kazu da krv nije voda.

Nije ni kom.

[Милан Миловић]

Ljudi svaka vam cast, lepa prica i dosta dobra objasnjenja ste dali:)) Mnogo mi se svidja...

Imam naravno par pitanja za sve vas : posto sumnjam da sve ovo drzite u glavi, iz kojih knjiga, ili bolje receno literature ste ovo izvukli?? Citao sam do sada sve i svasta i na ono objasnjenje o kapku i sta se u njemu desava nigde nisam naisao!!!?? Moze li kakav info gde da trazim tu knjigu ili ako imate nesto u elektronskom formatu saljite mi na mail.

AKo moze jos par pojasnjenja o tipovima kazana, mislim na raspodelu na stare vojvodjanske, dalmatinski, pa sumadijksi i ove nove koji su samo dosta siri ako ko zna... cuo sam da se sada za pecenje rakije koriste i destilatori, mada mi je to jako cudno, znate li sta o tome?

[peca50]

Još jednom dobrodošao, nije automatika, ručno i ono prvo!
Evo ja ću o destilatorima, kako ti reče. Svi tipovi kazana i destilerija su isto to destilatori. Kuvajući kljuk, vino, prevrelo voće i drugo izdvajaju alkohol i preko kondenzatora (tabarke) prevode ga u tečno stanje, a mi dirigujemo jačinu ručno ili automatski, zavisi od tipa uređaja za destilaciju(pečenje ili kuvanje, zavisi kako se gde kaže). Destilerijom se nazivaju aparati koji su povezani i sinhronizovani međusobom i čine jednu celinu za destilisanje prevrelih  materija. Kada si pitao za destilatore pomislio sam da se to odnosi na destilerije. Da bih pojasnio šta je destilaerija u tom smislu, navešću i njene sastavne delove. Destileriju čine glavna destilaciona kolona(uprošćeno rečeno glavni kazan), razmenjivač pare, automatski regulator dotoka vodene pare, kondenzatori, (više njih ako je destilerija frakciona), pa tako naprimer frakciona destilerija za destilisanje(peču) vina ima tri kondenzatora:glavni za etil-alc, metilni kondenzator i aldehidni kondenzator. Pored toga ima rektifikacionu kolonu koja omogućava dobijanje željene jačine u kontinuitetu, i na kraju ima hladnjak za destilat, kroz koji prolazi vinski destilat zagrejan i tu se hladi na temperaturu između 15 i 20 stepeni. Normalno tu je i glavna upravna tabla na kojoj se pored merenja jačine dobijenih destilata, ujedno i vrši upravljanje celim procesom automatske destilacije, i očitavanje ostalih pokazatelja procesa rada: kao naprimer: radan temperatura kolone, temperatura kondenzatora, radni pritisak kolone, pritisak dotoka vodene pare, kontrola izlaza otpada itd...

Pednosst ovakve destilerije i destilacije je u tome da je sve automatizovano sa jasnim pokazateljima dobijenih destilata, stalni izlaz željene jačine, stalno izdvajanje frakcija i vrlo malo angažovanje radne snage. Dovoljan je u smeni jedan operater ili rukovaoc uređajima i jedan ložač parnog kotla.

O detaljima svih elemenata destilerije i o načinu rada, u smislu rektifikacije, izdvajanja frakcija, i ostalim detaljima, ako nekog interesuje neka pita pa ću pisati opširnije!