Hrastov čips (letvice, opiljci…) za ubrzano starenje rakije

[peca50]

Radio sam eksperiment sa kombinacijom dve vrste cipsa medijum od francuskog hrasta i strong od americkog hrasta u odnosu 60 prema 40 u korist francuskog. Vinski destilat je od vina dobijenog od smederevke i plovdine, jacina mu je bila 64 procenata alkohola. Dozirao sam sa 3 grama cipsa po 1 litru destilata.  Uporedo sam u drugi sud (inox, pivsko bure prepravljeno zapremine 30 litara), stavio hrastove letvice u odnosu 50 na 50 od homoljskog i slavonskog hrasta. Sudovi su bili isti, povrsina cipsa i hrastovih letvica priblizno ista, temperatura u startu 20C, da bi treci dan postepeno podigao na oko 40C. Tu temperaturu sam odrzavao 5 dana i onda pustio da se sama skine na oko 20C, koliko je imala i prostorija. Ceo proces eksperimenta do uzorkovanja i uporedjenja je trajao 45 dana. I sta mislite ko je pobedio u ovoj utakmici, nisam ja ocenjivao da naglasim dva priznata strucnjaka su se odmah slozili  da je mnogo, mnogo bolji vizueln i organolepticki destilat u kome su bile hrastove letvice. Posebno je to doslo do izrazaja kada se jacina postepeno svela na oko 45procenata alkohola i proces homogenizacije je ucinio svoje (tri meseca posle dovodjenja na 45), u oba destilata sam stavio francuski bonifikator (za remi martan) 3 litra na 100 litara, normalno smanjeno za kolicinu od 30 litara.  Kratak opis jednog i drugog vinjaka
Od cipsa, bledunjav sa identifikacijom arome drveta, posle stabilizacije ili homogenizacija na jacini od 45 prilicno ostar na ukusu.
Od hrasta, intezivno crvenkasto braon boje, prva aroma vina pa onda hrast sa diskretnom notom vanile, na ukusu blag i pitak, klizi niz grlo.
Moj prijatelj Jagnjlac je pio taj vinjak pa neka on kaze kakvi su mu utisci.

[bistrica]

Dobar eksperiment sa još boljim zapažanjem , koja su velikim dijelom u skladu sa nekim ozbiljnim istraživanjima i analizama koje sam imao priliku pročitati. Letvice, kockice i svi drugi oblici koji imaju veću debljinu materijala su neosporno bolja opcija od čipsa. Jedan od glavnih nedostataka čipsa je baš ova astrigencija (oporo i gorko), a na to pogotovo utiče američki hrast u bilo kom obliku. Francuski, ali onaj Limousin to nikako ne može, osim u startu zbog poroznije strukture drveta pa mu treba malo duže vrijeme držanja u rakiji kako bi alkohol razgradio strukturu drveta i oslobodio ostale sastojke zbog zaokruživanja mirisa i ukusa. Nesumnjivo je dobar i domaći hrast ako je pripremljen na ispravan način, ali se ipak zna koje drvo daje najbolja aromatska svojstva, blagost uticaja hrastovine, ugodan, suptilan i mekši okus.

Jedino mi nije jasno ovo za boju. Za 45 dana intenzivno cvenkasta braon, i to sa manjom kontaktnom površinom letvica nego kod bureta, a kod novog bureta se takva boja počinje nazirati tek nakon godinu dana.

P.S. Zaboravio sam još napomenuti da je uobičajeni period odležavanja do degustacije za pravu ocjenu kvaliteta u ovakvim situacijama 6-8 mjeseci nakon vađenja letvica ili čipsa iz rakije, kako bi se pustilo taninima iz hrasta da se oksidacijom polimerizuju (ukrupne) i tako ublaže svoje djelovanje na aromu, a ujedno dozvole uticaj punog aromatskog kompleksa rakije.

[peca50]

Malo kasnim, ali ni meni nije jasno, odnosno nemogu objasniti intezitet boje koji je nastao ovom kombinacijom, pogotovu crvenkasta. Probao sam takodje samo slavonski hrast na kolicini od pet litara, taj destilat sa letvicama od slavonskog hrasta sam drzao na suncu dve nedelje, a zatim jos tri nedelje u hladovini, ali je to bilo kao i na suncu jer je temperatura bila stalno preko 35C. Dobio sam intezivnu boju ali ne tako crvenkastu, kada sam povadio te letvice i stavio druge od homoljskog, dobio sam pribliznu nijansu kao i kod prvog eksperimenta(mislim na onaj sa po 30 litara u predhodnom postu). treci eksperiment je isao samo sa letvcama od homoljskog hrasta i boja je bila svetlo smedja. Cilj ovoga nije bio da vidim sta se desava sa destilatom u smislu ukusa, mirisa, punoce, vec samo nijanse boje.

Ovakav rezultat sam dobio i sa rakijom od jabuka oplemenjenom cvetom zove, boja je skoro istovetna kao i kod vinskog destilata.

[armin1]

ja sam dodao 5 grama kockica od nekog spanskog proizvodjaca po litru viskija koj sam pravio pre nekih4 meseca cini mise, moda i krace. u vecim kolicinama kad je puno balonce od 5 litara boja jeste crvena, ali kad se naspe u casu onda je  tamnije zuta. sad jos kad ga razredim bice jos svetlija tako da cu ga ostaviti jos koj mesec da odstoji sa kockom

[deki]

A šta je sa hrastovim opiljcima

[bistrica]

Ako je neko probao vjerujem da će napisati. Ono što ja znam je da se manje preporučuje, bar za rakiju, jer joj daje još izraženiji efekat uticaja grubljih tanina i sl. u odnosu na prirodno starenje u buretu, zbog debljine tih opiljaka…
Ista stvar je i sa manjim granulama ili prahom od hrasta. 

[peca50]

A šta je sa hrastovim opiljcima

Hrastovu piljevinu, suske od obrade dasaka i ostali sitni otpad od hrasta je moguce koristiti, stim sti se taj sitnez pakuje u vrecice od amerikan platna, koje je predhodno oprano u cistoj vodi i malo prokuvano, pa opet isprano sa hladnom vodom(mislim na vrecice). Kada se prosuse pune se hrastovim opiljcima i dr, pa se iste te vrecice potapaju u kadu sa hladnom cistom vodom da odstoje 24h, i taj proces se ponavlja najmanje tri puta. Posle toga vrecice se vade da se ocede i delimicno prosuse i tada su spremne za potapanje u destilat. Oprez se posebno odnosi na duzinu tretiranja da nebi doslo do prkomerenih izlucivanja i kvarenja pica.


Podrazumeva se da je otpad od hrasta cist, mislim da nema otpadaka kore, i beljika(beljik je neposredni belicasti sloj ispod kore koji se pri obradi drveta odbacuje), ako toga ima u sitnim delovima hrastovine, nemojte je koristiti i probati.

[jon]

……….. stim sto se taj sitnez pakuje u vrecice od amerikan platna, koje je predhodno oprano u cistoj vodi i malo prokuvano, pa opet isprano sa hladnom vodom(mislim na vrecice)……

Ovo pazlivo zapamtite!
Nemojte vrecice za opiljke ili cips stavljati u masinu za pranje vesa i da to operete sa parfimiranog praska ili omeksivaca(kad to das zeni-ona ce to tako uraditi).
Ja sam prosle godine na ovaj nacin zeznuo 10 litara odlicnu rakiju od vina(65%) ,stavljena u staklenom balonu.
I sad je ona lepa, ali sa ukusom Lenor-a, onaj plavi.

[deki]

Oprez se posebno odnosi na duzinu tretiranja da nebi doslo do prkomerenih izlucivanja i kvarenja pica.

Šta kaže iskustvo, na šta obratiti pažnju, da li i kad probati, šta gledati

[peca50]

Ne treba paznju usmeriti jednostrano na boju ili ukus, treba pratiti obadva momenta. Kod neke hrastovine boja se neoslobadja, prelazi, tako brzo u destilat a tanini i ostale materije predju vrlo brzo, ili obrnuto, pa zato probom pratiti kad je najbolje prekinuti, odnosno izvuci vrecice. Posto je je destilat, nezavisno od koga voca, najcesce dosta jaci na tretiranju nego za konzumaciju, jer se podrazumeva skidanje jacine, onda treba skinuti jacinu na pribliznu konzumaciji, pa onda probati kako izgleda.

[deki]

Hm, imam nekoliko punih velikih kesa hrastovih opiljaka koje sam narucio i dobio od mog pintora koji mi pravi burad. Čuvam ih već nekoliko godina i neusuđujem se da išta eksperimentišem, ali me u zadnjih par meseci neki događaji primoravaju na to. Nadam se uspehu, naravno prbaću vrlo oprezno i na maloj količini.

[Black]

Da se ubacim u priču , kada pečem šljivovicu ( jer nju bojim a lozu ne), u  plastičnu flašu od 3 ili 5 l. ubacim letvicu  10 x 1 x 1 cm od   ,, srca'' stare trešnje . Jako lepo boji rakiju a ne utiče na ukus. Može i dudova letvica , takođe samo od srži drveta.

[bistrica]

Hm, imam nekoliko punih velikih kesa hrastovih opiljaka koje sam narucio i dobio od mog pintora koji mi pravi burad. Čuvam ih već nekoliko godina i neusuđujem se da išta eksperimentišem, ali me u zadnjih par meseci neki događaji primoravaju na to. Nadam se uspehu, naravno prbaću vrlo oprezno i na maloj količini.

Samo pripazi na ove nabrojane elemente.

Bez obzira na odabir vrhunskog materijala, i iste takve obrade, hrastov čips i letvice ionako ne mogu parirati neisluženom buretu. Pogotovo to ne može biti slučaj kod nekog komada drveta pripremljenog u kućnoj radinosti. Kvaliteta i starost stabla (70-100 godina), dio stabla koji se koristi, način i nivo sušenja, način i nivo paljenja, ovinjavanje,… što za posljedicu jako često ima grube i zelene tanine, opor i stršeći nezaokružen ukus destilata. Neko je ovaj drvenasti ukus  nazvao i aromama na hrastov parket.

[deki]

Bez obzira na odabir vrhunskog materijala, i iste takve obrade, hrastov čips i letvice ionako ne mogu parirati neisluženom buretu. Pogotovo to ne može biti slučaj kod nekog komada drveta pripremljenog u kućnoj radinosti. Kvaliteta i starost stabla (70-100 godina), dio stabla koji se koristi, način i nivo sušenja, način i nivo paljenja, ovinjavanje,… što za posljedicu jako često ima grube i zelene tanine, opor i stršeći nezaokružen ukus destilata. Neko je ovaj drvenasti ukus  nazvao i aromama na hrastov parket.

Jasno kao dan i noć

[armin1]

na zalost hrastovu opciju nemam jer mi je bure povremeno propustalo manje kolicine vode pa nisam smeo da ga ubacim