Čišćenje aparata za destilaciju

[blue_moon]

Postaviću u prilogu sliku koja daje odgovor na pitanje. Slike nekad govore više nego hiljade riječi. Kip Slobode,  
Inače, u toku destilacije, gaza i pamučna vata.

[bc201]

Blue moon hvala na odgovoru
Nisam razumeo sta tacno da radim sa gazom i pamucnom vatom? Da li je nesto u vezi filtriranja rakije prilikom hvatanja u sud?

[blue_moon]

Prije nego što destilat krene na luli, na prihvatnoj posudi postaviš gazu, i pamučnu vatu gdje destilat prolazi.
Sasvim dovoljno da ne završi plavetnilo u destilatu.

Inače, upravo zato što bakar ima ovu osobinu katalitičkog materijala je nezamenljiv u destilaciji. Zamisli samo one prohromske destilatore koji ignorišu sve nepoželjno. I puste ga u rakiju.

[bc201]

Sjajno...hvala jos jednom

[blue_moon]

 

[bubba_kr]

Kazan sam oprao sodom i imam sada 2 kazna šljive i 1 prepreka,je li potrebno opet koristiti sodu prije prelaska na prepek?

[blue_moon]

Nema potrebe,samo vodena para.

[Satir]

Pitanje za Bistricu

Lani sam imao jedan kotao meke rakije od jabuka za prepek i prije prepeka sam sam očistio kotao 1%...om otopinom NaOH na način da sam nakon 1h kuhanja napunio lulu i spiralu vrućom otopinom iz kotla i ostavio nekoliko sati u cijevima nakon čega sam puštao čistu vodenu paru kroz sistem 20 min. Nakon toga sam napravio prepek ali aroma prepeka nije bila intenzitetom ni blizu aromi meke rakije. Naknadno sam pročitao da bez obzira na ispiranje ostane mikrofilm lužine u cijevima te da je rakija iz 1. kotla uvijek slabije kvalitete a ja skoro nikada nemam za prepek više od 50 l a kotao je 80 litarski...zato sam ove godine nakon identičnog postupka čišćenja ostavio u cijevima 10-15 min hladnu 10%-tnu otopinu vinske kiseline i nije bilo pada arome a i rakija je dobrog okusa. Ono što me muči je da li na ovaj način mogu nešto pokvariti , npr ako predugo ostavim kiselinu u cijevima pa nakon što neutralizira lužinu reagira s bakrom te da li bih izbjegao potrebu za neutralizacijom lužine upotrebom kristalne sode ili neke druge lužine slabije od natrijeve?

[bistrica]

Bez veze me uporno tjeraš da iznova pričam kako se unutrašnje bakarne površine ne tretiraju kiselinama nego sodom. Medij koji sadrži organske kiseline reaguje sa bakrom što onda može dati proizvod  štetan po zdravlje i štetnost po kvalitet rakije. Tretiraju se kaustičnom ili kristalnom sodom jer se bakar pored njih ponaša stabilno. Ne radi se nikakva neutralizacija sode kiselinama nego se ona ispere vodom a potom i zaparavanjem na tabarku bez vode.

Treba malo pogledati i dosljedno primijeniti bar one osnovne preporuke. Jedna od njih je da se hemijsko čišćenje kazana ne radi neposredno prije destilacije nego na kraju sezone, ili više njih ako nema potrebe jer je kazan manje korišten. Na drugoj strani katalitička uloga bakra se bitno umanjuje njegovim prljanjem, zasićenjem površine od nakupina iz reakcija sa sumpornim jedinjenjima, masnim i isparljivim kiselinama... One druge organske poput vinske nisu isparljive pa neće praviti štetu, reakcijom i zasićenjem, umanjenjem mogućnosti drugim jedinjenjima za reakciju na silaznim dijelovima kazana za destilaciju. Zato ne treba grlom u jagode krenuti u igru ćora bake i postaviti ih tamo gdje nikako ne mogu i ne trebaju biti. Ne može se od lakrdije praviti smislena priča.

[Satir]

Hvala na odgovoru. Da sam ranije znao da nije potrebno kemijski čistiti kotao nakkn svake 5. destilacije, prelaska s meke rakije na prepek, na drugu vrstu voća ( kako tvrde na jednom drugom mjestu) itd. ne bih upropastio dvadeset i nešto litara rakije. U mojem slučaju je onda dovoljno oprati kotao na kraju sezone. Šteta što to nisam saznao na vrijeme.

[Satir]

Nikoga na ništa ne želim natjerati a uporan sam u nastojanju da saznam kako dobiti što kvalitetniju rakiju. I meni je logično da ne čistim metale kiselinom ( toliko se sjećam kemije) ali očigledno je veći dio estera nekamo otišao. Da li su reagirali sa sodom ili s bakrom ne znam, znam ali znam da mi se nije dopao rezultat prepeka.

[nemanjas]

Poštovani forumaši,

posle mnogo godina neaktivnosti na forumu a podstaknut od jednog člana foruma čije mišljenje veoma uvažavam, rešio sam se uključiti u ovu konkretnu diskusiju, pošto me trenutno okupira problematika održavanja higijene kazana. Zato bih želeo da počnem naširoko, pošto o ovome ima tekstova u dosta tema a nije sve na jednom mestu.
Prvo nešto o tome šta se sve dogadja na površini bakra i kako se on “prlja” i koja “prljavština” može biti korisna a koja ne. Molim iskusnije da me isprave ako sam nešto pograšno naveo. 
Bakar ima tri oksidaciona stanja:
1.   Cu 0 – elementarni bakar onaj koji se nalazi u materijalu kazana
2.   Cu I – u bakar I oksidu Cu2O
3.   Cu II – u bakar II oksidu CuO
Pri izlaganju vazduhu na površini elementarnog bakra formira se mešoviti film –patina braon ili crne boje (tarnish-tamnjenje) koja se sastoji od: CuO, Cu2O i Cu(OH)2. Joni bakra i kiseonika reaguju da bi formirali okside bakra, ali, ako su ograničeni samo na suv vazduh, ovaj proces je veoma spor.
Vlaga katalizuje proces oksidacije, povećavajući reaktivnost bakra i dovodi do korozije ili patine. Zbog toga se preporučuje brisanje vode sa opranog bakarnog kazana umesto da se osuši sam.
Voda sa rastvorenim kiseonikom aktivira površinu elementarnog bakra kroz sledeće reakcije:
Cu + H2O → CuO + H2
2Cu + H2O → Cu2O + H2
Cu + 2H2O → Cu(OH)2 + H2
U slučaju svakodnevnog rukovanja bakarnim predmetima, bakar će najverovatnije formirati smeđu ili crnu mrlju u prisustvu kiseonika, vlage, ljudskog dodira, i određenih hemikalija. Ovo tamnjenje se može dalje razviti, što dovodi do korozije (ili patine), koja je obično zelena. Štaviše, toplota i kisela jedinjenja, koja se nalaze u komini u prvom redu sirćetna kiselina, takođe mogu izazvati trenutnu koroziju (poznatu kao verdigris). Verdigris daje bakru zelenu boju, ali nije tako izdržljiv kao patine koje se postupno razvijaju bez prisustva kiseline i rastvorljiviji.
Sirćetna kiselina reaguje sa oksidima bakra formirajući pri tom bakar II acetat
(kupri acetat) u sledećim reakcijama.
CuO + 2CH3COOH → Cu(CH3COO)2 + H2O
Cu2O + 4CH3COOH → 2Cu(CH3COO)2 + H2O + H2
Plava patina se najčešće sastoji od kupri sulfata pentahidrata tj. bakar II sulfata pentahidrata CuSO4× 5H2O , može biti prisutan i bakar karbonat, bakar sulfid, bakar hlorid ili bakar acetat, bakar hidroksid ali često u sebi sadrži i mešavinu oksida bakra.
Pored sirćetne kiseline u komini više sumpornih jedinjenja iz fermentisane sirovine interaguju sa bakrom.
Najčešća jedinjenja na bazi sumpora koja mogu nastati u toku alkoholne fermentacije biljnih sirovina su:
1.   Dimetil sulfid (DMS)
2.   Dimetil disulfid (DMDS)
3.   Dimetil trisulfid (DMTS),
4.   Dimetil tetrasulfid (DMTeS)
5.   Etil metil sulfid (EMS)
6.       Etan tiol (etil merkaptan) 
7.       Metan tiol (metil merkaptan)
Sva ova jedinjenja sumpora imaju nepoželjan miris. Ova jedinjenja potiču od aminokiselina metionina i cisteina, koji na kraju potiču od kvasca i voćnih sirovina koji se koriste u fermentaciji (bez ulaženja u polemiku oko nastanka ovih jedinjenja).
Na površini bakarnog kazana formiraju bakar II sulfid CuS – mrke boje većinski,
Mada se ne može isključiti i prisustvo drugih jedinjenja bakra koji su prisutni na površini kazana:
Cu2S – crne naslage
CuS – crne naslage
CuCl – žuto zelene naslage
CuCl2 – oker naslage
CuO – crne naslage
Cu2O – žuto crvene naslage
Cu(CH3COO)2  – zelene naslage
CuSO4× 5H2O – plavo zelene naslage
Cu(OH)2 – plave naslage
Suma sumarum ovo su jedinjenja bakra koja se mogu naći na površini kazana (bar ona za koje sam ja našao dokaz da postoje), verovatno ne sva istovremeno i ne u istim uslovima. Neka su više zastupljena a neka u minornom procentu i naravno mnogo se razlikuju po uticaju na aromatski kompleks pića. Pretpostavljam da što se tiče kvaliteta pića najgore uticaje imaju sumporna jedinjenja, i kupri acetat, ali to ostavljam nekom iskusnijem da potvrdi. A osim negativnih uticaja verovatno katalitička uloga bakra u nekim slučajevima ne bi ni bila moguća da nema upravo bakarnih oksida ili bi u nekim drugim slučajevima bila prenaglašena.
Na osnovu svega iznetog moj je zaključak da u čišćenju bakra treba naći i meru, uklanjanje organskih ostataka svakako da primenom sode ali potpuno čišćenje bakra (do sjaja) i pogotovo ako je previše često pravi poprilične probleme. Takođe i čišćenje raznim kiselinama (sumporna, limunska, sirćetna itd.), upravo zbog gore navedenih reakcija.
U svetlu ove priče prilažem nekoliko, meni nepoznatih metoda čišćenja kazana do kojih sam došao pretragom raznih foruma koji se bave destilacijom, neke od njih čak preporučuju i proizvodjači opreme:
1.   Pranje 5% sumpornom kiselinom koja sadrži i 1% vodonik peroksid. Potom neutralizacija sa 3% kaustičnom sodom i na kraju ispiranje sa 1% limunskom kiselinom (oni to zovu rejuvenacija bakra??). Posle toga nema ni ispiranja vodom ni zaparavanja.
2.   Nasuti u kazan 4-5L alkoholnog sirćeta (koncentracije 6-9%) i kuvati 1h. Nakon toga potapanje svih delova kazana u PBW na pola sata (Powdered Brewery Wash, nisam siguran šta je ovaj prozvod, samo znam da nije kaustičan i da se u inostranstvu dosta koristi), potom samo ispiranje vodom. Zaparavanje se ne spominje
3.   Rastvor limunske kiseline 0.5% sipati u kazan da bude pun, dovesti do ključanja da para prolazi kroz ceo sitem 5-10 minuta , zatim ispiranje svih delova sa sodom bikarbonom, nije pisalo koliko %
U vezi sa time imam tri pitanja:
1.   Da li neko zna šta je to sredstvo pod nazivom PBW?
2.   Vrlo mi je čudno što niko ne radi zaparavanje, koje lično nalazim da je veoma korisno?
3.   Limunska kiselina ne bi trebalo da je isparljiva, tako da mi posebno način pod 3 deluje nelogično?

Ja lično radim pranje svih delova 2% kaustičnom sodom, potapanjem 1h, za kojim sledi ispiranje vodom i zaparavanje od pola sata, i to radim 3 puta godišnje (pred početak sezone, pri prelasku na prepek i na kraju sezone. Između svakog kazana ide potapanje lule i aparata u vrelu vodu iz tabarke a na svaki 2-3 kazan ribam kapak vrelom vodom i sunđerom i puškiram sa kompresorom. Nikad nikakve kiseline nisam koristio. Da li možda i ja preterujem sa pranjem sodom ili je ovo ok?

Znam da će retko ko imati snage da čita sve ovo, ali ja drugačije ne umem da postavim ovo pitanje.

[nemanjas]

Sad vidim prethodnih nekoliko postova,

i shvatam da sam možda preterao sa brojem pranja sodom, ali nisam napomenuo da je broj kazana meke rakije pre prepeka uvek izmedju 70 i 120, pa mi je i bilo logicno da je pranje pre prepeka potrebno. Možda je onda i ovo pranje na početku sezone višak?

[bistrica]

Da li neko zna šta je to sredstvo pod nazivom PBW?

PBW je Sodium Percarbonat - Natrijev perkarbonat (Na2H3CO6). Dobiva se kristalizacijom otopine natrijevog karbonata i vodikovog peroksida.
Natrijev karbonat (Na2CO3 x 10H2O), kristalna soda, kalcinirana soda.
Natrijev hidrogenkarbonat (NaHCO3), soda bikarbona, natrijev bikarbonat,

Sva ova jedinjenja sumpora imaju nepoželjan miris.

Kao i kod ostalih aromatskih jedinjenja rijetko šta je baš uvijek nepoželjno. Nepoželjne mogu biti njihove pretjerane ili nevelike koncentracije a ne isključivo pojedina hemijska jedinjenja. Tipičan primjer pozitivnog uticaja određenih sumpornih jedinjenja je vino Sauvignon a kod destilata pojedine vrste pravih kvalitetnih viskija.

Da li možda i ja preterujem sa pranjem sodom ili je ovo ok?

Pretjeruješ u dvije aktivnosti. Temeljito pranje kazana se radi orijentaciono i uobičajenim tokom stvari tek nakon 90-120 obavljenih prvih destilacija. Temeljito u tvom slučaju ne mora značiti i hemijsko pranje. Druga je stvar kada stari i neodržavani kazan prvi puta u svom životnom vijeku ide na takav tretman. U svakom slučaju nakon hemijskog pranja je potrebno vrijeme u kojem će bakarna površina djelimično oksidirati. Može to biti stajanjem u ne suviše agresivnoj sredini koja bi inače štetila bakru a može biti i prethodnom destilacijom nekog fermentisanog materijala kako bi se otklonio negativa uticaj prve ili prve dvije destilacije nakon takvog pranja. Prenaglašena katalitička aktivnost bakra koja bi pretjerano eliminisala prije svega uticaj masnih kiselina pa i sumpornih jedinjenja. Ništa nije crno bijelo kod aromatskih uticaja.

Hemijsko pranje na kraju sezone je tebi sasvim dovoljno. Prije sezone je onda nepotrebno pa i štetno. U sezoni je dovoljno i sasvim je u redu da to ide „ribanjem“ unutarnje bakarne površine, zaparavanjem ili ako je potrebno u zavisnosti od broja kazana i njegovih dijelova, vodenim mlazom pod visokim pritiskom. Jedino bi kondenzator mogao biti izložen temeljitom hemijskom pranju. Kiseline svakako izbjegavati.
Priče o pranju na koje si nailazio najčešće imaju veze sa pranjem rektifikacionih kolona u kojima je akcenat na pranju nalijevanjem i ispiranju kondenzatom vodene pare padajućih pragova od te kolone. Zaboravi na tu priču. Normalno nastavi da radiš sve ono ostalo što radiš

[rnovak]

Uh, ispada da sam i ja debelo pretjeravao s kemijskim čišćenjem... Nisam bio svjestan negativnih učinaka.
Pečem samo za vlastite potrebe po 4kazana+prepek loze, a onda još jednu takvu turu (4+1) jabuke ili kruške...

Da li je u takvom slučaju dovoljno samo ribanje kazana prije prepreka, a čak i prelaska na drugu vrstu voća (ipak su minimalne količine u pitanju)? Pa onda ograničiti kemijsko na 1x godišnje na kraju sezone?