Destilacija aromatskih komponenti – Kako destilacijom dobiti vrhunsku rakiju.

[alambik]

Ja sve nešto mislim, današnjoj tehnologiji nije teško nijednu hemijsku supstancu dobiti izolovano, skoro apsolutno čisto, pa zašto ne bismo po ovoj recepturi, koju bistrica ovde izlaže, mešali jednostavno sve te supstance i to onda u omerima koje smatramo idealnim?
Toliko čistog alkohola, toliko vode, toliko viših alkohola (i to takvog sastava koji mi želimo), pa onda toliko estera i eteričnih ulja....
ne bi li to bila idealna rakija i ne bi li bilo kakava destilacija komine tad postala suvišna, i jednostavno izumrla?

[KizaHood]

...provjerio bih tako što bih izvadio 20EUR-a i napravio analizu...

Eee, kad bi bilo tako lako...

Ali, posto bi analizom trebalo dokazati 2 stvari, slede 4 analize (2 dimenzije: uticaj vrste komine i uticaj nacina prepeka (tvoj vs. moj).

Ako bi "reperna" komina bila sljiva, to bi znacilo da prvo moram da ispecem obicnu sljivovicu na moj nacin (bar 2 kazana), pa onda obicnu sljivovicu metodom cistog prepeka (bar 4 kazana), pa onda rakiju za koju me zanima uporedjenje (npr. medovaca) metodom cistog prepeka (posto moju vec imam), dakle, da bih dobio odgovore na moja pitanja moram da ispecem 10 kazana rakije i da uradim 4 analize!!!

Da, "glumim" zainteresovanost, posto mi se bas ne radi experiment ovog obima!

A sto se tice tvoje tvrdnje da si odgovorio na moje pitanje vezano za izbor vrste destilacije u zavisnosti od vrste sirovine od koje se pravi rakija... Ako je tvoj odgovor "svejedno je", oda se slazem da si odgovorio.

Ali, sa odgovorom se jednostavno ne slazem.

[bistrica]

Kada se radi o destilaciji za dobivanje voćne rakije kažem da je svejedno koje je voće u pitanju iz razloga koje ču nevesti u ovom tekstu.
Svo voće ima jako sličan hemijski sastav, ako se posmatraju grupe hemijskih jedinjenja koje će biti zastupljene u komu koji se destiliše. Normalno da u tim grupama, kod svake pojedine vrste voća ima bitnih razlika koje nam i određuju aromu tako dobivene rakije, ali sa aspekta destilacije odnosno situacije da bi sada iz tih razloga trebali mijenjati postupak u njegovoj suštini, to nije uopšte bitno.
Trebamo biti svjesni, bez obzira što je u pitanju najkvalitetniji kazan za destilaciju voćnih rakija, da alambik u sebi sadrži i ograničenja, odnosno ne možemo od njega očekivati da uradi nemoguće. Drugačije rečeno poznavajuči hemijski sastav voća i fermentisanog kljuka koji namjeravamo staviti na destilaciju i poznavajuči ograničenja destilacije na alambiku, mi moramo voditi računa o kvaliteti voća, trenutku njegove berbe, načina prerade i fermentacije, da bi smo bili u stanju sa alambikom dobiti kvalitetnu rakiju. Tako se na primjer zbog veće količine hexanola, sorbitola, tanina, proizvodnje glicerola od strane kvasaca kao i viših alkohola, acetaldehida, etil acetata..., preporučuje za krušku branje cca. 10 dana prije tehnološke zrelosti, za jabuku u tehnološkoj zrelosti, kajsija u prezrelosti, dunju sa što dužim čuvanjem na grani i berbu prije pojave prvog mraza, za sve osim kajsije sa dozrijevanjem nakon berbe i tek nakon toga prerada i stavljanje na vrenje. Preporučuje se i različit način prerade i izvođenja fermentacije sa potrebom regulacije faktora koji određuju konačno postignute komponente baš prilagođene ograničenjima na alambiku. Kada sve to uradimo na poželjan način onda imamo situaciju da nam destilacija može imati variranja koja su samo izražena u nijansama, a nikako u nekim radikalnim odstupanjima. Ako o svemu navedenom ipak nismo do kraja vodili računa, opet će nam se u kljuku naći iste grupe jedinjenja koja se generalno u destilaciji ponašaju na isti način.
U svakom kljuku imamo jako sličnu situaciju sa ukupnom količinom, viših alkohola, estera, aldehida, terpena, isparljivih kiselina i sl.. Kada se posmatraju analize rakija dobivene od različitog voća, očigledno je da je i u njima ovo sve zastupljeno na jako sličan način. Naglašavam da govorim o grupama jedinjenja, a unutar tih grupa sada imamo različite količine pojedinih komponenti, njihove različite proporcije, i nekih komponenti u nekom voću i kljuku uopšte nema ili nekih komponenti ima a u drugom voću ih nema, i baš to nam i određuje one suptilne nijanse aroma po kojima i možemo prepoznati vrstu voćne rakije. Svega toga su svjesni čak i oni koji pišu zakone, pa na ovom linku možeš vidjeti koje su to razlike propisane zakonskim okvirima za rakije dobivene od različitog voća.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,199.msg9378.html#msg9378
Potrebno je još naglasiti da se na primjer za situaciju sa 100 mg./l. i 300 mg./l. viših alkohola u kljuku dešava isto, opet viši alkoholi isparavaju i prelaze u destilat na poćetku destilacije i njihova količina pada kako destilacija odmiče. Svejedno je da li ćeš u rakiji imati 1000 ili 5000 mg./l. a.a. Vol.%, analizom bilo koje voćne rakije, odnosno njenog prvenca i patoke, ćeš potvrditi način njihovog prelaska u destilat. Ovo ti je ujedno i odgovor da trebaš samo u jednoj situaciji uraditi hemijsku analizu i uvjerit se u činjenicu koju bez ikakvih argumenata osporavaš i naprosto ne želiš da je potvrdiš, a tako je sve to jednostavno izvodljivo. Sve ostale analize, za bilo koju situaciju koju navodiš, su nepotrebne jer bi pokazale potpuno isti rezultat. U prvencu bilo čega imaš mnogo veću količinu viših alkohola nego u patoci od te iste destilacije.

Ako ovdje nemamo šta novo iznijeti, mislim da onda i nema razloga da se i dalje nepotrebno ponavlja već napisano, pa makar se na kraju ni u čemu i ne složili.                        
Jedino ako se ne igramo igara, čija će biti „zadnja“ na način da izmaltretiramo „protivnika“, ne bi li on odustao od prazne priče, i time doživjeli privid slavodobitnosti i Pirovu pobjedu.

P.S. Da sam na tvom mjestu ja bih sebi postavio jedno pitanje. Kad ovaj toliko „tuši“ o tome i još nudi situaciju da sa 20 EUR-a bude ismijan i proglašen lažovom i manipulatorom, vjerovatno nešto ima u tome? Moram to provjeriti i ušutkat ga za sva vremena.

[vinakija]

Arome se ne dobijaju mesanjem osnovnih, glavnih komponenti alkoholnog pica, vec prisusutvom i do nekoliko stotina "hemijski cistih" jedinjenja. Cesto, poznate rakije na trzistu nastaju mesanjem aromom osiromasenih rakija. Tako se dobijaju standardne rakije, pogodne za izvov, ciji se kvalitet proverava gasnom hromatografijom. Stare metode karakterisanje kvaliteta rakije, ako i test probom nisu dovoljni. Trazi se "standardna" a to zmaci reproduktivna rakija. Ne hemijskom fakultetu u Beogradu, a verovatno i na slicnim fakultetima u drugim mestima mozete analizirati prirodne rakije i uveriti se da su u domacim rakijama, zavisno od vestine destilovanja, prepeka, koriscenih sirovina, vremena fermentacije i prisutnih kvasaca, zastupljene stotine prisutnih jedinjenja. To upravo i smeta formiranju reprezentativne srpske rakije.
I samo kao napomena patoka potice najvecim delom od raspadanja kvasaca i njegovih metabolita, a ne od voca.

[bistrica]

Arome se ne dobijaju mesanjem osnovnih, glavnih komponenti alkoholnog pica

Ako si poruku uputio meni onda je pogrešna adresa, ako si nekom drugom onda si to trebao naznačiti, citatom ili slično.

...patoka potice najvecim delom od raspadanja kvasaca i njegovih metabolita, a ne od voca...

Ovdje si dobro lupio.

[vinakija]

Arome se ne dobijaju mesanjem osnovnih, glavnih komponenti alkoholnog pica

Ako si poruku uputio meni onda je pogrešna adresa, ako si nekom drugom onda si to trebao naznačiti, citatom ili slično.

...patoka potice najvecim delom od raspadanja kvasaca i njegovih metabolita, a ne od voca...

Ovdje si dobro lupio.

Pre nego sto covek posegne za tako nepristojnim recima, morao bi da zna bar biohemiju, metabolizam aminokiselina tokom vrenja i nakon vrenja. Jer kada kvasac zavrsi fermentaciju postaje samo obican les koji se raspada. E, sad kad si me zacikao pohvali se svojim kvalfikacijama, osim o napamet pricanju kako patoka destiluje na pocetku. Nisam tome zeleo da se narugam, a to je stvarno smesno.

[bistrica]

Baš fino, završili smo i prije nego smo počeli. Ti ćeš sebi ipak morati naći nekog drugog i pričati mu kada ti misliš da isparavaju viši alkoholi, jedino mu ne daj da pročita nešto od vrhunskih svjetskih autoriteta od kojih je jedan bio toliko velik da se po njemu zove i najcjenjeniji svjetski univerzitet specijalizovan baš u ovoj oblasti. Možeš mu pričati, kako aminokiseline nisu iz voća nego su pale sa neba, i kad se završi fermentacija da onda nastaju viši alkoholi ne iz voća nego kao produkt autolize kvasaca, odnosno njegovih leševa. Možeš i pričati kako nije preporučljivo skidati vino sa taloga ili raditi destilaciju prije započinjanja autolize kvasaca, jer bože moj kako ćemo onda imati više alkohole u dovoljnoj količini kad oni nastaju nakon fermentacije. Isto mu ne daj da pročita kako iz aminokiselina nastaje 10% viših alkohola  od ukupne količine, a da  se veći dio sintetizuje iz međuproizvoda alkoholnog vrenja, piruvata i etanala iz kojih nastaju ketokiseline iz kojih dekarboksilacijom nastaju aldehidi koji bivaju redukovani u više alkohole, i sve to u toku fermentacije a posle nje tajac ili destilacija. Ovo tvoje mi jako liči na Nikićevića, kada je objavio da se metanol nastavlja stvarati i nakon završene fermentacije, a sav ostali svijet zna, i ne spori, da svoj konačni sadržaj dostiže početkom fermentacije.

[vinakija]

Baš fino, završili smo i prije nego smo počeli. Ti ćeš sebi ipak morati naći nekog drugog i pričati mu kada ti misliš da isparavaju viši alkoholi, jedino mu ne daj da pročita nešto od vrhunskih svjetskih autoriteta od kojih je jedan bio toliko velik da se po njemu zove i najcjenjeniji svjetski univerzitet specijalizovan baš u ovoj oblasti.

Ovo je nesto ozbiljno ili sala? Ne razumem. Malo vise argumenata molim. Mi, nismo nista “zapocinjali”..

Možeš mu pričati, kako aminokiseline nisu iz voća nego su pale sa neba, i kad se završi fermentacija da onda nastaju viši alkoholi ne iz voća nego kao produkt autolize kvasaca, odnosno njegovih leševa.

Amikiseline iz voca pojede kvasac pri rastu. Neko mora da napravi alkohol. A da bi to uradio mora da se razmnozi. Nako obavljene fermentacije njegova sudbina za tebe je tajna..Za mene nije. Raspada se i oslobadja sve one aminokiseline koje je pre toga pojeo. Deluju cudno, ali radi.

Možeš i pričati kako nije preporučljivo skidati vino sa taloga ili raditi destilaciju prije započinjanja autolize kvasaca, jer bože moj kako ćemo onda imati više alkohole u dovoljnoj količini kad oni nastaju nakon fermentacije.

Opet nisi razumeo. Zivot kvasaca je kratak. Oni se razmnozavaju i umiru tokom fermenatcije, doprinoseci ukupnim aromamama, ali se arome razvijaju i tokom destilacije Narocito na vrelim bakarnim povrsinama, gde dolazi i do transesterifikacija. I tokom lagerovanja se razvijaju nove arome.

Ovo tvoje mi jako liči na Nikićevića, kada je objavio da se metanol nastavlja stvarati i nakon završene fermentacije, a sav ostali svijet zna, i ne spori, da svoj konačni sadržaj dostiže početkom fermentacije.

Sta ces kad je u pravu. Niko ne spori da MAKSIMALNA kolicina nastaje tokom fermentacije, tacnije razlaganjem pektina iz voca. Zato ga u picima od secera nema..
Da li si cuo za transesterifikaciju i promenu sastava etarskih ulja tokom lagerovanja? Nisi? Znam! Transesterifikacija i destilacija, kao I lagerovanje su odgovorne za oslobadjanje metanola. Istini ya volju male kolicine. Najzad, citava gomila radova o destilaciji je pokazala da se i methanol u klasicnim kazanima javlja u svim frakcijama i da ga je, kao i patocna ulja (koja mute rakiju pri razblazivanju prepeka vodom), moguce potpuno dovojiti samo na refluks (rektifikacionim) kolonama. A tada se ne dobija rakija, vec rafinada. A tek rakije bez metanola. Cudo su te pectin metal esterase. Zato, prvo uci, citaj, pitaj, pa pisi..

[KizaHood]

Bistrice, dokle ta arogancija i vredjanje svakog ko se drzne ne sloziti se sa tvojim stavovima?

[bistrica]

Kiza, nisam ni ja tebi rekao da ono što je napisano nema veze sa logikom i zdravom pameti, nego si ti to rekao meni.
Što sam ti onda nešto od toga vratio nazad, nije do mene nego je to samo obična posljedica.
Ne treba baš brkati uzrok i posljedicu. Ako mi se bude dalo, na temi full kontakt, prikazat ču ti mnoge dosadašnje situacije, pa opet izvuci isti zaključak, ako baš želiš. Nema veze što nije istinit.

Ova situacija je jako slična, čovjek se obratio meni i počeo neku priču i dražanje predavanja o tome kako se arome u rakiji ne mogu dobiti vještačkim putem, sa čim ja nemam ama baš nikakve veze, niti sam to nekada tvrdio.
U svemu tome je još rekao da viši alkoholi nastaju autolizom kvasaca, za što sam ja konstatovao, ne kao ti da kažem kako to nema veze sa zdravom pameču, nego sam bio puno pristojniji i samo sam rekao da je „provala“ ili „lupanje“. Šta je to toliko ružno, pa nismo valjda pekmeze, da se uvrijedimo na svaku tvrdžu rijeć.  

[bistrica]

Ovo je nesto ozbiljno ili sala? Ne razumem. Malo vise argumenata molim. Mi, nismo nista “zapocinjali”..

Obradovala me je tvoja najava prisustva na ovom forumu, sa aspekta povećanja broja članova koji pitanjem ili pisanjem mogu inicirati nešto što je vrijedno pažnje, ali me onda razočarala netačna i neprecizna tvrdnja da patočna jedinjenja nastaju autolizom kvasaca i da svoje porijeklo nemaju u voću. Nisam pritom mislio na metabolizam, jer to je ona treća stvar u rečenici koja je tačna, i zbog koje sam i rekao da si „dobro“ lupio. Da su bile sve tri stvari netačne, onda bih rekao da si je „skroz“ lupio, u smislu cijele rečenice.   
Krajnje je ozbiljno. Nisam ja kriv što je tebi smiješan način prelaska viših alkohola u toku destilacije. Uzmi samo nekog ozbiljnog i pročitaj, pa ćeš i sam vidjeti, uostalom imaš na forumu neoborive materijalne činjenice date i u tabelama i u grafikonima. Ja ne mislim sa svakim, kome se ta činjenica ne sviđa, ulaziti u polemiku, zato i kažem da je to gotova priča i prije nego je započela. Ako neko nije u stanju da prihvati ovako iskazane činjenice i argumente, onda naprosto nije dobar sagovornik, bar ne u toj situaciji. Postoji i ona druga mogućnost, prospi znanje sa približnom snagom činjenica i dokaza, onda ne samo da priznajem pogrešku nego te i molim za daljnju priču i pojašnjenja, ali na žalost ovo je samo teoretska mogućnost.

Nakon obavljene fermentacije njegova sudbina za tebe je tajna..Za mene nije. Raspada se i oslobadja sve one aminokiseline koje je pre toga pojeo. Deluju cudno, ali radi.

Daj molim te nemoj ponovno, fokusiraj se na metabolizam, aminokiseline ulaze u sastav čelije kvasca zato što su mu potrebni kao hrana i on iz njih uzima samo amino grupu i tako radi njihovu dezaminaciju. Sada kada je ta aminokiselina ostala bez amina ona više nije amino nego ketokiselina i kao takva dalje učestvuje u lancu gdje se kao konačni metabolit javlja viši alkohol. A šta bi sa aminokiselinama koje su ušle u čeliju kvasca, pa nema ih više zato što su razgrađene na amoniojak i ketokiselinu. Kao što nema ni šećera iz voća jer je iz njega nastalo nešto drugo, isti slučaj ti je i kod aminokiselina. Kod tebe one bez obzira što su razložene, da bi im jedan dio bio pojeden a drugi dio u drugom hemijskom obliku otišao svojim putem, ipak nekako dožive reinkarnaciju i izađu iz mrtvih čelija. Druga je stvar što svaki živi organizam u svom tkivu sadrži bjelančevine čijom razgradnjom nastaju aminokiseline.
Ima još nešto, premda su aminokiseline osnovni izvor azota potrebnog za metabolizam kvasaca, to se ne odnosi na sve aminokiseline. Postoje i one koje kvasac uopšte ne koriste tokom vrenja.

Opet nisi razumeo. Zivot kvasaca je kratak. Oni se razmnozavaju i umiru tokom fermenatcije, doprinoseci ukupnim aromamama, ali se arome razvijaju i tokom destilacije Narocito na vrelim bakarnim povrsinama, gde dolazi i do transesterifikacija. I tokom lagerovanja se razvijaju nove arome. Da li si cuo za transesterifikaciju i promenu sastava etarskih ulja tokom lagerovanja? Nisi? Znam! .... i patocna ulja (koja mute rakiju pri razblazivanju prepeka vodom)..

Nemoj sada bježati i razvodnjavati sa destilacijom, ovdje pričamo o fermentaciji i onom što si iznio, da patočna jedinjenja nastaju autolizom kvasaca. Uostalom ovo za transesterifikaciju nije uopšte bitno u alkoholnom vrenju, za to su potrebni malo drugačiji uslovi. Ovo što pričaš je u stvari esterifikacija koja nastaje u destilaciji i odnosi se na etilne estere pojačano u dijelu srednjeg lanca masnih kiselina i isključivo u destilaciji za sve dugolančane preko 12 atoma ugljenika. Sve to iz razloga što je temperatura u ovom slučaju jako bitan faktor, ne nastanka nego prisustva ovih masnih kiselina u mediju van čelije kvasca. Njihovo prisustvo se temperaturom pojačava u prvom slučaju, a u drugom je samo tako i omogućeno zbog toga što ove masne kiseline u normalnim okolnostima nisu u stanju proći kroz čelijsku mebranu kvasca i zbog toga ih i nema u vinu, a u destialatima ih itekako ima i zajedno sa svojim esterima predstavljaju glavnog krivca zamućenja rakije kod njegovog razblaživanja i zamućenja rakije na kraju destilacije.

Sta ces kad je u pravu..

Nije u pravu, ovo je bitno istači, ne zbog Nikićevića jer svako ima pravio na pogrešku, nego što se onda istom logikom izvlače pogrešni zaključci. Ako nečega ima više, a iskazano je u odnosu na 100%-tni etanol, onda razlog ne mora biti povećanje tog nečega nego procenat gubitka etanola. U ovoj situaciji evidentan je porast sirčetne kiseline na račun etanola i to je ta logika. Ako ovdje još konstatuješ da je došlo do porasta viših alkohola onda možeš pogrešno izvuči zaključak da se i on stvara nakon fermentacije. Dio ove logike, pritisnut kontraargumentom je djelimično i Nikićević priznao napisanim tekstom u kome govori o povećanju nastanka sirćetne kiseline dužim čuvanjem kljuka prije destilacije.   

„Pri tom dolazi do oksidacije etanola do sirćetne kiseline, odnosno do pojave ukiseljavanja (ciknulosti) kljuka. Slično kao i u toku čuvanja vina u sudovima koji nisu potpuno napunjeni (Benda, 1982; Jović, 1984), ove nepoželjne promene nastaju radom bakterija sirćetne kiseline, koje su redovno prisutne u kljuku. Stoga šljivovice proizvedene od kasnije destilisanog kljuka sadrže više ukupnih kiselina nego šljivovice dobijene destilacijom kljuka odmah po završenom alkoholnom vrenju. Prema Nikićeviću (1992), sadržaj ukupnih kiselina u rakiji sorte Požegača proizvedenoj od kljuka destilisanog 2 meseca po okončanom vrenju povećao se, čak, za 19 puta (sa 160 na 3.102 mg/l a.a.) Ovo je potvrdio i Nikićević (1992), čija istraživanja pokazuju da čekanje sa destilacijom nekonzervisanog prevrelog kljuka šljive Požegaće u trajanju od 60 dana, dovodi do povećanja sadržaja metanola u šljivovici za 37,5%, u odnosu na sadržaj metanola u šljivovici dobijenoj destilacijom kljuka odmah po završenom vrenju. Da li je to posledica produženog delovanja pektinmetilesteraze, čime se najčešće i objašnjava ovo povećanje sadržaja metanola u rakiji, ili u tome delimičan udeo ima i smanjenje randmana alkohola usled kvarenja kljuka izazvanog bakterijama sirćetne kiseline, na koje, kao na jedan od uzroka za po većanje sadržaja metanola u rakiji ukazuje Jung (2005), ostaje da se proveri u narednim istraživanjima“.

Niko ne spori da MAKSIMALNA kolicina nastaje tokom fermentacije, tacnije razlaganjem pektina iz voca.

Maksimalna količina nastaje neposredno prije fermentacije, ono poslije ima beznačajan udio u smislu ukupne količine nastalog metanola, a sve ostalo što si napisao u ovom dijelu je samo bježanje u drugu priču, u stvari bježanje od činjenice da je za stvaranje višik alkohola potrebna energija. Za njihov nastanak kroz metabolizam kvasaca postoje dva puta anabolički i katabolički i oba sadrže suštinski i ključni pojam energije u sebi, jedan je troši a drugi oslobađa, bez energije nema ni ovih puteva a energiju ne stvaraju mrtvi nego živi kvasci i to samo dok imaju dostupan njen izvor, dakle kada nema energije nema ni ovih puteva za stvaranje viših alkohola. To onda znači i kraj fermentacije i kraj metabolizma kvasaca, pa i kraj stvaranja viših alkohola. Uostalom da to sve nije tako onda kvascima ne bi ni trebalo dodavati hranu za kvasce u vidu DAP-a i mrtvih čelija kvasaca koje u sebi zadrže aminokiseline. Sur li metoda ne bi bio poseban oblik vinifikacije u posebnim uslovima (mikrooksidacija), koja traje od 6 do 15 mjeseci, baš zbog enzimatske hidrolize kvaščevih čelija mijenja se i sastav vina, bjelančevine hidroliziraju u aminokiseline i peptide i značajno povisuju sadržaj azota u vinu. Količina aminokiselina tako se poveča i do 10%, ali sada iz njih nema ko praviti više alkohole. Nadalje i definicija sve govori. Metabolizam, (što znači promjena) je biohemijski proces u kome dolazi do modifikacije hemijskih jedinjenja u živim organizmima i ćelijama.
Dakle ne u mrtvim, a viši alkoholi su produkt metabolizma.

Zato, prvo uci, citaj, pitaj, pa pisi..

Šta si mi ovo poslao, opet kriva adresa. 
Da ti mogu vratiti nazad? Onda dobro, uz dopunu da je potrebno i razumjeti.
Što ne znači da ti jača strana nije neka druga tema iz ove oblasti.
U svakom slučaju dobrodošao.

[vinakija]

U svakom slučaju dobrodošao.

Hvala. Ipak pazljivijim citanjem zakljuvco bi da sam rekao "I samo kao napomena patoka potice najvecim delom od raspadanja kvasaca i njegovih metabolita, a ne od voca." Kao argument nudim i dalje fermentaciju 18% ciste saharoze, kojoj se kao hrana dodaje samo amonijum fosfat. U destilatu ove tecnosti ima etanola i patocnih ulja. ODAKLE? Da kazem ili da ostavim da se odgovor naslutis?
Sta su meni jace teme, nije bitno, ali aminokislinske transformacije tebi nisu. Izvini, ali metabolizam nije jedino stanje promene, makar ga tako metafizicki prikazao kao ti. Zvuci li ti ovo poznato: "The product is a nearly white powder in which the yeast-cells are dead, and which therefore cannot grow and reproduce itself. Its cell-walls, however, are intact, and its sugar-fermenting enzyme, zymase, is still active; so that even after keeping for years it will, when ground up and placed in a suitable sugar solution, induce a vigorous alcoholic fermentation." Oni su to znali 1880. Vrenje i fermentaciju su zabavnije od zaludnog trosenja vremena. Izvinjavam se zbog prvog pogresnog slanja pisma tebi. To je bila greska lose tehnicke organizacije foruma ili mog nesnalazenja.

[alambik]

Da, zaista!
Ja sam pre par godina pravio nesto malo alkohola od cistog secera i zaista sam pri destilaciji morao da odvojim patoku.
Nema druge nego - ili je kod alkoholne fermentacije secera moguca i Neka reakcija koja stvara patoku, ili zaista to mrtvi kvasac zaudara.

I da: zivotni vek kvasceve celije je kratak. Pa kako je onda moguce poceti sa fermatijom pre nego sto pocne raspadanje mrtvih kvascevoc celija?
Otakanje sa taloga, to da. Na taj nacin uz minimalne gubitke komine mozemo velik deo mrtvog kvasca odvojiti pa da ne ucestvuje u destilaciji, ali poceti destilaciju pre autolize kvasca nije moguce.

[vinakija]

Otakanje sa taloga, to da. Na taj nacin uz minimalne gubitke komine mozemo velik deo mrtvog kvasca odvojiti pa da ne ucestvuje u destilaciji, ali poceti destilaciju pre autolize kvasca nije moguce.

U principu moguce je. Kada se kvasac imobilizuje za DEAE celulozu kakva se koristi za brzo sazrevanje piva ili u razlicitim penama, na celicnoj vuni i sl. mogu se fermentacije ubrzati 20 puta. Tako se umesto 20 dana vrenje skrati na 1 dan. Potrebno je samo imati dovoljno kvasca. U tom slucaju s na sitima ili u kolonama dobije masa koja se moze destilovati, a u kojoj nema kvasaca. Takvi destilati imaju mnogo manju kolicinu patocnih ulja.

[bistrica]

Kao argument nudim i dalje fermentaciju 18% ciste saharoze, kojoj se kao hrana dodaje samo amonijum fosfat. U destilatu ove tecnosti ima etanola i patocnih ulja. ODAKLE? Da kazem ili da ostavim da se odgovor naslutis?

Pa niko nije ni rekao da u prirodnim okolnostima 25% od svih viših alkohola ne nastaje iz šećera, a druga je stvar u neprirodnim okolnostioma kada su samo prisutni DAP i saharoza da to još može biti povećano stvaranjem viših alkohola iz ketokiselina koje nastaju od šećera.  

"The product is a nearly white powder in which the yeast-cells are dead, and which therefore cannot grow and reproduce itself. Its cell-walls, however, are intact, and its sugar-fermenting enzyme, zymase, is still active; so that even after keeping for years it will, when ground up and placed in a suitable sugar solution, induce a vigorous alcoholic fermentation." Oni su to znali 1880. Vrenje i fermentaciju su zbavnije od uludnog trosenja vremena.

PREVOD:
Proizvod je skoro bijeli prah u kojem su ćelije kvasca mrtve, i koje stoga ne mogu rasti i razmnožavati se. Njihovi ćelijske membrane, međutim, su netaknute, a fermentacijski enzimi šećera, zymase, su još uvijek aktivni, tako da će i nakon čekanja od godinu dana, kada se ovi kvasci inokuliraju u odgovarajuću šećernu podlogu, izazvati snažnu alkoholnu fermentaciju.

Ne znam šta ovim dokazuješ. Ko je tvrdio da ovo nije moguće. Ovo je situacija koju možeš naći i u svojoj kuhinji, u onih 5 grama pekarskog kvasca koji strpljivo čeka u vrećici, da bi u pogodnim uslovima započeo rast i razmnožavanje.  

Hajde molim te ospori moj izneseni stav, da se amilni alkoholi kao većinski sastojak patočnog ulja najvećim dijelom stvaraju metabolizmom kvasca koji uzima za hranu aminokiseline iz voća (ne moraš onih 25% iz šečera). Usput i objasni kako to nije tačno nego se to dešava raspadanjem (autolizom) kvasca, i da tu aminokiseline iz voća nemaju najznačajniju ulogu.