Podizanje novog vinograda

[skabeta]

Moj predlog za Tomu.
1. Vidi prvo oko sebe sta je sadjeno i gdje je sta bilo dobro od vinove loze. Mozda je bas tvoj polozaj dobar i bio nekad vinograd.
Po meni sto se tice sortimenta dobar je Merlo, Frankovka za crna i Rizling talijanski za bela. Mislim da ne ides na puno sorti jedna bela i jedna crna. To ti posle sve olaksava. Trebao bi vise da obratis paznju na podloge u zavisnosti od zemljista. Nemoj da ubijas sa djubrenjem ako je vec plodno zemljiste. Sadni materijal, neka ti je Bog na pomoci. Posto sadis 2013 imas vremena da razmislis.

[sibin]

Postovani,
citam ovaj forum vec neko vreme i imam samo reci hvale, forum je ODLICAN
Ja sam iz okoline Knjazevaca i imam vec jedan vinograd od nekih 300 cokota ali planiram na prolece posaditi jos jedan
duplo veci. Zemljiste je nadjubreno i izrigolovano. Rezultati analize stizu za neki dan. Zemljiste je rastresito (pesakljivo, sto bi u mom kraju rekli), pod nagibom je i okrenuto na jugo/istok. Tu je do pre desetak godina bio stari vinograd koji je kazu dobro radjao.

Potrebna mi je pomoc oko odabira vinskih sorti.
Ja sam razmisljao ovako: za crne sorte cabernet 70 cokota, merlo 20 i game bojadiser 10
a za bela sardone 60% , rizling 20% i 20% smederevka

interesuje me misljenje o ovoj kombinaciji sorti iskusnih ljidi ali i svih onih koji mogu da mi pomognu oko izbora sorti
pozdrav

[sale]

Ne znam da li ce vino biti samo za tvoje potrebe ili i za prodaju?Ako je za prodaju ja bih se odlucio samo za crne sorte ili samo za bele.Mala je povrsina da bi mnogo sarao.Ako se odlucis za crne,ne znam kako ce kaberne sazrevati posto  stize malo kasnije?Da li ga ima neko u tvom komsiluku u vinogradu,da se malo raspitas kod njega?A mislim da merlo stize ranije pa to moze malo da komplikuje stvari.Ako se odlucis za bela ja ne bih mesao sardone i rizling.Ako bi se odlucio za sardone,najbolje da bude samo on,eventualno10% jos neke sorte koja bi se uklopila sa njim.Ili samo rizling i 10-20%smederevke.

[lozar]

tu ti je glavni problem kombinacija ranih i kasnih sorti.
nikako nećeš moći da kombinuješ šardone i smederevku ili game bojadiser i kaberne jer je razlika u vremenu sazrevanja oko 30 dana. to znači da ćeš morati da praviš vino posebno od jednog pa posebno od drugog,trećeg,četvrtog... a onda moraš da računaš koliko ti sudova različite zapremine treba, pa još i sudovi za kupažu i dr.
mislim da ti jednostavnije ovo što je sale napisao, npr.rajnski rizling i 10-20%smederevke a od crnih merlo i prokupac ili vranac.

[sibin]

ok. Hvala ljudi na savetima.
Ako se odlucim za sardone sa kojom sortom bi mobao da ga zasadim.

Inace vino je za sopstvenu upotrebu (tri porodice)

[marija.havarija]

Molim vas, moze li neko da mi kaze gdje mogu da nadjem literaturu za uzgojne oblike ako ima negdje na netu. Konkretno mi treba Knifeova dvospratna kordunica ili tako nekako, a ne mogu da pronadjem nikako. Nasuprot tome , vidim kako vi ovdje raspolazete sa informacijama o svemu i svacemu, pa se nadam da bi mi mogli pomoci :DDD Hvaaaalaaaa

[lozar]

nisam odoleo a da ne postavim ovu fotografiju koju sam napravio nedavno u selu Ralja(Smederevska). na njoj se vidi voćni zasad a u njegovom produžetku je zasad vinove loze koji se penje uz obronak. prijatelj mi je rekao da se radi o zasadu jedne poznate vinarije iz Smedereva koja tu ima oko 8 ha vinove loze.
u pozadini se vide dimnjaci smederevske železare, sadašnji US Steel, koji su udaljeni ne više od kilometar od zasada.
siguran sam da ova slika neće krasiti etikete vina iz te vinarije.
ovo sam postavio baš u rubrici o podizanju vinograda da bi vam bilo jasnije kako izgleda kad čovek ne razmišlja prilikom zasnivanja zasada o čijem god da se vinogradu radi.
zamislite sebe na vinskoj turi kako obilazite zasad ove vinarije. vodič vam govori o dugoj tradiciji vinogradarstva u smederevskom kraju dok vi gledate guste oblake dima kako se uzdižu put neba praćeni lupom mehaničkih čuda iz hladne valjaonice.

[skabeta]

jbg. pro korden je dobro za srce, ovo je za krv. Ali ne bi ja tu puno dramatizirao, ljudi se bore i rade kako mogu. Svi mi znamo sta je dobro i sta je lepo, ali ovo je jedna unistena zemlja i ja svakom skidam kapu koje posadio makar i hektar. Mislim da nije korekno to nazivati ne razmisljanjem. Evo ja se kladim da tebi daju komad zemlje koji je idealan lep priroda ma milina, a naravno taj komad zemlje nikad nema normalan put do sebe ili neki ovakav na putu i ti bi tu sadio. Ima idealnih komada zemlje ali nema puta, nema ljudi, nema volje, nema para, nema razumevanja.... Zato ja glasam da je ovo super vinograd. Taj proizvodjac (npr Janko ili neko sl) pravi tradiciju tog kraja. Mi smo smesni sa pricama o tradiciji. Koja tradicija, ajde da mi svi nabrojimo vinarije iz naseg kraja od 1920 do 1935 ne ranije, ajde da nadjemo po tri sacuvane boce od tih vinarija.

[Ivan.J.]

U mom selu sigurno ima oko 150 hektara zemlje, jugoistok-jug-jugozapad, na 18km od grada, na 5km od autoputa, nema dimnjaka ali malo entuzijasta, nema bas najboljih puteva do parcela, dobri su oni ali kad padne kisa blato, ljudi nemaju para...

I pomalo vezano za ovu pricu, sto se tice subvencija za podizanje vinograda hteo bih da kazem da to funkcionise, uverio sam se na licnom primeru. Dobio sam subvenciju za 1ha, bez problema, papirologija nije nesto naporna, kontrola inspektora, ako je naravno sve uradjeno po propisu, svede se na jednu konstataciju. Subvencija pokrije maksimum 60% od ukupnih ulaganja u prve 3-4 godine.

[lozar]

imamo mi tradiciju ali tradiciju da svakih 50 godina počinjemo iz početka pa smo skloni da pomislimo kako pre nas ništa nije postojalo.
za mene je ovo ne samo protivno svakoj logici već i svemu onome što nas uči struka. lično ne bih nikada podigao vinograd ovako blizu fabričkih dimnjaka niti bih kome savetovao to da radi. pogotovu u kraju gde ar zemlje košta od 25-30 evra.
ako način razmišljanja sa fotografije treba da bude osnov nove vinogradarsko-vinarske kulture, bojim se da nećemo napredovati.

[lozar]

SREĆNA NOVA GODINA!

podstaknut pitanjem jednog forumaša(Kako da prepoznam koje je zemljište pogodno za podizanje zasada vinove loze?) razmišljao sam da otvorim posebnu temu o zemljištu. međutim, nekako su sva ta pitanja povezana ili za podizanje zasada ili ispitivanje zemljišta
u toku eksploatacije i sl.
tako da sam ostao na ideji a sa vama želim da podelim link ka jednoj interenet strani koja je, kako kažu, još u izradi ali većim delom radi.
http://www.geosrbija.rs/rga/default.aspx?gui=1&lang=3

radi se o internet strani geodetskog zavoda Srbije na kome se, kada sa strane kliknete na "Zemljište" pa čekirate "pedologija" otvara mapa Srbije na kojoj su vrlo detaljno obeleženi tipovi zemljišta. verujem da su mnogi već upoznati sa "Google earthom" pa ne treba mnogo da objašnjavam kako se snaći na ovoj karti.
tražeći ovako nešto naleteo sam i na pedološku mapu Hrvatske ali sam nju postavio na "4shared" da ne bi izgubila na rezoluciji.

My 4shared

[Милан Миловић]

На презентацији
 http://zeoke.org.rs/index2.html
након уводне стране долази се до листа наука у којем је дат пројекат подизања винограда у Србији који је радио Пољопривредни Факултет из Београда. Пројекат је дат са свим испитивањима, потребним мерама пре, у току и након садње винограда, са оквирним ценана трошкова и још много тога. Директан линк за преузимање пројекта је
http://zeoke.org.rs/docs/projekat.doc

[lazarcobi]

sta je bolje resenje hidrobur ili kopanje jamica,obzirom da zemljiste nije rigolovano vec malo dublje uzorano(45cm) ili je nebitno

[bodo]

Zavisi koliko čokoti sadiš. Sa hidroburom posao ide puno brže, a sa kopanjem jamica puno sporije i veći je posao ( teže je) ali kvalitetnije, pošto u svaku jamicu možeš da dodaš i zgorelog stajnjaka ili nekog drugog gnojiva. Zemlja se bolje rastresa pa tako žilice loze se više razviju i rašire nego kao kod sadnje sa hidroburom. Uglavnom ako sadiš nekoliko stotina sadnica ili više , preporučujem hidrobur zbog obimnosti posla. Ipak treba gledati da se sadnice u najkraćem vremenu posade da se ne bi sušile ili krenule pre vremena ako se dugo razvuče sam postupak sadnje. Pozz.

[lazarcobi]

sadim 1000 komada...za pocetak