Vinjak

[alambik]

Tih 18 litara je najverovatnije količina razređenog vinjaka. Ili hajde da zaokružimo na 20 ali mislim da će teško ići.
U tom slučaju je 20 litara, recimo, 42%-tnog vinjaka bilo 20 x 0,42/70 x 100= 12 litara.
Dakle, verovatno ćete dobiti između 10 i 12 litara 70% destilata.
Ostalo su gubici gde je najveći gubitak prvenac i patoka.

[strashni]

Ok, hvala na odgovoru!
Samo po tom racunu taj vinjak mora da kosta citavo malo bogatstvo, i da se napravi i da se kupi  

[lozar]

sad ti je jasnije šta piješ kad kupiš vinjak u prodavnici.
po gornjoj računici za dobijanje oko 27 litara vinjaka jačine 40%vol. kao što je recimo Rubinov(što je približno 11 litara apsolutnog alkohola), treba oko 130 kg grožđa (za 100 litara vina za destilaciju).ako je to kaberne sovinjon koji košta pola evra po kilu onda će litar vinjaka da košta 75/27=2,8 Evra ili oko 300 dinara izraženo samo kroz cenu grožđa.a gde su troškovi proizvodnje i ostali troškovi, pa treba nešto i da se zaradi itd.
samo ne znam zašto koristiti kaberne a ne neke jeftinije sorte grožđa mada ni sa njima računica nije mnogo bolja.
da parafraziram narodnjake, pali brate, rafinada je zakon!

[strashni]

samo ja mogu da kupim odlicno vino kabernea za 60din/l (na veliko) ali to ulaganje mi trenutno bas i ne treba...napravicu ga ja ali cu da odvalim cenu i bice po staroj recepturi i vrhunski kvalitet 

[slo vinjak]

ima v celju ETOL

[slo vinjak]

Zanima me,destilatu dodao sam bonifikator i destiliranu vodu...pa mi postao mutan,nesto pliva u njemu,,kako da ga filtriram? Hvala

[bistrica]

Na isti način na koji se filtrira i vino.

[slo vinjak]

hvala ti

[angel]

dali neko ima iskustvo sa aromama firme eterika iz trstenika

[saric.m]

pridruzujem se predhodnom pitanju...

Imam oko 150l destilata, dve godine je u buretu, ljudi su nestrpljivi da probaju  ... jedino sto mi fali je bonifikator. ETOL vise ne proizvodi bonifikatore, a za njih jedino znam gde imaju prodavnicu... Da li neko moze da mi pomogne nekom alternativom? bilo kakav kontakt je zlata vredan! pozdrav

[jon]

Koje sorte grozdja se preporucuje za pravljenje dobrog vinjaka? Mislim na sorte koje su dostupne kod nas.
Francuzi prave konjak isklucivo od Ugni blanc.Dopustene su i sorte Blanc ramé, Jurançon blanc, Montils, Sauvignon i Sémillon.
Sta od ovoga ima kod nas ili kako se zovu sorte vina kod nas?

[bistrica]

Ugni Blanc ti je u stvari talijanski Trebbiano, možda se tako lakše nađe na tržištu. Pogodne su sorte sa većim prisustvom kiselina i umjerenog sadržaja šećera, nižom količinom tanina i materija boje.

Kod nas ti je za tu namjenu daleko najbolji Rajnski Rizling koji ima nasličnije karakteristike sortama koje se koriste za proizvodnju konjaka u Francuskoj. Iza njega bi bio Müller-Thurgau, u Hrvatskoj poznat kao Rizvanac, u Mađarskoj kao Rizlingszilváni. Nakon njih bi isto mogao Talijanski Rizling,… i ja ne bih išao dalje.

P.S. Zaboravio sam da si iz Makedonije. Rkaciteli je sorta zastupljena kod vas, pa je bez rezerve na tvom području stavljam na prvo mjesto.

[jon]

Uh ovo je odlicno!
Moj prijatelj iz Kavadarci ima svoj veeeeliki vinograd(~100ha) gde bere otprilike jedno 1600 t grozdje a od toga je 200 t Rkaciteli.
Pa nece biti tesko nabaviti isto. Njegov rkaciteli ima otprilike od 17-19 maligana,kako sto mi on rece.
Ovo znaci da ce ova sorta biti glavni izbor za ove godine. Jos da nadjem koje dobro dubovo bure- pa da krenem sa vinjakom.
Hvala ti i za ovu dobru i vrlo korisnu informaciju.
P.S. Sta mislis za ili kakvo je tvoje misljene za bonfikatore i dali se stavlja u svaki vinjak/konjak poneki "bonfikator"?

[bistrica]

Jos da nadjem koje dobro dubovo bure

Nadam se da ovo znači hrastovo bure, jer hrast je nezamjenjiv u ovoj situaciji.

Sta mislis za ili kakvo je tvoje misljene za bonfikatore i dali se stavlja u svaki vinjak/konjak poneki "bonfikator"

Bonifikatori su aditivi koji se sastoje se od različitih biljnih ekstrakata. Logično mi je da se dodaju destilatima koji imaju manje aromatskih materija, kao što je slučaj sa onim koji se proizvode na rektifikacionim kolonama. Klasični konjak i vinjak ne spadaju u tako nešto.
Ja sam inače pristalica pića bez naknadnih šminkanja. Konjak-Vinjak itekako mogu bez toga, jedino što traže nešto duže odležavanje u hrastovom buretu. Poslije 2-3, a naročito nakon 5 godina odležavanja im to ne samo da ne treba nego bi i štetilo, jedino ako se ne žele maskirati neke greške u pravljenju i odležavanju. Pa se i u takvim situacijama češće koristi pažljivo i propisno karamelizirani šećer (kuler). Prije svega popravlja boju a dobro neutrališe razna sumporna jedinjenja i daje mekoću i punoću.

[saric]

.....interesuje me tehnologija pravljenja pića VINJAK.