Sudovi za proizvodnju i cuvanje vina

[happy star]

www.termoplastika.rs

[nenad88]

Ove godine sam pravio vino od Muskant Hamburg grozdja. Vodi se kao stona sorta, mada se dobije jako lepo roze vino.
Posel treceg pretakanja, vino sam cuvao u inox buretu.

Moje pitanje je da li ima svrhe stavljati roze vina u drvena burad?
Takodje me zanima koji je minimalni period drzanja vina u buretu? Pitam ovo zato sto ukoliko pocnem da trosim vino iz drvenog bureta rizikujem oksidaciju.
Zanima me posle kod vremenskog perioda je uredu da ga prebacim u inox sa plutajucim poklopcem?

[dioda]

Ja bih tu preskocio drvenu burad, odmah u inox i miran si

[nenad88]

U cemu je prednost drvenih buradi? Da li imaju uticaj na aromu, boju?
Ovde ne mislim samo na roze vina.

[Bojan Vuk]

Roze od muskat hamubrga nije za hrastovo bure, treba da bude svež sa dobrim odnosom alkohola i kiselina, a to se menja u buretu.

Po meni glavna prednost drvenih buradi je mikrooksidacija, odnosno spora oksidacija zbog poroznosti hrasta. Kontrolisanom sporom oksidacijom vino može da se oblikuje u poželjnom smislu. Tanini postaju mekši, a dobija se na strukturi i kompleksnosti. Vino poprima miris i ukus tipično za vino koje je odležalo u hrastovim buradima, vanila, hrast i "smoke" ako je i koliko bure nagorelo. Boja se menja iz crvene ka bordo crvenoj. Vino se drži u hrastovim buradima uglavnom od 3 do 18 meseci, a u zavisnosti od želje vinara i prethodne eksploatacije bureta. Potpuno novi burići više ekstrahuju tanina nego ranije upotrebljeni, pa najčešće vinari kratko drže vino u novim buradima pa ih prebacuju u stara da ne bi "preterali" sa hrastom.

Smernice za barikiranje crvenih vina se odnose na dobar redox potencijal, nižu/kiseliju Ph vrednost, dovoljan nivo ukupnih kiselina i povoljan sadržaj fenolnih materija kao i dovoljno alkohola. Smernice za bela se odnose na dovoljno alkohola i ukupnih kiselina.

Danas se koriste zamene za bure u vidu hrastovih dasaka unutar inox posuda, hrastovih kocki ili čipsa. Kod dodavanja hrasta unutar inoxa izuzima se proces mikrooksidacije samim tim i njegovi pozitivni efekti.

Tri najviše korišćena hrasta za buriće su francuski, američki i balkanski hrast imaju različito dejstvo na vino i mogu se kombinovati.

U cemu je prednost drvenih buradi? Da li imaju uticaj na aromu, boju?
Ovde ne mislim samo na roze vina.

[nenad88]

Jedno pitanje za forumase sa iskustvom u pravljenju vina.

Recimo da na jesen zelim da kupim 400 kg crnog grozdja.
Nemam nista od buradi.
Odlucio sam da za sve faze koristim inox.

Ovako ide moja racunica a vi recite gde gresim i sta moze bolje.

Za 400 kg grozdja, treba mi posuda za vrenje i maceraciju koju ce ova masa da napuni do 4/5, znaci 500 kg.
Kada odlucim da zavrsim sa maceracijom, recimo kada se zavrsi burno vrenje, otocim samotok i mozda jedan deo presevine spojim.
To je sve zajedno neki 60-70% od ovih 400 kg. dakle nekih 250 - 280 litara.

Tu nastaje problem. Za tiho vrenje, a i kasnije za talozenje, sud treba napuniti skoro do vrha. Sad mi vise ovo bure od 500kg ne odgovara. Trebaju mi recimo dva inox-a od 150 l. U njima cu nastaviti proces.

Dakle za preradu 400Kg grozdja, trebaju mi tri posude, njih cu kombinovati i kod pretakanja, dok perem drugo bure.
1x500l
2x150l

Da li ovo ima smisla? I sta ako se desi da neko od ovih buradin (150l) ne mogu da napunim recimo vise od 80%, koje si posledice prisustva toiko kiseonika u tihom vrenju i pored vrenjace?

[dugi68]

dovoljan ti je ovaj veći inox jer kod njega nema veze dokle je bure puno. Barem je takvo moje iskustvo i kolega s kojima radim 

[nenad88]

Nema vece dokle je bure puno kada se zavrsi vrenje i stavi PP, ali dok traje tiho vrenje, posle otakanje sire sa kljuka, bice otraznjenog dela.

[sale]

Bice otpraznjenog dela,ali je vino posle burne fermentacije bogato sa CO2,a i tokom tihog vrenja se stvara CO2 pa to ne bi trebao biti problem.A i otpraznjeni prostor moze da se brani nekim inertnim gasom ili kesicom sa vinobranom koja visi u praznom prostoru.

[nenad88]

To sa kesicom sam vec procitao negde.
Ispravi me ako gresim, usme se krpa, natopi rastvorenim vinobranom(u kom procentu?) i okaci sa unutrasnej strane poklopca

[ilicstefan]

Trebaju mi nova burad za čuvanje rakije i hteo sam pre svega da kupim burad od inoxa jer ih svi hvale kao dobre za čuvanje rakije na duže staze. Sada kada sam malo pročešljao temu zapala su mi za oko ova polipropilenska burad, pre svega zbog cene jer jedno bure od 500 L od inoxa je jako skupo.

Koje su razlike između bureta od inoxa i bureta od polipropilena. Je l' je inox bolji za čuvanje rakije ili ne i zašto? Nameravam samo rakiju da čuvam.

Vidim da se vodila polemika o tome da li je polipropilen zaista bezbedan za čuvanje rakije i vina na duži vremenski period ali ništa konkretno nije rečeno sem par argumenata sa obe strane i par postova punih pseudonauke.

Ne bih da dajem više stotina evra za inox bure ako to isto može da mi završi pp bure za svega 100.

[desetar]

Pozdrav svima, imam jedno pitanje u vezi cuvanja (odlezavanja) vina u novo hrastovo bure zapr.100l, ovinjeno prema uputsvom.
Koliko dugo cuvati, da kazem prvu turu vina a da ne poprimi vino gorak ukus hrasta (mesec,dva...) Jel ima neko opsto pravilo oko toga
Hvala unapred

[happy star]

Ja sam ga drzao prvi put cirka 3 meseca.Sve je to relativno i zavisi od stepena napaljenosti bureta i onoga sta zelite. Posle drugog meseca izvadis litru , ostavis jedan dan da se smiri na sobnoj temperaturi, pa probas.Ukoliko nisi zadovoljan isto ponovis malo kasnije.Sve dok ne dobijes zeljeni intezitet arome.

[happy star]

I jos jednan fator je znacajan za brzinu ekstrakcije aroma iz bureta, a to je temperatura podruma u kome se nalazi bure.Sto je podrum hladniji to je izdvajanje aroma sporije.

[Boske]

Prečešljao sam forum na brzinu ali nisam našao nešto više o kratkoj hladnoj maceraciji belih muskatnih sorti. Ne mislim na ubacivanje boca sa ledom ili suvog leda već hlađenih sudova u kojima bi se nekoliko časova izvodila maceracija na T od 8-10 oC uz povremeno mešanje kljuka...Da li neko ima iskustva sa ovakvom opremom?