Odležavanje (starenje ili sazrevanje) rakije

[PADanilo]

Poštovani forumaši, nebrojano puta sam čitao postove sa foruma, ali sada po prvi put pišem i pitam.

Ukoliko na neko pitanje već postoji odgovor molim Vas uputite me linkom ukoliko je moguće. Ovu konkretnu temu sam kompletno isčitao.

Bistrice, moje veliko poštovanje za znanje koje nesebično delite.
Želeo bih da pitam za ovaj komentar koji si napisao, pošto znam da se radi o podatku koji je iznosio prof. N. Nikićević. Da li je moguće da je on studente učio potpuno pogrešno ili je možda u kasnijem periodu promenio mišljenje i tvrdnje?

Nakon svega ovoga se jedino mogu zapitati koji je to „pijani šumar“ dao ovakvu preporuku za rakiju i plasirao ovakve gluposti. Bar da je nešto potrefio kako treba. Nego sve suprotno od onog što jeste.
http://img4.imagetitan.com/img4/gJ50T2ealRTX5zD/22/22_nikicaopetlupetato.jpg
Normalno da tako nešto ne može bez komentara.

Želeo bih da pitam u vezi ovinjavanja novih buradi i korištenih vinskih buradi

1. Ukoliko se nova burad od 500 lt. ovine sa mekim vinskim destilatom u trajanju od 6 meseci da li je preporučljivo držati destilat u periodu od preko 10 godina bez pretakanja u stariju / izluženu burad?
2. Ukoliko se za početak starenja destilata uzme bure u kojem je odležavalo BELO vino i uradi postupak zaparivanja radi kamenca, da li je korisno obaviti proces ovinjavanja mekim destilatom u trajanju od 3-4 meseca? Da li nakon toga možemo bez pretakanja držati destilat preko 10 godina.
3. Da li treba imati drugačiji pristup u pripremi buradi za odležavanje destilata u buradima koja su korištena za odležavanje CRVENOG vina, s obzirom na bojene materije koje je upila duga?
4. Jedna stvar me jako brine prilikom odležavanja destilata u buradima od vina ili u novim buradima sa višim stepenom nagorevanja. Naime, nagorevanjem hrastovih duga dolazi do stvaranja furfurala, kao posledica uticaja visokih temperatura na pentozane u hrastovim dugama. Količina furfurala je ograničena pravilnikom o jakim alkoholnim pićima. Vino zbog nižeg sadržaja alkohola ne može da extrahuje velike količine furfurala, ali jaki destilati mogu. Pitam da li je to nekad neko proveravao i da li je imao problem sa povišenim sadržajem furfurala nakon odležavanja u vinskim ili jače nagorenim novim buradima?

Dosta su mi zbunjujuće instrukcije po pitanju korekcije jačine destilata tokom njegovog starenja u buradima. Znajući podatak da se različite materije ekstrahuju iz drvenih duga u zavisnosti od jačine destilata u buretu, zar nije logično da sa godinama postepeno obaramo jačinu destilata u buretu koristeći destilovanu vodu i na taj način upravljamo sa procesom ekstrakcije u izvesnom smislu? Takođe je poznato da će, u zavisnosti od uslova gde nam odležavaju destilati (temperatura i vlažnost) jačina destilata godišnje opadati za 0,5 - 1 %vol. U prevodu ukoliko smo stavili šljivovicu na odležavanje sa početnom jačinom 66 % vol, realno je očekivati da će za projektovanih 5 godina odležavanja jačina opasti na 64 % vol, možda i niže ili u protivnom i % alkohola rasti u koliko je vlažnost spoljašnjeg vazduha niža od potrebne. Na primer, ukoliko smo projektovali da nam šljivovica odležava 5 godina i stavili smo je sa početnom jačinom od 66 %vol. zar nije idealno da joj obaramo jačinu za nekih 3-4 % vol godišnje i na taj način spustimo na približno željenu jačino od oko 45 %vol i ostavimo bar još 6 meseci da odležava sa finalnom jačinom, pre flaširanja. Naravno uvek ćemo ostaviti za 1-2 % jaču nego što želimo da bude u boci. Šta dobijamo, a šta gubimo ovakvim načinom starenja JAP u odnosu da ostavimo piće na početnih 66% vol i ne vršimo korekciju? A šta dobijamo ako svih 5 godina starenja ostane 66 %vol? Pretpostavljam da se na jačini od 66 %vol extrahuju i one materije koje bi se extrahovale pri jačini destilata od 40 % vol, ali sa manjim intenzitetom i udelom u procesu extrakcije?

Kakva su vaša iskustva u pogedlu starenja Komovice (Grappa)?
Da li ste za bezbojnu ili obojenu?
Koju vrstu bureta predlažete?
Koliko dugo da odležava?

Inicijalna faza promjena koje nastaju dozrijevanjem kroz oksidaciju se dešava u porama drveta, na njegovoj površini. Površini koja je u kontaktu sa kiseonikom. Tamo dopire prije sveg voda, a alkohol samo u niskom procentu. Negdje ispod 7-8%.  Na taj način su stvoreni uslovi za razvoj plijesni jer im je alkohol izvor energije za život i razmnožavanje. Bez tih uslova nema plijesni, pa nema ni enzima, a onda nema ni uzastopne složene enzimske, odnosno biohemijske promjene. Dakle nema dozrijevanja rakije u punom kapacitetu.

Takodje me interesuje da li ovakva pojava mikroorganizama može da se desi i sa unutrašnje strane duga, ukoliko je 25 - 30% bureta otpražnjeno? I da li je to jedan od razloga zašto insistiraš da bure uvek bude 95-98% napunjeno? Takođe da li možeš nešto više da napišeš koji se to mikroorganizmi strvaraju i koje enzime proizvode?
Ukoliko je bure isuviše otpražnjeno savetuješ dopunu zbog mogućnosti preterane oksidacije. Zar u prostoru između destilata i vranja ne vlada vakuum koji nastaje usled neprestanog ulaska kiseonika kroz duge? Hoću reći da bi kontakt destilata sa vazduhom koji se dešava isključivo na  mestu kontakta destilata sa dugom, uvek isti po zapremini pića u buretu bez obzira na trenutnu količinu pića u buretu ukoliko se bure ne aeriše, odnosno ne otvara dodatno? Ne znam da li sam sad ovo previše iskomplikovao. Hteo sam da napišem da kada se smanji količina pića u buretu, opada i količina pića koja je u kontaktu sa dugama hrasta, pa samim tim i količina pića koja je izlože kiseoniku. Ovo nije zaključak već razmišljanje / pitanje.

Unapred hvala na odgovorima[/list]

[bistrica]

1. Ne, nije.  
2. Bilo bi korisno ako postupak zaparavanja nije temeljito proveden. Kao i u onim slučajevima kada bi se neko klasično ovinjavanje ipak moralo raditi. Zato što kod bureta može da postoji problem izostanka kvaliteta. Hrast za njega mora da bude minimalno 70-100 godina star. Dužice vađene na određeni način iz tačno određenog dijela stabla, sušene na kvalitetan način i paljene.  Ako to nije slučaj onda ono sadrži agresivne tanine koji mogu štetiti aromi vina ili rakije. Tek u tim situacijama se može nekim agresivnijim ovinjavanjem stvar popraviti jačim izvlačenjam tanina iz njega. Inače se danas ovinjavanje u klasičnom smislu ne radi čak ni kod vina. Kod rakije se nikada nije ni radilo. Inače, ovinjavanje je postupak pripreme novog bureta za prihvat vina. Danas se radi samo sapiranje nagorjelog dijela mlakom vodom i zaprezanje vodom i nema nikakve razlike u pripremi novog i starog bureta.
Da te ne zbunim ponovit ću. Ako je bure kvalitetno nema potrebe, ali ako sumnjaš u njega ili možda u zaparavanje onda bi bilo korisno.  

Da li nakon toga možemo bez pretakanja držati destilat preko 10 godina.

Ne, nikako. Iz „novog“ bureta rakija mora u staro, dovoljno isluženo.
3. Ne
4. Ne, to je prije svega problem sorte, prerade, fermentacije i destilacije.

zar nije logično da sa godinama postepeno obaramo jačinu destilata u buretu koristeći destilovanu vodu i na taj način upravljamo sa procesom ekstrakcije u izvesnom smislu?

To bi bilo kao da upravljaš avionom tokom nekontrolisanog poniranja pa se nosom zabiješ u brdo.  
Na taj način, na nižem procentu alkohola imaš manje kvalitetnu ektrakciju i u konačnici niži kvalitet rakije.

Pretpostavljam da se na jačini od 66 %vol extrahuju i one materije koje bi se extrahovale pri jačini destilata od 40 % vol, ali sa manjim intenzitetom i udelom u procesu extrakcije?

Eto, upravo zbog toga. Sve je u detaljima. Da ne bi tog jednog jedinog sićušnog brda mogao bi ko zna koliko još upravljati avionom.  

Takodje me interesuje da li ovakva pojava mikroorganizama može da se desi i sa unutrašnje strane duga, ukoliko je 25 - 30% bureta otpražnjeno?

Ne jer je taj prostor ispunjen, zbog otplinjavanja tečnosti, isparenjima mnogo jačeg sadržaja alkohola pa nema uslova za razvoj tih mikroorganizama.  

I da li je to jedan od razloga zašto insistiraš da bure uvek bude 95-98% napunjeno?

Ne.

Takođe da li možeš nešto više da napišeš koji se to mikroorganizmi strvaraju i koje enzime proizvode?

Ima ih više od bitnog uticaja. Jedna čuvena vrsta iz porodice gljiva je baudoinia compniacensis, a enzimi su katalaze, lakaze, peroksidaze...

Ukoliko je bure isuviše otpražnjeno savetuješ dopunu zbog mogućnosti preterane oksidacije.
Zar u prostoru između destilata i vranja ne vlada vakuum koji nastaje usled neprestanog ulaska kiseonika kroz duge?

Upravo taj vakum i jeste problem jer on povlači veću količinu kiseonika u bure.  

Hoću reći da bi kontakt destilata sa vazduhom koji se dešava isključivo na  mestu kontakta destilata sa dugom, uvek isti po zapremini pića u buretu bez obzira na trenutnu količinu pića u buretu ukoliko se bure ne aeriše, odnosno ne otvara dodatno? Hteo sam da napišem da kada se smanji količina pića u buretu, opada i količina pića koja je u kontaktu sa dugama hrasta, pa samim tim i količina pića koja je izlože kiseoniku.

Upravo suprotno. Ukoliko se otvara onda se poništava efekat vakuma i unosi manja količina kiseonika. Manja razlika u pritisku manje je i kretanje kroz "membranu" za njegovo izjednačavanje. Dokazali španjolac Nevares i ekipa neoborivo prije 10-ak godina i porušili teorije koje su kolale u posljenjih 100 godina. Razgolitili čak velike i opštepriznate radove, njihove metode i ogromne propuste zanemarivanja jako bitnih faktora uticaja.

To je ujedno i jedini odgovor na pitanje na koje sam ti ovdje ostao dužan. Upravo na tako neutemeljenim, pa i prilično nelogičnim postavkama, mnogi su gradili i grade svoje zaključke i preporuke, pa između ostalog i Nikica. I on dugo već daje mnoge pogrešne preporuke, kao ove za otpražnjeni prostor, bazirane na lošoj resavskoj ili lošoj prevodilačkoj školi. Isključivo na istočnoj, armenskoj, gruzijskoj, moldavskoj, ukrajinskoj, ruskoj..., odnosno školi zemalja bivšeg sovjetkog saveza iz 50-tih godina prošlog vijeka. Ne mogu se spoznaja konzervirati, uzimati zdravo za gotovo, bez ikakvog analitičkog i analitičarskog pristupa. Ne mogu se bazirati na zanemarivanju najbitnijih faktora uticaja. Pogotovo još ako su one opterećene namjerom, ciljem. propagandom, interesnim sferama, društvenim, klasnim, nacionalnim, vjerskim, i svim drugim relacijama koje onemogućavaju čovjeka u racionalnom razmišljanju, nepristrasnim i do kraja ispravnim spoznajama.

[PADanilo]

Ne, nije.

Žao mi je što ovo čujem, pošto proizvođači u Srbiji imaju veliko poverenje u  savete i mišljenja prof. Nikićević. I ukoliko on ne savetuje proizvođače kako treba, onda ih praktično uči pogrešnom procesu proizvodnje. A poprilično često drži predavanja i seminare i mnogi dolaze baš kod njega po savet.

Na kraju sam i zbunjen oko ovinjavanja?
Ako sam dobro shvatio, po tvom mišljenju ukoliko procenimo da je u pitanju kvalitetno bure (od kvalitetnog hrasta i kvalitetno proizvedeno) nema potrebe za držanjem mekog destilata radi extrakcije najgrubljih tanina? Inače, ovaj princip u starenju preporučuje i dr Ivan Urošević.

Ne, to je prije svega problem sorte, prerade, fermentacije i destilacije.

Ovo se tice procesa nastajanja furfurala. Poznato mi je da se načinom destilacije utiče na nastajanje furfurala.
Je l možes molim te da pojasniš procese nastajanja furfurala tokom prerade i fermentacije?
I kako to da tip bureta i stepen nagorevanja nemaju uticaja na krajnji sadržaj furfurala u odležalom destilatu? Verujem i da jačina destilata koji odležava utiče na stepen extrakcije furfurala?

Opet bih se vratio na dopunjavanje sudova.
Ukoliko se vrši periodična dopuna buradi, kako onda najpoznatije destilerije u svojim podrumima imaju destilate stare i preko 30 godina? Ukoliko su ih svake godine dopunjavali mladjim destilatima onda to nisu toliko stari destilati? A takođe mi je nelogično da kako godinama pada količina preostalog destilata (pošto deo ulazi u blend sa mlađim finalnim destilatima i naravno usled "Anđeoskog dela") imaju na raspolaganju burad raznih odgovarajućih zapremina kako bi ga mogli pretočiti i na taj način uvek držati bure punim. Nažalost, nisam nikad imao priliku da posetim neku vrhunsku destileriju da vidim kako oni rešavaju ove probleme.

Zamolio bih i za odgovor na ovo pitanje vezano za proizvodnju Grappe, ukoliko neko ima iskustva.
Kakva su vaša iskustva u pogledu starenja Komovice (Grappa)?
Da li ste za bezbojnu ili obojenu?
Koju vrstu bureta, koji period odležavanja i kojom tehnologijom predlažete?
Inače ja volim da popijem kvalitetnu italijansku grapicu. Iako je to nus proizvod posmatrajući proizvodnju vina, meni ta pića imaju interesantnu i prjatnu aromu.

Takođe Bistrice, čitajući tvoje savete i odgovore na forumu, uvideo sam da raspolažeš sa velikim znanjem u pogledu hemijskih promena (hemijskih reakcija) koje se dešavaju u piću nakon završene destilacije, odnosno kako tokom odležavanja u inertnim sudovima, staklo / inoks, tako i u drvenim. Da li bi mogao da preporučiš neku literaturu koja se posebno i detaljno bavi ovim poglavljem.

Hvala

[vladant]

Ima ih više od bitnog uticaja. Jedna čuvena vrsta iz porodice gljiva je baudoinia compniacensis

Efekat Andjela
Uvek se na forumu nadje neka nova smernica...

https://hor.bgrepon.ru/korisni-savjeti/6047-koliki-je-udio-anela-i-zato-su-destilerije-prisiljene-to-podnijeti.html

[bistrica]

Ako sam dobro shvatio, po tvom mišljenju ukoliko procenimo da je u pitanju kvalitetno bure (od kvalitetnog hrasta i kvalitetno proizvedeno) nema potrebe za držanjem mekog destilata radi extrakcije najgrubljih tanina? Inače, ovaj princip u starenju preporučuje i dr Ivan Urošević.

Pisao sam već, preporuka je to istočne ruske škole i njihovog eminentnog predstavnika Maltabara, u situaciji kada je bure napravljeno od ne baš kvalitetnog balvana i dužica hrasta, ne baš kvalitetno sušenih, nepaljenih i sl. Tada se prethodno ovini destilatom jačine 22-25 stepeni, u trajanju od 6 mjeseci, kako bi se na taj način najbolje izvukli prekomjerni nedozreli, zeleni tanini, pa bi se tako umanjio uticaj astrigencije i gorčine u rakiji koja će biti nakon toga čuvana u takvom buretu.

Potpuno je druga stvar što se takve preporuke prečesto ne shvate na pravi način nego se od njih na kraju napravi i lakrdija. Kao što je to uglavnom lakrdija sa drugom destilacijom, prepekom na našim prostorima ili kao što je to slučaj kad se pored ovakvog ovinjavanja, a za to nema potrebe, preporučuje odležavanje meke rakije u buretu nakon čega će ona ići na drugu destilaciju.
Na žalost mnogo puta već viđeno. Preporučivali su mnogi rakiju i bijeli luk kao lijek za koronavirus, a pojedini od najuticajnijih doktora u društvu kovid-19 nazivali najsmješnijim virusom u istoriji čovječanstva. Savjetujući šoping u Italiju kad se u njoj razbuktavala epidemija. Eto to je ta razlika u pristupu problemu diletanta, lakrdijaša i onog ko časno i savjesno nosi titulu koju je stekao znanjem i angažovanim istraživačkim radom. Normalno nisu Nikica i društvo baš uvijek tako nabrijani i takvi lakrdijaši.

Uostalom nije to samo moje mišljenje nego mišljenje cijelog svijeta koji se ozbiljno bavi dozrijevanjem rakije i vina u hrastovim buradima. Ako batališ mišljenje, pogledaj praksu najkvalitetnijih rakija na planeti već 200 godina. Tamo bi ih optužili da su buretu besmisleno ukrali trećinu mladosti a meku rakiju sa razigrane zabave i veselja odveli među babe narikače.  

Je l možes molim te da pojasniš procese nastajanja furfurala tokom prerade i fermentacije?
I kako to da tip bureta i stepen nagorevanja nemaju uticaja na krajnji sadržaj furfurala u odležalom destilatu? Verujem i da jačina destilata koji odležava utiče na stepen extrakcije furfurala?

A ko je to rekao da furfural nastaje preradom i fermentacijom? Ako se priča o tehnologiji ili već igra šah onda je to uzaludna rabota ako se pri tom ne razmišlja više od jednog poteza unaprijed. Ogromna je razlika pričati o mjestu njegovog nastanka i reći kako je on prije svega problem sorte, prerade, fermentacije i destilacije. Furfural i slična jedinjenja nastaju najvećim dijelom degradacijom određenih šećera od kojih su najpoznatiji prisutni u voću, glukoza i fruktoza, a manjim dijelom i degradacijom pektina. Na njihov sadržaj u prevrelom kljuku pored destilacije direktno utiče nekvalitetna prerada i fermentacija. Na primjer stavljanje cijelih plodova na vrenje izostankom pasiranja. Izostankom razbijanja složenih ugljenohidratnih ovojnica. Nekvalitetnom ili nedovoljno provedenom fermentacijom i sl. Nastanak furfurala paljenjem unutrašnjih površina dužica bureta je od mnogo manjeg uticaja na ukupnu koncentraciju jer i tu nastaje degradacijom istih materija. Neuporedivo ih ima manje, a paljenje je postupak koji traje neuporedivo kraće nego destilacija.

Ukoliko se vrši periodična dopuna buradi, kako onda najpoznatije destilerije u svojim podrumima imaju destilate stare i preko 30 godina? Ukoliko su ih svake godine dopunjavali mladjim destilatima onda to nisu toliko stari destilati?

Jesu i mogu biti itekako, osim ako nije na djelu ona niko nema ono što mi imamo , jer je kod njih opštepoznato i neupitno pravilo da se bure dopunjava rakijom istih godina starosti, eventualno tek nešto malo mlađom. Tako na primjer u prvoj godini se dopuni cca. 20 a isprazni jedno bure iste veličine.

[PADanilo]

Bistrice hvala na odgovoru.

A ko je to rekao da furfural nastaje preradom i fermentacijom? Ako se priča o tehnologiji ili već igra šah onda je to uzaludna rabota ako se pri tom ne razmišlja više od jednog poteza unaprijed. Ogromna je razlika pričati o mjestu njegovog nastanka i reći kako je on prije svega problem sorte, prerade, fermentacije i destilacije. Furfural i slična jedinjenja nastaju najvećim dijelom degradacijom određenih šećera od kojih su najpoznatiji prisutni u voću, glukoza i fruktoza, a manjim dijelom i degradacijom pektina.

Ok. Pogresno sam bio razumeo. Sustina tvog razmišljanja je da se kroz loše odrađenu preradu i fermentaciju u prevrelom kljuku stvara veća količina prekursora za nastajanje furfurala.
Ovde kažeš da furfural nastaje degradacijom glukoze i fruktoze? Zar furfurali ne nastaju dehidratacijom pentoza i pentozana, i delom razgradnjom pektinskih materija? E sad, preradom i fermentacijom se može uticati na razbijanje kamenih ćelija (pektinskih materija), ali ne i na količinu pentoza i pentozana u prevrelom kljuku, koji su glavni izvor nastajanja furfurala. Pentoze i petozani su nefermentabilni.

Sad opet ponavljam isto pitanje ukoliko je moguće dobiti mišljenje i preporuku. Hvala
Zamolio bih i za odgovor na ovo pitanje vezano za proizvodnju Grappe, ukoliko neko ima iskustva.
Kakva su vaša iskustva u pogledu starenja Komovice (Grappa)?
Da li ste za bezbojnu ili obojenu?
Koju vrstu bureta, koji period odležavanja i kojom tehnologijom predlažete?
Inače ja volim da popijem kvalitetnu italijansku grapicu. Iako je to nus proizvod posmatrajući proizvodnju vina, meni ta pića imaju interesantnu i prjatnu aromu.

Takođe Bistrice, čitajući tvoje savete i odgovore na forumu, uvideo sam da raspolažeš sa velikim znanjem u pogledu hemijskih promena (hemijskih reakcija) koje se dešavaju u piću nakon završene destilacije, odnosno kako tokom odležavanja u inertnim sudovima, staklo / inoks, tako i u drvenim. Da li bi mogao da preporučiš neku literaturu koja se posebno i detaljno bavi ovim poglavljem.

Hvala

[bistrica]

Ovde kažeš da furfural nastaje degradacijom glukoze i fruktoze? Zar furfurali ne nastaju dehidratacijom pentoza i pentozana, i delom razgradnjom pektinskih materija?

Izvini, ali sad više nije u pitanju samo gledanje više od jednog poteza unaprijed nego izostanak pogleda sa perspektivom i bez fokusa na napisano.

Furfural i slična jedinjenja nastaju najvećim dijelom degradacijom određenih šećera od kojih su najpoznatiji prisutni u voću, glukoza i fruktoza.

Iz heksoza nastaje 5hidroksimetil furfural. Šta spada u heksoze i šta misliš kolika je razlika u uticaju na rakiju 5hidroksimetil furfurala, sličnih jedinjenja iz grupe i čistog furfurala ili čistog furfurola. Ne treba mi odgovor, nego onako samo.

[PADanilo]

Furfural i slična jedinjenja nastaju najvećim dijelom degradacijom određenih šećera od kojih su najpoznatiji prisutni u voću, glukoza i fruktoza.
Iz heksoza nastaje 5hidroksimetil furfural. Šta spada u heksoze i

šta misliš kolika je razlika u uticaju na rakiju 5hidroksimetil furfurala, sličnih jedinjenja iz grupe i čistog furfurala ili čistog furfurola. Ne treba mi odgovor, nego onako samo

.

Procese nastanka furfurala i pomenutih jedninjenja si pomenuo ti. Ja sam postavio upit o količini furfurala koja može biti extrahovana iz nagorelih duga, nisam pominjao slična jedinjenja. Odnosno da li extrahovana količna furfurala može biti viša od pravilnikom dozvoljenih količina ukoliko se radi o odležavanju u buretu koje je jače nagoreno. Iz tog razloga je nastao moj previd.
Jasno je da će se proces nastajanja 5-Hidroksimetilfurfurala tokom destilacije sprečiti ukoliko proces fermentacije bude potpun. Ali da li može doći do prevelike extrakcije 5-Hidroksimetilfurfurala iz nagorelih hrastovih duga? Pošto pretpostavljam da mogu nastati nagorevanjem duga, usled dehidratacije heksoza prisutnih u hemicelulozi i celulozi?

Šta spada u heksoze

Nisam siguran da razumem pitanje? Pošto su prisutne u voću kao monosaharidi, a u gradivnim jedinicama drveta kao polimeri.

šta misliš kolika je razlika u uticaju na rakiju 5hidroksimetil furfurala, sličnih jedinjenja iz grupe i čistog furfurala ili čistog furfurola. Ne treba mi odgovor, nego onako samo

Izuzev što znam da u većim koncentracijama (daleko većim od prisutnih u pićima) imaju kancerogeno dejstvo, kao i mnoge druge materije koje nastaju sagorevanjem/nagorevanjem. Doprinose mirisu na dim, nagorelo i utiču nagorčinu.
Ovo je uopšteno za celu grupu jedinjenja.
Pošto tebi ne treba odgovor, ja bih svakako (a verujem i mnogi drugi na formu) voleo da čujem razliku u uticaju svakog pojedinačnog jedinjenja iz grupe.
Hvala

[bistrica]

Furan aldehidi su grupa jedinjenja od kojih su najpoznatiji furfural, 5-hidroksimetil-furfural i 5-metil-furfural...
Imaju uticaj na aromatski kompleks rakije kao što to imaju i druge grupe jedinjenja poput viših alkohola, etilnih estera, estera masnih kiselina kratkog i dugog lanca, aldehida kratkog i dugog lanca, ketona, kiselina, terpena...
Najčešće taj aromatski uticaj potiče od grupe jedinjenja, složene međuzavisnosti i rijetko kada se on pridaje samo jednom elementu iz grupe. Bilo je i takvih pokušaja pa su neslavno završavali kao sa feniletanolom na primjer. Samo zato što je u svom elementarnom obliku u epruveti imao miris ruže. U rakiji je dokazano da njegova pojačana koncentracija nije imala takav uticaj nego tek njegovo složenije jedinjenje i to ne samostalno. Od tada je prošlo mnogo godina a mnogi i dalje guslaju priču o njemu pa čak i dijele preporuke da se rakija u destilaciji hvata što slabija kako bi njega bilo u većoj količini jer najviše isparava krajem destilacije.  
To što se ti u nekom svom razmišljanju o aromatskim uticajima fokusiraš na samo jedan element iz grupe jedinjenja meni ne smeta za priču o aromatskom uticaju onakav kakav on jeste. A takav je da ovdje ne potiče od jednog jedinjenja nego od cijele grupe.      

Već dva puta sam ti rekao da je paljenje postupak koji normalno hoće proizvesti ove furan aldehide ali da se radi o proizvodnji u znatno manjoj količini. Ta neka količina koja bi mogla praviti problem je prije svega stvar svega onog prije stavljanja rakije u bure. Evo ti jedan primjer koji to jako dobro pokazuje kod jabukovače pa da završimo ovu trakavicu. Neću ti biti na raspolaganju drugi put ako tri puta moram ponoviti tako jednostavnu stvar.  

[Alekss]

Dobar dan svima,
ja sam Aleksandar, sveze registrovan na forumu.
Dosta sam, na ovom forumu, naucio iz teorije destilata, i, za to, zahvaljujem svima koji su ulozili vreme i trud da podele svoje znanje.
Pisem na ovoj temu, jer sam pre 7 dana otvorio stakleni balon, koji sam nasao u šupi, sa sljivovicom iz 1989g.
Jedino sto znam o toj rakiji je da je imala 19 gradi kada je stavljena u taj stakleni balon oblozen prucem i da je kupljena tada u Topoli, ili, okolini.
Rakija je meka, glatka, veoma izrazenog  prijatnog mirisa koji me podseca na neke mladje Pozegace sto sam probao u zadnje vreme. Cudna stvar je, da je rakija bledo zute boje. Ne znam da li je bila mozda u nekom drvetu pre sipanja u balon, na zalost nemam koga da pitam više.
Toliko od mene, da podelim svoje iskustvo, i, jos jednom hvala svima na opsirnim informacijama.

[tonini]

Sezona pidrumarenja se približava. Naručio sa novu hrastovu bačvu od cca 50 l
Jer je sadašnja nakon 4 ciklusa islužena i u nju če ici rakija na duže odležavanje.
Ovu novu planiram isprati sa krupnom soli i toplom vodom  3-4 puta.
U HR je cijena ove bačve 100 eura.

[ibrik]

U HR je cijena ove bačve 100 eura.

Kupio sam 09.08 u Modrici kod Krusevca jednu od 50l. Cena 80eur

[singal]

Pozdrav svima!
Imam manju količinu vinjaka (cca 30 L) koju planiram staviti u novu hrastovu bačvu, pa razmišljam o opcijama kamo staviti poslije na dozrijevanje, obzirom da nemam isluženu bačvu koja bi bila najbolje rješenje.
Pored prethodno spomenutih opcija staklenog balona te 'ispiranje' nove bačve kako bi je umjetno 'postarili', zanima me i opcija izrade bačve od drva kod kojeg nema ili je bitno manja ekstracija tvari (ako se ne varam, tipa bijeli jasen ili sl.) u kojoj bi destilat dozrijevao narednih godina.
Molim za savjet koja od opcija bi bila najbolja po pitanju postizanja što bolje kvalitete od toga čime se raspolaže.

[bistrica]

Molim za savjet koja od opcija bi bila najbolja po pitanju postizanja što bolje kvalitete od toga čime se raspolaže.

A čime ti to u stvari raspolažeš?
Išao bi na dugotrajno dozrijevanje rakije a imaš samo bure u kome će ona boravitri približno mjesec dana. Neozbiljno i prilično pretenciozno pitanje.

[singal]

Istina, slažem se da je tako.

Ušao sam u to s dosta poluinformacija i krivih pretpostavki, a nakon svega pročitanog na ovom forumu, vidim i koliko.

Opet, ostaje pitanje što s tim destilatom? Da li za takve količine ima smisla uopće razmatrati išta osim stakla (uz dodane hrastove daščice)?

I pitanje za čuvanje u bačvi od drva tipa jasen... Da li ono kao novo može poslužiti za duže čuvanje?

Hvala!