Određivanje završetka vrenja voćnog kljuka

[Atletuj]

Да ли је поуздано утврђивање престанка врења са пламеном упаљача,тј.док год гаси пламен у бурету са комом врење траје.Да ли је ово тачно?

[bodo]

Jeste, ako svaki čas otvaraš bure da proveravaš , tada je ta metoda koliko-toliko pouzdana. Pozz.

[bistrica]

Да ли је поуздано утврђивање престанка врења са пламеном упаљача

U pitanju je činjenica da je CO2 gušći i teži od vazduha pa će kao takav u pravilu ostajati bliže dnu posude, i da je za izgaranje, plamen, potrebna određena koncentracija kiseonika prisutna u vazduhu. Pa će na taj način CO2 u dovoljnoj količini istisnuti kiseonik potreban za izgaranje i plamen upaljača i tako ga gasiti. Međutim na ovaj način se u stvari može samo utvrditi da fermentacija traje i to u situacijama njegovog intenzivnog stvaranja, ali u zadnjim fazama fermentacije kada se u stvari i provjerava njeno trajanje ili završetak ta produkcija CO2 je izrazito smanjena i u mnogim konkretnim okolnostima postojanje plamena sigurno ne znači da je ona završena.
Dakle, pouzdano utvrđivanje da vrenje traje ali nepouzdano utvrđivanje da je ono završeno, za šta si i pitao.

[Vaske1]

Samo jednu poruku iznad ove tvoje imaš napisano...

...1,5 do 3% nefermentirajuće materije

... to je mjera za Baboov moštomjer.

Šta bi ovaj moštomjer treba da pokaže kod požegače? Imam i ja ovaj moštomjer ali nikad ga ne koristim za određivanje završetka vrenja, a pošto mi je požegača pri kraju kontam da i to isprobam.

[bistrica]

Generalno 3-5, češće 4-5, vjerovatno 5, a pouzdano ako na nečemu od ovog stoji kroz tri uzastopna dana bez promjene. Ako vrijednost pada pusti da stane.  

[grujini]

Na kraju vrenja na površini bureta se tečnost izbisti i nema više onoga "kolača" koji se diže i zbog kojeg kom treba mešati. Ja sačekam još 2-3 dana da se sve slegne i onda pečem rakiju. Doduše ponekad vrenje može da prestane i tečnost ispliva na površinu bureta, a da vrenje nije još gotovo. To se dešava kad budu jako hladne noći pa vrenje zbog hladnoće jednostavno prestane.  Sutra dan kad ponovo ugreje sunce vrenje se nastavi. Tada treba sačekati da se vrenje potpuno završi tako što ćeš  grejati prostoju noću. Kod nas u kraju još kažu kad treba da pečeš rakiju, a to je: "Kad vidiš majmuna."  Majmun je u tom slučaju vlasnik koma i on vidi refleksiju svoga lica na vodici koja je isplivala na površini bureta. Nadam se da se ne ljutiš zbog majmuna.

[Vaske1]

Ma jasno Nisam ni imao namjeru da se oslanjam na ovaj moštomjer, kraj fermentacije utvrđujem dodavanjem kvasca.
Nego našao sam na temi Širomjer tvoj post u kojem pišeš da babva jedinca x5 daje ekslove stepene, pa ako požegača završava na 16-20 eklovih, ovo 4,5-5 babovih ispada previsoko ili je to ona varijanta da Babovi nisu pouzdani na maloj koncentraciji šećera pa pokazuju više od realnog?

[Vaske1]

Na kraju vrenja na površini bureta se tečnost izbisti i nema više onoga "kolača" koji se diže i zbog kojeg kom treba mešati. Ja sačekam još 2-3 dana da se sve slegne i onda pečem rakiju. Doduše ponekad vrenje može da prestane i tečnost ispliva na površinu bureta, a da vrenje nije još gotovo. To se dešava kad budu jako hladne noći pa vrenje zbog hladnoće jednostavno prestane.  Sutra dan kad ponovo ugreje sunce vrenje se nastavi. Tada treba sačekati da se vrenje potpuno završi tako što ćeš  grejati prostoju noću. Kod nas u kraju još kažu kad treba da pečeš rakiju, a to je: "Kad vidiš majmuna."  Majmun je u tom slučaju vlasnik koma i on vidi refleksiju svoga lica na vodici koja je isplivala na površini bureta. Nadam se da se ne ljutiš zbog majmuna.

Ma ne radimo istu fermentaciju, ne mješam, a burad mi sunca ne vidješe. Ovo za majmuna si upravu! To što se kod mene majmun ne može ugledati ne znači i da majmuna nema , pa vidiš da se bavim glupostima jer ne mogu da iščekam da podložim kazan. Uvjek me hvata euforija pred destilaciju, pogotovo kad je ovakava godina.

[bistrica]

Ma jasno Nisam ni imao namjeru da se oslanjam na ovaj moštomjer, kraj fermentacije utvrđujem dodavanjem kvasca.
Nego našao sam na temi Širomjer tvoj post u kojem pišeš da babva jedinca x5 daje ekslove stepene, pa ako požegača završava na 16-20 eklovih, ovo 4,5-5 babovih ispada previsoko ili je to ona varijanta da Babovi nisu pouzdani na maloj koncentraciji šećera pa pokazuju više od realnog?

Babo pomnožen sa 5 daje okvirnu vrijednost °Oe. Kod soka od grožđa jer je ovaj širomjer i baždaren po moštu koji ima sadržaj šečera oko 17% i gdje je prisutno oko 3% druge rastvorljive suhe materije. Treba samo naglasiti da sva ova aparatura i postavljene relacije isključivo služe za određivanje sadržaja šećera prije kretanja fermentacije, kada nema vrenjem stvorenog alkohola. Kada se mjeri ono što ima manji sadržaj šećera prikazuje nešto veći rezultat od stvarnog ali nije tako velika razlika.
Veći „nedostatak“ mu je što pokazuje koliko šećera ima u kilogramu mošta a ne litri jer se tamo traži takav podatak da bi se onda bliže odredio zadržaj alkohola u litri budućeg vina. To je slučaj kod vina a kod šljive je veći nedostatak što ona ne sadrži 3% nefermentirajuće RSM nego okvirnih  4-5% (ne kod svih sorti) pa se stvar kod izračunavanja mijenja. Kod određivanja završetka vrenja mijenja ga još i količina dobivenog alkohola i odnos litre i kilograma, jer nema više šećera koji je fermentirao. Sada Babo množiš sa 4 da bi preračunao u °Oe, ili njih dijeliš sa 4.
Tako da je 16-20°Oe na kraju vrenja isto što i 4-5 Babo. Svi ti nedostatci znaju biti manje važni i manje izraženi u odnosu na promjenjivost prirode kao najveći potencijalni „nedostatak“ kod voća. Varira hemijski sastav voća koji bitno određuje sadržaj nešećernog dijela RSM. Kada potpuno precizno odrediš sadržaj ukupne RSM opet si više neprecizan nego sam moštomjer jer ne znaš koliki je onaj nešećerni dio, odnosno onaj koji neće fermentirati. Tako da možeš uzeti sve što pliva i obilježiti liniju do koje uranja. Na taj način se u stvari i prave moštomjeri i to u strogo definisanim i konkretnim okolnostima. Ako se mijenjaju okolnosti normalno da se mijenja i tačnost rezultata koji oni pokazuju. Tako da nikada nije do njih nego do nas koji od njih takvih kakvi jesu očekujemo nemoguće.  

Zato i kažem da čime god mjeriš, bilo kojim moštomjerom, refraktometrom, drži se orijentaciono preporučenih veličina i prati ih kroz nekih par dana na propisani način. Nema pouzdanije metode, osim one laboratorijske.  

[ogarski]

Prevreli kljuk                 Ekslovi stepeni

Kruške                                    6-16
Kruške Viljemovke                 10-16

Šljive Požegače                      16-20

Da li za ostale sorte šljive postoji druga vrednost kao na primeru kruške?
Odnosno,da li vrednost 16-20 važi samo za Požegače?

[zicanin]

За остале ракијске сорте шљива-  8-12 

[ogarski]

Hvala!

[bistrica]

Ogarski, na koje šljive misliš kada kažeš ostale sorte?

[ogarski]

Ako postoji razlika,interesuju me posebno crvena ranka i cacanska rodna.

[bistrica]

Ako je to Oechsle moštomjer onda crvena ranka 10-16 a čačanska rodna 12-16, s tim da ona može da pokaže i blizu 18-20. Rijetko koja šljiva može ispod 10-12.

U svakom slučaju važi ono pravilo... šta god si izmjerio u zoni od najčešćih 12-16 pusti da odstoji par dana, bez promjene kod mjerenja. Ništa neobično da na potpuno istoj šljivi, iz istog voćnjaka, u jednoj grupi posuda mjeriš 12-14, a drugoj 14-16.