Kajsijevača ili rakija od kajsije!

[chadjo]

Pecenje meke rakije zavrseno, imam 530l meke rakije na 27 stepeni, od 3360l koma u kojem su stavljeni enzimi, hrana za kvasce i kvasci za kajsiju iz suboticke firme. Kojoj kolicini da se nadam nakon prepeka i ostavljanja na 67 stepeni jacine?

[ibrik]

Ako se odradi destilacija savrseno bez gubitaka na jacinu od 67 ces dobiti 213 litara. Ali mislim da se to unapred ne moze da zna da ce biti bas na 67%.

[bistrica]

Ma zna se sve. Normalno ako se znaju i karakteristike kazana zbog refluksa. Brzina je isto tako bitna pa ces u optimalnoj na kvalitetnom refluksu imati cca. 170 litara takvog destilata. Uz 1% prvenca. U protivnom su moguaca odstupanja do nekih 8%, na nize. Samo zbog brzine destilacije.

P.S. Ovdje ti je 67 minimum na koji u stvari ne bi trebao ici. Organoleptika ce ti to i potvrditi odmah na kazanu.

[chadjo]

Nije mi kolicina najbitnija u odnosu na kvalitet. Bicu zadovoljan i sa 7l na 100kg voca, vise informativno pitam zbog nestrpljenja ... Probavacemo je u toku prepeka, prosle godine sam prvi rez radio na 50 stepeni i to sam odvajao odmah, a posle sam prihvatao u posebne posude svakih 2.5 stepeni ponaosob i odlucivao da li da ih stavljam u prvu posudu sa svom masom. Negde mi se poklapao rez na 18-19 gradi sa jacinom od 67 stepeni, a ostatak iako mi je delovao i dalje dobar do nekih 16 gradi sam ostavio u patoci za ovu godinu.

[bistrica]

Da, zato i kazem da ides iznad toga. Malo je sa dobrim kazanom 45, 47 na luli za bilo koju rakiju. Ako se ona radi kako treba. Narocito to vazi u fazi desticije. Inace se ne gleda samo ono sto je trenutno uhvaceno na luli jer moze biti i solidno, nego tek kada ga pomijesas sa ukupnom rakijom. Tek onda pokaze pravi doprinos ili osiromasenje njenog punog kvaliteta.

[chadjo]

Potreban mi je savet. Poslednji kazan koji sam malopre ispekao mi je mojom greskom ostao na 25 stepeni, ali to nije problem koliko mi smeta miris te meke rakije na budj (bar me na to asocira). Pitanje glasi, da li da ga uopste mesam sa ostalom mekom rakijom za prepek kod koje taj miris ne postoji? Napominjem da je taj poslednji kazan bio najgusci jer sam stalno pretakao u tu kacu sve ostale kako sam ih praznio, ne znam da li to ima neke veze. Da li moze taj smrad da se prenese i na prepek?

[blue_moon]

Kad kažeš najgušći misliš na talog sa dna suda? I kolika je bila temperatura izlaznog destilata?
Imao si visoku temperaturu fermentacije pitanje u kakvom je stanju talog ako si na njega mislio.Ipak bih tu poslednju meku rakiju izostavila,posebno što kažeš da se tako razlikuje na mirisu.

[chadjo]

Nije samo talog. Vise je tu onog dela sa vrha kace iako smo skinuli sloj od nekih 10cm, ostalo je tu celih delova pasiranog voca. Kace su od 1000l, po skali podele 670l je bio tecni deo na dnu kace, a 130 gusti deo sa vrha. Nakon skidanja gornjih slojeva na svakoj kaci mesali smo pumpom kom, ali je gusti deo uvek isao ka gore, a pumpa je sa dna povlacila tecni deo do poslednjeg kazana. Tad smo rucno napunili taj kazan tim guscim delom. Temperatura je na dnu tabarke 17 stepeni konstantno, u vrhu 65 stepeni. Svaki kazan je kretao nakon 1h  i isticao oko 3 sata nakon kretanja. Destilat na izlazu ima temperaturu oko 18 stepeni.

[blue_moon]

Za prvu destilaciju je visočija temperatura, a kako je bila visoka t i kod fermentacije moguće da si povukao u tom gušćem dijelu i deo koji je podlegao nekom kvarenju. (ovo vezano za sam stran miris na budj).
Bilo bi šteta da time narušiš ostatak.

[bistrica]

Kao sto chadjo i sam kaze vjerovatno je u pitanju pomalo nezgrapan opis mirisa. Sta je da je pametno je odvojeno destilisati pa onda sagledati konacan kvalitet takve rakije. Drugi put ne dozvoliti tako nesto nego odmah u kazan ubacivati ravnomjerno sve sto tamo pripada.

[chadjo]

Skola za ubuduce ... mi smo mesali kacu nakon punjenja, ali zbog male zapremine kazana i po 2 dana nam je trebalo da ispecemo kacu od 1000l, a time je dolazilo do tog talozenja na vrhu jer nakon prvog mesanja vise nismo mesali kom u kaci pa je verovatno doslo i do kvarenja tog dela. Ubuduce nece biti ovakvih problema, narocito sto mi stize i kazan od 400l za 10ak dana pa ce se mnogo lakse i brze raditi od momenta otvaranja kaca. Hvala vam na pomoci, ovo poslednje cu prepeci odvojeno  pa cu javiti da li se oseti i u prepeku, mozda nekom bude korisno ...

[bistrica]

Da, ocito je neka od posljedica oksidiranog materijala. U svakom slucaju pazljivije proprati destilaciju i svakako odvoji vise prvenca.

[ogarski]

Evo i ja sam destilisao kajsiju nakon 15 dana i od 500kg imaću 30l jačine 45%.

Povodom onog mog niskog očitavanja na širometru nakon 9 dana, koje me je prevarilo, a što je sigurno uticalo na količinu,a verovatno i na kvalitet. Na ovom forumu piše da je posledica niskog očitavanja dodavanje šećera ili vode. Naravno da to ne radim, ali ovoga puta je otišlo malo vode u kljuk zbog skromne pasirke i projektanskog rešenja da se prilikom izbacivanja koštica pusti malo vode u već predviđen dovod sa strane.
Nije mi se to svidelo ali nisam mislio da će tako mala količina vode bitnije uticati na kljuk. Medjutim uticala je indirektno jer sam pomislio da vrenje nije završeno i odložio destilaciju za sledeći vikend. Kada sam ponovo premerio posle 15 dana, rezultat je bio isti kao i posle 9 dana, što znači da je vrenje već tada bilo gotovo!
Neka se deca na meni uče.

[ibrik]

To je stvarno malo. Verujem i da je kvalitet upitan. Kako se tebi cini?

[bistrica]

Prica o prinosu rakije je uvijek i samo u funkciji njenog kvaliteta. Prica o uslovima u kojima je voce imalo priliku nakupiti optimalnu kolicinu secera sto onda prati i kolicina aromatskih materija i svega onog iz cega ce one nastati. Nudi nam priliku za zakljucke koje cemo znati iskoristiti u narednim godinama. Bez refraktometra se ne ide u odabir voca za rakiju.

Da bi se moglo kvalitetno pricati o prinosima potrebno ih je svesti na mjeru koja u sebi nosi najmanje odstupanja od stvarnog stanja svari. Najmanje odstupanja kojima je uzrok razlicit rezultat usljed razlicitih nacina provodjenja destilacije. Jedina mjera koja to bar donekle moze je prinos meke rakije. Njena litraza i stepenaza. Sve ostalo su uglavnom neuporedive pa time i neupotrebljive brojke. Trazile bi dopunska pitanja, i odgovore na njih kako bi se prinos mogao svesti na zajednicki imenitelj.